ŽIVEĆE U ERI VEŠTAČKE INTELIGENCIJE I ČESTO ĆE SE SELITI: Sedam generacija obeležilo protekli vek, a 2025. stigli prvi pripadnici bete

Dečaci koji su na svet došli u prvoj sekundi ove godine u Ginekološko akušerskoj bolnici u Višegradskoj i KBC „Dragiša Mišović” nisu samo prva deca u Srbiji rođena u 2025. godini, već i prvi pripadnici beta generacije u našoj zemlji. Ovoj generaciji pripadaće sva deca na svetu rođena do 2039. koja će, prema procenama demografa Marka Mekrindla, do 2035. godine činiti više od 16 odsto svetske populacije, a mnoga od njih doživeće i 22. vek. Roditelji generacije beta biće mlađi pripadnici generacije ipsilon, takozvani milenijalci, kao i stariji pripadnici generacije zet. S obzirom na stalni porast dužine životnog veka, značajan deo generacije beta verovatno će živeti i u 22. veku, a bebe rođene ove godine u 2101. godini proslaviće 76. rođendan.

Ako su njihovi prethodnici, pripadnici alfa generacije, bili digitalni urođenici, kojima se tepalo da su „ajped deca” jer su se u detinjstvu više družili sa tehnološkim, umesto plišanim igračkama, beta generacija biće prva čiji će život u dobroj meri oblikovati veštačka inteligencija (VI). Stručnjaci ističu da će ova deca odrastati u eri u kojoj će veštačka inteligencija i automatizacija biti u potpunosti ugrađeni u svakodnevni život, počev od obrazovanja i radnih mesta, pa sve do zdravstvene zaštite i zabave. Smatra se da će algoritmi veštačke inteligencije prilagoditi njihovo učenje, kupovinu i društvene interakcije na načine koje danas tek možemo da zamislimo.

– Od kada su internet i savremena tehnologija postali sastavni deo našeg života, nastao je veliki generacijski jaz, pa sa pravom možemo reći da su pripadnici milenijumske, zeta i alfa generacije bili neuporedivo tehnološki pismeniji od svojih roditelja, što je stvorilo brojne probleme u komunikaciji i razumevanju. Sa jedne strane, roditelji nisu razumeli da je deci koja odrastaju u okruženju društvenih mreža, virtuelni identitet jednako važan, ako ne i važniji od identiteta koji se formira u fizičkom svetu u interakciji sa porodicom i socijalnom okruženju. S druge strane, roditelji su postali svesni opasnosti kojima su deca izložena na internetu, ali uglavnom nisu znali kako da ih zaštite od njih – zabrane pristupu društvenih mreža nisu davale rezultate, jer su deca veštija u pronalaženju načina da budu prisutna u onlajn svetu – navela je psiholog Mirjana Sekulić.

Sada se, kako je ukazala, rađa generacija čiji su roditelji veoma tehnološki pismeni i iskusni, pa neće imati problem da deci prenesu uputstvo za upotrebu interneta i društvenih mreža, ali će zajedno sa njima morati da uče „azbuku” veštačke inteligencije, koja će u velikoj meri oblikovati detinjstvo i mladost nove generacije. Dodaje da će veštačka inteligencija revolucionisati stanje na tržištu rada. Prema izveštaju Golman Saksa iz 2023. godine, gotovo četvrtina poslova u bliskoj budućnosti mogla bi da bude zamenjena robotima, a automatizacija poslova u SAD i Evropi mogla bi da dovede do gubitka 300 miliona radnih mesta. To znači, dodaje naša sagovornica, da će roditelji beta generacije morati više pažnje da posvete profesionalnoj orijentaciji dece, a tehnička pismenost biće jedna od glavnih veština koju će mališani morati da poseduju.

– To ne znači da će sva deca od obdaništa morati da uče programske jezike, ali bilo bi mudro usmeravati decu ka matematici, informatici i prirodnim naukama. Poslovi 21. veka zahtevaće analitičko razmišljanje, koje zahteva usavršavanje kognitivnih sposobnosti, a da bi se to postiglo važno je vežbati pažnju, koncentraciju i ‘male sive ćelije’ deteta još od najranijeg uzrasta i imati na umu da onlajn igrice i gedžeti tu pažnju neštedimice kradu – naglašava psihološkinja i dodaje da treba pažljivo balansirati vreme ispred ekrana sa aktivnostima na otvorenom prostoru i u međuljudskim interakcijama.

Demografi predviđaju da će pripadnici Beta generacije biti najmobilniji od svih prethodnih i da postoji velika verovatnoća da neće živeti u zemlji kojoj su se rodili – prema podacima UNICEF-a iz 2023. godine, jedno od 66 dece u odrasloj dobi neće živeti u svojoj domovini, dok se za pripadnike nove generacije veruje da će jedno od 50 dece napustiti zemlju porekla iz poslovnih, emotivnih ili nekih drugih životnih razloga.

AI PREUZIMA SLUČAJ: Grčka policija priprema veštačku inteligenciju da rešava zločine

Sedam generacija obeležilo protekli vek

Naučnici Vilijem Štraus i Nil Hau razvili su „generacijsku teoriju“, po kojoj se istorija može opisati u generacijskim ciklusima, a globalni događaji i društvena klima u jednom vremenskom periodu oblikuju odrastanje i sazrevanje ljudi koji su u tom ciklusu rođeni. U proteklih sto godina došlo je do kategorizacije na sedam generacija čiji pripadnici trenutno žive na ovoj planeti: tiha, bebi-bum, iks, ipsilon, zet, alfa i beta generacija.

*Tiha generacija: rođeni između 1928. i 1945. godine, doživeli su Drugi svetski rat, a ime dobili po uverenju da su deca rođena u ovom periodu odrasla u ljude koji su vredno radili, ali čiji se glas uglavnom nigde nije čuo.

*Bebi-bumeri – „Deca cveća”: rođeni u periodu od 1946. do 1964, stvorili su hipi pokret i potrošačko društvo. Njihovo detinjstvo i mladost obeležili su hipi pokret, studentske demonstracije 1968. godine, Vijetnamski rat, odlazak čoveka na Mesec, ali i veliki skok nataliteta.

*Iks generacija: rođeni između 1965. i 1980. godine. Prva generacija koja je odrasla gledajući televiziju i na svom radnom mestu počela da koristi internet. Kao adolescenti, imali su bogat kulturni život s rastućim supkulturama u popularnoj muzici kao što su pank, metal ili hip-hop. Alternativno ih nazivaju i MTV generacijom, po popularnom muzičkom kanalu koji je pokrenut 1981, a početak njihovog ulaska u zrelost obeležili su pad Berlinskog zida, krah komunizma i raspad SSSR-a.

*Ipsilon generacija: dobili su nadimak milenijalci, jer su rođeni između 1981. i 1996. godine, a u svet odraslih ušli na prelazu između dva milenijuma. Odrastali su u vreme nastanka i uspona društvenih mreža i masovnog korišćenja računara i mobilnih telefona, ali je njihov ulazak u svet odraslih obeležila svetska ekonomska kriza, globalna recesija i pandemija virusa korona.

*Zet generacija: rođeni između 1997. i 2009. godine. Smatra se da su prva deca koja su se više družila preko interneta nego uživo, a njih karakteriše i manja religioznost, ali i veći otpor prema autoritetima kao što su vlada ili crkva.

*Alfa generacija: rođeni između 2010. i 2024. godine nazivaju se i smatraju se digitalnim urođenicima, jer odrastaju u potpuno digitalizovanom svetu kojim dominira tehnologija i društvene mreže.