30°C

Beograd

Photo: Happy BSC

Izvor: Happy BSC

U EMISIJI "POSLE RUČKA": Više od 50 odsto bioloških majki ne želi da se sretne sa decom koju su ostavile zbog okoline i sramote

U današnjoj emisiji “Posle ručka” svoje potresne porodične ispovesti podelili su: Anka Lakić, Ana Pejić, Melinda Moslavac i Veljko Jokić.  

Anka Lakić doživela je dva traumatična iskustva 1971. i 1974 godine koji se tiču njene tek rođene dece. 

- U somborskom porodilištu su mi 1971. godine ukrali bebu. U pitanju je bio prevremeni porođaj u sedmom mesecu, ali dete je bilo živo, plakalo je veoma glasno. Babica ga je odnela i svi njeni ostali postupci, kao i drugog osoblja ukazivali su na to da su me sprečavali i da vidim dete i da saznam bilo šta. Sve je bilo veoma čudno. Tri godine kasnije sam se lečila i imala operaciju kako bih zatrudnela i povratila zdravlje. Ostala sam trudna i 1974. godine rodila dečaka. Sutradan su porodiljama donosili decu, samo njega ne. Bila sam u šoku. Kada sam upitala gde je beba rekli su mi da ne znaju i da sigurno nešto nije u redu. Niko od lekara nije došao ništa da mi kaže, samo jedna babica koja mi je rekla da oni moraju da ga hrane, jer je izgubio na težini. Dani su prolazili. Bila sam u depresiji. Svojim postupcima su u meni izazvali ogroman bes, da sam na kraju uzela dete na potpis i odnela ga kući - rekla je ona i dodala da je i njena sestra prošla kroz sličnu priču kada je 1970. godine rodila devojčicu koja je preminula. 

Ana Pejić je istakla da se misterija otetog deteta može rešiti samo ako se krene od deteta prema majci, odnosno od dokumentacije, zapisa i priča koje ostaju. 

- Ako je dete ukradeno onda se ne može doći do kraja, jer postoji presek. Ako krenemo i dođemo do usvojenog deteta, odnosno do majke usvojenog deteta koja ga je ostavila, moramo ih spojiti. Jako puno dece se javlja, u poslednje vreme mnogo njih iz Francuske. Tamo postoji registracija dece pod x, koja imaju pravo da saznaju svoje biološko poreklo ako je majka dobrovoljno ostavila podatke. U tom slučaju ta deca se nama javljaju kako bi im pomogli - objasnila je ona i dodala da u 50 odsto slučajeva biološka majka koja ostavi dete odbija da se sretne sa prošlošću, najčešće zbog sredine u kojoj živi i nove porodice. 

Prema njenim rečima, strah od sredine koji i dan danas vlada, kao i sramota glavni su okidači zašto biološke majke ne žele da se sretnu sa decom koju su ostavile i jači su od svih nebeskih sila i želja koje one nose u sebi. 

Melinda Moslavac koja je našla svoju biološku majku i saznala da ima i brata i baku istakla je da istina oslobađa, kao i da je neverovatno kada se pronađe neko svoj koga možete da zagrlite i shvatite da niste sami na svetu. 

- Mislila sam da osim svoje porodice, odnosno supruga i dece nemam nikoga. Ceo život sam imala osećaj da nisam na svome i da nešto ne štima. Roditelji koji su me odgajili nikada mi nisu rekli da sam usvojena. Kada sam rešila da saznam šta se dogodilo, već su svi iz te porodice bili pokojni i nisam imala koga ništa da pitam. Otišla sam u Novi Sad, u arhivu da tražim svoj prvi upis. Bila sam skamenjena kada sam videla da sam upisana kao Elizabeta Žugić. Nisam bila spremna ni na šta u tom momentu. Videla sam da mi je kao majka bila upisana žena iz Paraćina, srednjoškolka u to vreme - rekla je ona. 

U emisiji je govorio i Veljko Jokić kome je ukradeno treće dete 1987. godine. 

- Kada se supruga porodila rečeno mi je da je beba zdrava i kada da dođem po njih i odvedem ih kući. Kada sam došao doktor me je upitao zašto sam i došao i zar nisam dobio telegram da je beba preminula - rekao je on. 

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE

 

Nastavite čitanje

Komentari korisnika


Ostavite prvi komentar