"IZA BRAVE"! ULAZAK DIKIĆA U ZABELU IM PROMENIO ŽIVOTE! Ovo je BRUTALNA ISPOVEST srpskih zatvorenika!
U najnovijem izdanju emisije "Iza brave" imali smo priliku da čujemo ispovest Milana Prokića i Dušana Mirića, kako su preživeli zatvorske dane i šta rade posle izdržavanja kazne.
Saznali smo i kako im je ulazak generala Dikića "Zabelu" da uguši pobunu, promenio živote.
Preporučeno
NESREĆA U BELOJ CRKVI: Poginuo vozač nakon što se autom zakucao u drvo i ispao iz vozila
JOŠ 30 DANA U PRITVORU Na predlog tužioca produžena mera zadržavanja navodnih saradnika Veljka Belivuka zbog opasnost...
ZA UBISTVO SUPRUGE 10 GODINA ROBIJE Pravosnažna presuda Bošku Spasiću koji je izbo suprugu, pa isekao sebi vene DOK S...
Nije ispravno da moje dete ispašta zbog grešaka koje sam ja napravio!
- Najveći problem sa kojim se sreću bivši zatvorenici je pronalazak posla - iskren je Dušan Marić.
- I dalje postoji to da poslodavci traže potvrdu o neosuđivanosti.
- Nije ispravno da moje dete ispašta zbog mojih grešaka, a na kraju ono ispašta kada ja nemam posao.
- Zbog toga i imamo to udruženje "Posle kiše". Gde pokušavamo da nađemo posao i da pomognemo bivšim zatvorenicima da se uključe u društvo.
Dušan Prokić ima svoje viđenje svega:
- Ja sam shvatio da je prevencija važna. Zato se trudim oko tih mladih ljudi.
- Čim saznam da je neko krenuo pogrešnim putem, ja idem da pričam sa njim i pokušavam da ga vratim na ispravnu stazu.
- Objašnjavam, pričam i tu veliku pomoć imam od ljudi iz udruženja "Posle kiše".
- Imali smo jednog malog koji je pravio velike probleme sa 14 godina. Mi nismo znali šta da radimo sa njim, ali su ga stručnjaci iz udruženja uzeli pod svoje i sada je dečko za primer.
Bojim se Gospoda Boga! Mi smo pravoslavci i uvek se KAJEMO!
- Da li se kajem? Naravno da se kajem - priznaje Marić. - Mi smo pravoslavci i uvek se kajemo.
- Kajem se, ali znam da možda, da su stvari bile drugačije, ja nikada ne bih bio tu gde jesam.
- Bojim se Gospoda Boga - kaže Prokić. - Razmišljam da mi se negde nešto ne vrati.
- Onda pogledam porodicu, vidim da su svi živi i zdravi. To mi je motiv da idem dalje u životu i da ne grešim.
Dušan Marić priča i o tome kako je redovno išao u crkvu.
- Svake nedelje sam bio na liturgiji. To mi je davalo snagu.
Prođem pored tih ljudi! OKRENEM GLAVU I ODEM!
- Cinkaroši nikada nisu prolazili dobro u zatvorima - kaže Dušan Marić. - Njih uvek maltretiraju.
- Stava sam da svaki civil treba da prijavi svako krivično delo koje vidi, ali da čovek koji je počinio krivično delo pokušava da sebi smanji kaznu prijavljivanjem drugih nije u redu.
- Takvi, uz silovatelje, najgore prolaze u zatvorima.
I Milan Prokić je istog mišljenja:
- Ja sam te zatvore uvek posmatrao kao letač, samo da što pre izađem i nastavim dalje, ali nikada nisam pokušavao da izađem na štetu drugih.
- Sretao sam u životu ljude koji su me nameštali, ali samo okrenem glavu i odem. Ako nisam reagovao tada neću ni sada.
Pobuna je izbila jer je Vlada prevarila zatovrenike
- Ta pobuna je izbila zbog donošenja novog Ustava - seća se Marić.
- Vlada je obećala skraćenje zatvorske kazne svima, ali je onda pala Vlada i sve je ostalo na obećanju.
- Tada su se svi dogovrili da otpočne štrajk glađu i da sve bude mirno.
- Tako se i desilo. Svi su sedeli i ništa se nije dešavalo.
- Pomerili smo barikade tek kada je došao general Dikić i obećao da neće biti nikakvih posledica.
Sedmi paviljon - to je ZATVOR U ZATVORU! Strašno mesto!
- Zatvor u Požarevcu ima 6 paviljona i 7. koji je zatvor u zatvoru - priča Marić.
- Ja sam zbog tuče kažnjen premeštanjem u 7. paviljon.
- Bio sam na dvorištu i tuču nikako nisam mogao da izbegnem i snosio sam posledice.
- Sedmi paviljon je strašno mesto - objašnjava on. - Tu sam bio i kada je počela pobuna.
-
ZATVOR JE NASILNO MESTO! Sitnica može da bude povod za tuču!
- U zatvoru je svašta povod za nasilje - kaže Dušan Marić. - Do tuča dolazi zbog sitnica.
- On običnog razgovora, karata, pa do derbija. Sve može da bude povod za tuču.
- I sam sam učestvovao u tuči zbog koje sam bio kažnjen samicom.
- Samopovređivanja se isto dešavaju. Ja nisam nikada to radio, ali ima i takvih ljudi.
- Bio sam u sedmom paviljonu kada je neki zatvorenik izvršio samoubistvo. Mislim da je dobio doživotnu pre toga.
Dušan Mirić: Po izlasku iz zatvora euforija je kratko trajala! Surova realnost me je udarila!
- Po izlasku iz zatvora euforija je kratko trajala - priča Dušan Mirić kojem je prvo delo bilo pokušaj ubistva. - Probao sam da nađem posao, ali niko nije hteo da me zaposli.
- Surova realnost me je udarila u glavu. Onda sam počinio više sitnijih dela i opet pokušaj ubistva.
- Za to sam dobio objedinjenu kaznu od 10 godina.
- Sreća je što sam u tom vremenu pre odlaska na izdržavanje druge kazne upoznao sadašnju suprugu.
- To i rođenje deteta nateralo me je da počnem da razmišljam šta i kako da radim. Zato sam se i sam javio na izdržavanje kazne, nisam čekao poziv.
- Rešio sam da nikada sebi nikada više ne dozvolim da me dete posećuje u zatvoru.
Milan Prokić: JA NE VERUJEM U TE PRIČE! Svako sam i svojom voljom uđe u kriminal!
- Ja ne verujem u te priče - kaže Milan Prokić, koji je odgovarao za mnoga krivična dela u inostranstvu. - Svako sam i svojom voljom uđe u kriminal.
- Izabrao sam da se bavim time jer sam žele da lagodno živim. Rastao sam na ulici i u bedi. Hteo sam sve i smatrao da je to način.
- Rano sam ostao bez oca i živeo kao socijala. Samo sam tražio način da napravim pare i lepo živim.
- Probao sam ja i poštenim poslom da se bavim tamo, ali čim vide da nemaš papire odmah probaju da te prevare.
- Tako sam jednom gazdi oteo pare jer je probao da me prevari.
Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE.
