"IZA BRAVE"! ULAZAK DIKIĆA U ZABELU IM PROMENIO ŽIVOTE! Ovo je BRUTALNA ISPOVEST srpskih zatvorenika!
U najnovijem izdanju emisije "Iza brave" imali smo priliku da čujemo ispovest Milana Prokića i Dušana Mirića, kako su preživeli zatvorske dane i šta rade posle izdržavanja kazne.
Saznali smo i kako im je ulazak generala Dikića "Zabelu" da uguši pobunu, promenio živote.
Preporučeno
DRAMA U NOVOM SADU: Muškarac skočio sa mosta, tresao se i bio dezorijentisan
TUGA DO NEBA! NOVI DETALJI STRAVIČNE NESREĆE KOD ČAČKA: Tek punoletni mladići sleteli u provaliju i poginuli, vatrog...
STRAVIČNA SAOBRAĆAJNA NESREĆA KOD ČAČKA: Četiri mladića izgubila život
Nije ispravno da moje dete ispašta zbog grešaka koje sam ja napravio!
- Najveći problem sa kojim se sreću bivši zatvorenici je pronalazak posla - iskren je Dušan Marić.
- I dalje postoji to da poslodavci traže potvrdu o neosuđivanosti.
- Nije ispravno da moje dete ispašta zbog mojih grešaka, a na kraju ono ispašta kada ja nemam posao.
- Zbog toga i imamo to udruženje "Posle kiše". Gde pokušavamo da nađemo posao i da pomognemo bivšim zatvorenicima da se uključe u društvo.
Dušan Prokić ima svoje viđenje svega:
- Ja sam shvatio da je prevencija važna. Zato se trudim oko tih mladih ljudi.
- Čim saznam da je neko krenuo pogrešnim putem, ja idem da pričam sa njim i pokušavam da ga vratim na ispravnu stazu.
- Objašnjavam, pričam i tu veliku pomoć imam od ljudi iz udruženja "Posle kiše".
- Imali smo jednog malog koji je pravio velike probleme sa 14 godina. Mi nismo znali šta da radimo sa njim, ali su ga stručnjaci iz udruženja uzeli pod svoje i sada je dečko za primer.
Bojim se Gospoda Boga! Mi smo pravoslavci i uvek se KAJEMO!
- Da li se kajem? Naravno da se kajem - priznaje Marić. - Mi smo pravoslavci i uvek se kajemo.
- Kajem se, ali znam da možda, da su stvari bile drugačije, ja nikada ne bih bio tu gde jesam.
- Bojim se Gospoda Boga - kaže Prokić. - Razmišljam da mi se negde nešto ne vrati.
- Onda pogledam porodicu, vidim da su svi živi i zdravi. To mi je motiv da idem dalje u životu i da ne grešim.
Dušan Marić priča i o tome kako je redovno išao u crkvu.
- Svake nedelje sam bio na liturgiji. To mi je davalo snagu.
Prođem pored tih ljudi! OKRENEM GLAVU I ODEM!
- Cinkaroši nikada nisu prolazili dobro u zatvorima - kaže Dušan Marić. - Njih uvek maltretiraju.
- Stava sam da svaki civil treba da prijavi svako krivično delo koje vidi, ali da čovek koji je počinio krivično delo pokušava da sebi smanji kaznu prijavljivanjem drugih nije u redu.
- Takvi, uz silovatelje, najgore prolaze u zatvorima.
I Milan Prokić je istog mišljenja:
- Ja sam te zatvore uvek posmatrao kao letač, samo da što pre izađem i nastavim dalje, ali nikada nisam pokušavao da izađem na štetu drugih.
- Sretao sam u životu ljude koji su me nameštali, ali samo okrenem glavu i odem. Ako nisam reagovao tada neću ni sada.
Pobuna je izbila jer je Vlada prevarila zatovrenike
- Ta pobuna je izbila zbog donošenja novog Ustava - seća se Marić.
- Vlada je obećala skraćenje zatvorske kazne svima, ali je onda pala Vlada i sve je ostalo na obećanju.
- Tada su se svi dogovrili da otpočne štrajk glađu i da sve bude mirno.
- Tako se i desilo. Svi su sedeli i ništa se nije dešavalo.
- Pomerili smo barikade tek kada je došao general Dikić i obećao da neće biti nikakvih posledica.
Sedmi paviljon - to je ZATVOR U ZATVORU! Strašno mesto!
- Zatvor u Požarevcu ima 6 paviljona i 7. koji je zatvor u zatvoru - priča Marić.
- Ja sam zbog tuče kažnjen premeštanjem u 7. paviljon.
- Bio sam na dvorištu i tuču nikako nisam mogao da izbegnem i snosio sam posledice.
- Sedmi paviljon je strašno mesto - objašnjava on. - Tu sam bio i kada je počela pobuna.
-
ZATVOR JE NASILNO MESTO! Sitnica može da bude povod za tuču!
- U zatvoru je svašta povod za nasilje - kaže Dušan Marić. - Do tuča dolazi zbog sitnica.
- On običnog razgovora, karata, pa do derbija. Sve može da bude povod za tuču.
- I sam sam učestvovao u tuči zbog koje sam bio kažnjen samicom.
- Samopovređivanja se isto dešavaju. Ja nisam nikada to radio, ali ima i takvih ljudi.
- Bio sam u sedmom paviljonu kada je neki zatvorenik izvršio samoubistvo. Mislim da je dobio doživotnu pre toga.
Dušan Mirić: Po izlasku iz zatvora euforija je kratko trajala! Surova realnost me je udarila!
- Po izlasku iz zatvora euforija je kratko trajala - priča Dušan Mirić kojem je prvo delo bilo pokušaj ubistva. - Probao sam da nađem posao, ali niko nije hteo da me zaposli.
- Surova realnost me je udarila u glavu. Onda sam počinio više sitnijih dela i opet pokušaj ubistva.
- Za to sam dobio objedinjenu kaznu od 10 godina.
- Sreća je što sam u tom vremenu pre odlaska na izdržavanje druge kazne upoznao sadašnju suprugu.
- To i rođenje deteta nateralo me je da počnem da razmišljam šta i kako da radim. Zato sam se i sam javio na izdržavanje kazne, nisam čekao poziv.
- Rešio sam da nikada sebi nikada više ne dozvolim da me dete posećuje u zatvoru.
Milan Prokić: JA NE VERUJEM U TE PRIČE! Svako sam i svojom voljom uđe u kriminal!
- Ja ne verujem u te priče - kaže Milan Prokić, koji je odgovarao za mnoga krivična dela u inostranstvu. - Svako sam i svojom voljom uđe u kriminal.
- Izabrao sam da se bavim time jer sam žele da lagodno živim. Rastao sam na ulici i u bedi. Hteo sam sve i smatrao da je to način.
- Rano sam ostao bez oca i živeo kao socijala. Samo sam tražio način da napravim pare i lepo živim.
- Probao sam ja i poštenim poslom da se bavim tamo, ali čim vide da nemaš papire odmah probaju da te prevare.
- Tako sam jednom gazdi oteo pare jer je probao da me prevari.
Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE.
