2°C

Beograd

Photo: YOUTUBE/PRINTSCREEN/NOVA S

Izvor: KURIR

"ZALEPILA MI JE VRUĆ ŠAMAR!": Svetlana Bojković iskreno o odrastanju

Glumica Svetlana Bojković i danas je jedna od najomiljenijih domaćih glumica o čijem se životu mnogo priča. Lik Emilije Popadić iz serije „Bolji život“ svakako je prva uloga ove glumice koje se setimo kada se pomene ime ove čuvene glumice, ali njen glumački opus, napravljen posle više od pola veka rada, bogat je mnogim drugim značajnim ulogama koje će ostati zapamćene.

Ipak, nije samo njena glumačka karijera neverovatna, ni njen privatni život nije bio ništa menje zanimljiv. Njeno odrastanje bilo je ispunjeno brojnim usponima i padovima, nagradama i napornim radom. O svemu tome ona je govorila sa novinarkom Svetlanom Nenadović krajem prošlog veka.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE

PORODICA ROKVIĆ KAO SIMPSONOVI! Nikola podelio nesvakidašnju fotografiju, ovome se nisu nadali (FOTO)

- Kada je trebalo da se rodim, moja mama je, zbog tada čuvenog akušera dr Kusovca, prešla Savu i rodila me u zemunskom porodilištu. Onda su me kao bebu preneli u Beograd, u Njegoševu 59, gde smo stanovali u zajedničkom stanu s jednom starom gospođom koju smo zvali tetka Nikolija. Kako je ona, sirota, ostala sasvim sama, za šest meseci su joj umrli i muž i ćerka, vezala se za našu porodicu i meni je zamenila obe moje bake jer nijedna od njih nije živela u Beogradu. Iako nije radila, moja majka skoro nikad nije bila kod kuće, stalno je morala da stoji u nekim redovima za hranu, da nabavlja sve što je moglo da se kupi na „tačkice“ i onda je mene uglavnom čuvala teta, koja me je i vodila u šetnju. A pošto je najviše vremena provodila na groblju, za njega su bile vezane i te naše šetnje.

Tako sam se ja veoma rano susrela sa smrću. Obilazila sam spomenike, gledala slike i kako sam pomalo znala da čitam, čitala sam imena i zamišljala te ljude koji su nekada prolazili kroz život. Bilo je sahranjeno dosta dece koja su umrla od šarlaha. Sve me je to ispunjavalo strahom, pretvaralo se u moru koja me je nekada noću gušila i nije mi davala da zaspim, ali istovremeno budilo strahovitu radoznalost. Polazak u školu doneo mi je neke druge nevolje i ja sam se sve ređe vraćala svom strahu. Tako je on postepeno iščezao, ali tek negde oko osamnaeste godine - prvi put je ispričala glumica na Radio Beogradu novinarki Svetlani Nenadović i dodala:

- Volela sam da idem kod naših kumova, kod kojih sam nekada ostajala po sat-dva dok je mama odlazila nekim poslom u varoš. Inače sam, kao dete, prijatelje svojih roditelja koji su mi bili bliski zvala imenom iako to mojima nije bilo baš pravo. „Žižo i Lazo“, govorila sam, „kako bih volela da kod vas malo duže živim. Meni su moji roditelji dosadni, toliko se vole i stalno jedno drugome tepaju, a vi se, brate, posvađate, i to se meni sviđa.“ Svi su se smejali, a ja ih nisam razumela - dodala je umetnica.

Njeno prvo pamćenje iz škole svakako je bilo interesantno i zauvek je obeležilo njen životni put.

- Mislila sam da mogu začas da napišem taj prvi domaći zadatak, pa da idem napolje da se igram. Međutim, mama je smatrala da je rad neuredan, stranicu je pocepala, meni zalepila vruć šamar i ja sam plačući morala da ga radim ponovo. O igri nije bilo ni govora. I to je trajalo sve dok nisam usvojila načelo da moram da budem ono što deca zovu „štreber“. One godine kada je ustanovljena Vukova nagrada u Beogradu, bilo je samo šest vukovaca, a među njima i ja - istakla je glumica, čiji su roditelji, pukovnik Cvetko i domaćica Vera, imali previše ambicija za svoju naslednicu, koja je pored redovne Osnovne škole „Sveti Sava“ privatno učila strane jezike i klavir, a kasnije i muzičku školu, u koju je išla i paralelno sa pohađanjem Četrnaeste beogradske gimnazije.

U početku nismo imali klavir u kući, pa mi je tata u dogovoru s tadašnjom nastavnicom nacrtao klavijaturu na trpezarijskom stolu, a na njega postavio veliku vazu na koju je naslonio „Bajera“ i ja sam tu svirala na gluvo! Svirala sam i postepeno tonula u depresiju. Tata je pokušao da mi objasni kako je to meni sada možda dosadno, ali da ću jednog dana shvatiti kako je sve to lepo i zanimljivo, samo treba da istrajem. Nisam shvatala, ali sam istrajala. Sledeće godine kupljen je klavir i ja nisam imala kud. Tvrdili su da sam darovita, ali nakon diplomskog ispita, na kojem sam izvela program koji je mogao da bude čitav jedan koncert na Kolarcu, više nikada nisam sela za klavir - zapisala je reči čuvene glumice Ksenija Šukuljević Marković u monografiji koju je posvetila Svetlani nakon što joj je 2005. godine uručen Dobričin prsten.

  *Gledajte "Happy" kablovske kanale i to: "Moje happy društvo", "Moj happy život", "Moja happy zemlja" i "Moja happy muzika".

Program se emituje kod kablovskih operatera "IrisTV" i "Supernova", a možete ih pronaći na sledećim kanalima:
"Moje happy društvo" - IrisTV / 171 ; Supernova / 71
"Moj happy život" - IrisTV / 172 ; Supernova / 72
"Moja happy zemlja" - IrisTV / 173 ; Supernova / 73
"Moja happy muzika" - IrisTV / 174 ; Supernova / 74

Tagovi



Nastavite čitanje

Komentari korisnika


Ostavite prvi komentar