22°C

Beograd

Photo: HappyBSC

Izvor: Happy BSC

Stručnjaci za TV HAPPY: DA LI ZNAMO ŠTA JEDEMO? KAKO POVEĆATI CENU DOMAĆIH PROIZVODA? EMISIJA "POSLE RUČKA"

Kako žive proizvođači hrane? Na koji način plasirati našu hranu u svetu? Kako povećati cenu domaćih proizvoda?

Aleksandra Pavlović, proizvođač džema i ajvara, u "Posle ručka"  na TV HAPPY rekla je:

-Pravila sam novi ajvar od prošlog puta kada sam bila ovde. Uspela sam da proizvedem 3000 tegli ajvara i isto toliko džemova. Ne znam baš tačno koliko flašica sokova i sirupa. Najteži deo posla je prestao sad i ide malo lakši. Udruživanje proizvođača je dobra ideja, ali sve zavisi šta vam je cilj. Bilo  bi dobro ako bismo tako išle ka marketima. 10.000 tegli ajvara je neki maksimum, a sve što bi išlo u komercijalu, opao bi kvalitet. 

Miladin Ševarlić, agroekonomista u emisiji "Posle ručka" kaže:

-Dobro je kada neko diplomira na Poljoprivrednom fakultetu i bavi se proizvodnjom hrane. Onda je sam svoj gazda i snosi odgovornost za ono što radi. Fakultet joj treba za ono posle proizvodnje, kako plasira itd. Kada se lepo upakuje tegla, može da poveća cenu za 50%. Predlažem  Ministarstvu spoljnih poslova da naši ambasadori poklanjaju gostima ovakve proizvode. To je jedan način, a drugi je da se organizuje Dan posete supruga ambasadora u Srbiji. Bilo bi lepo da se to dogodi sledeće godine. I molim sve da prodaju hranu na ćiriličnom pismu. U Srbiji nije problem proizvodnja nego potrošnja. Udruživanje svakako ima prednost. Ne može niko ući u tržišne lance sam jer nema tu količinu. Oni hoće uvek robu na rafovima, a vi to ne možete da postignete kad ste sami. Ja sam recio posetimo indijsku zadrugu. Njih četvorica se udružili. Savetovao sam ih kako to da rade i ta plasiraju u školi jer poenta je od malih nogu naučiti dete da se zdravo hrani. 

Goran Bojović, proizvođač moravki:

-To je prva svinja kod nas i bilo smo najveći izvoznici nekad tih svinja. Sada smo to vratili ponovo na tržište. Osnovali smo i razna udruženja. Zainteresovani su za nas i u Francuskoj. To je brend koji će se vratiti u Srbiji. Mi imamo veliku tradiciju u ovom i bili smo najpoznatiji u tome. Pitajte Italijana, ne zna kako mu se zove proizvod, a mi imamo naš autentičan. Konkurisali smo kod ministarstva i još nismo prošli. Mnogo bi nam značila ta sredstva. Jedinstvenu priču u Srbiji je teško raditi. Da bismo ušli u trgovinske lance, trebaju nam sredstva. Po ugledom na Sloveniju, RS je počela da popušta neke mere. Sad malo drugačije radimo obradu. Moramo u ovlašćenim klanicama da uradimo obradu, sušenje. Slovenija je odličan primer za proizvodnju domaćih proizvoda. Kod njih je sve domaće. Poenta je da proizvođač ima svoje kupce. 

Dijana Savić, proizvođač ajvara , džema, sokova u emisiji "Posle ručka" kaže:

-Svaka sezona kod mene ima posla. Mora uvek da se radi nešto da bi se krug okretao. Nisam se nikad pokajala što sam ušla u ovo. Nije mi isplativo dovoljno, ali šta da se radi. Inače, sve radimo ručno. Jednostavno mora tako jer sam naziv kaže domaće. Nije loša ideja udruživanje, jer evo za početak da uzmemo tegle i flaše jeftinije, već je olakšica. Ali, nemam u Brusu nikog sa kim bih mogla da se udružim. Osim, Aleksandre i mene, nema niko. 

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE

Ukoliko ste propustili neku od emisija posetite naš You Tube kanal i budite uvek u toku https://www.youtube.com/user/tvhappyserbia

Nastavite čitanje

Komentari korisnika


Ostavite prvi komentar