19°C

Beograd

Photo: Pixabay.com

Izvor: Happy BSC

Depresivni poremećaj je jedan od tri najčešćih uzorka oboljevanja u svetu

Savremeni brzi tempo života, izlaže čoveka 21. veka, velikim naporima stalnog prilagođavanja svakodnvenim stresnim situacijama, čovek se oseća usamljenim i nesigurnim za svoju egzistenciju, što izaziva i anksioznost i depresiju.

Depresiju karakteriše patološko depresivno raspoloženje, gubitak interesovanja i zadovoljstva, smanjena energija, osećaj krivice, bespomoćnost, nisko samopoštovanje, poremećaj sna (nesanica ili preterano spavanje) i apetita (uglavnom smanjen, a može i povećan), loša koncentracija, crne misli. 

Depresija se razlikuje od uobičajenih fluktuacija raspoloženja i kratkotrajnih emocionalnih reakcija na stres. Takođe se razlikuje i od tuge koja se javlja kao normalna reakcija na različite događaje i pomaže u prevazilaženju onoga što se dogodilo. Ono što karakteriše depresiju, a što je ključna razlika u odnosu na normalnu tugu su: intenzitet i trajanje, odnosno depresija je konstantna i surova, utiče na kognitivno i emocionalno doživljavanje i tumačenje.

Uzroci depresije su vrlo složeni obzirom da se i biološki i psihosocijalni faktori isprepleteni nalaze u osnovi depresivnog poremećaja. Naime genetski faktori, način odrastanja, odnos sa roditeljima, stresne situacije tokom detinjstva, osobine ličnosti i kasniji životni događaji mogu dovesti do depresivnog poremećaja.

Složenost biološke osnove ovog poremećaja obuhvata genetsku predispoziciju, biohemijske promene u metabolizmu hemijskih prenosnika (informacija) u nervnom sistemu (neurotransmitera) promene broja i osetljivost receptora (strukture na koje neurotransmiteri deluju); ali ne manje značajno i poremećaji ravnoteže hormona i imunskog sistema.

S druge strane, psihosocijalni faktori podrazumevaju zbir psiholoških i socijalnih komponenti koji doprinose razvoju depresije. Rani gubitak majke je značajan faktor osetljivosti na depresiju u kasnijem životu. Gubitak samopoštovanja je  ključan za razvoj depresije. Ako se tokom ranog detinjstva ne ostvari podržavanje od strane roditelja, osoba će imati loše mišljenje o sebi i neće moći prihvatiti svoje slabosti i neuspehe, već će težiti savršenstvu koje nikada neće postići. Više stresnih životnih događaja ili značajni životni događaji (smrt u porodici, razvod braka, gubitak posla i drugo) su faktori rizika za razvoj depresije. 

Freud objašnjava depresiju  i „strahom od uspeha“. Druga važna psihoanalitička ideja o depresiji govori o ulozi Superega. Internalizacija strogog Superega dovodi do stalne kritike i tako izazva osećaj neuspeha tamo gde ga u stvari nema. 

Kognitivna teorija podrazumeva negativnu percepciju sebe, drugih, budućnosti, što se  u psihijatriji naziva Bekov-im kognitivni trijasom (prof dr Aaron T. Beck, američki psihijatar, kojeg smatraju ocem tzv. kognitivno-bihejvioralne terapije).

Bihejvioralne teorije u objašanjavanju depresije ističu naučenu bespomoćnost i gubitiničku životnu strategiju.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE

Nastavite čitanje

Komentari korisnika


Ostavite prvi komentar