KOCKANJE POČINJE IZ ZABAVE A ONDA POMISLE DA IM JE TO POSAO: “ Kockari su dobri ljudi koji rade loše stvari“! (VIDEO)

U emisiji "Posle ručka" sa Vanjom Bulićem razgovarali smo na temu kockanja i koliko su posećene kladionice u Srbiji.

Da li se kockaju samo muškarci, i da li je to bolest?

Gosti emisije bili su Dejan Stanković vlasnik Centra za odvikavanje od kocke, psiholog Maja Vukosavljević, Branko Stojanović otac sina koji se ubio zbog dugova, pevač Hasan Dudić.

Da li je kockanje bolest zavisnosti?

– Poremećaj zavisnosti se sada vodi ne kao bolest, promenila se klasifikacija, to jeste poremećaj kontrole impulsa koji utiče na život. Teško se leči, najbitnijij je rad na sebi, mora da se promene uverenja navike, da se otkrije šta je iz prethodnog života uticalo. Najbolje je da se potraži stručna pomoć, retko ko može sam iz toga da izađe. To ne zavisi od karaktera osobe i jačine, lakše je da sa nekim podelite iskustva – rekao je psiholog Maja.

Branko, vaš sin je žrtva kocke. On je završio prava i bio košarkaški trener? Da li vi osećate odgovornost?

– Pa imam veliku odgovornost što nisam bio upoznat sa njegovim problemom, nismo imali probleme sa njegovim odrastanjem, niti u porodici. Uistinu, moj tata je bio kockar ali ne ozbiljniji, igrao je sitne tikete nije trošio veliku sumu novca. Moj sin je ostavio pismo i oduzeo sebi život. On najveću odgovornost prebacuje na sebe u tom pismu, svestan je da je njegovim izborom povredio porodicu, ali ipak još nisam siguran šta se tu dogodilo – rekao je Branko Stojanović.

Kako prepoznati svoje dete i kako mu pomoći?

– Kada se prepozna problem,lakše je rešiti. Ovde se postavlja pitanje a šta ako se ne prepozna? Mom detetu sam nudio novac za izlazak, dam mu 5 000 a on ne želi pa uzme toliko već izdvoji 2 000. Teško je prepoznati gde vam dete troši taj novac. To je bilo sitno klađenje, sa drugarima na fakultetu je počeo ozbiljnije da igra, očigledno. Milsim da se mali procenat kockara javlja na lečenje sam. Pročitao sam podatak da postoji 200 000 nelečenih kockara u Srbiji. U oproštajnom pismu je napisao da je u sedmom razredu OŠ počeo.Piše kako ni za čim ne žali u životu, da najviše u životu žali za danom kada je ušao u kockarnicu i uplatio tiket. Meni je kocka strana, nikada nisam tamo ušao, meni je sve to strano. U srednjoj školi sam saznao da ima dug, vratili smo ga, nisu to bile velike svote već neoliko hiljada, mi smo ozbiljno razgovarali i misllio sam da smo sve završili. Otiša je na studije i nikada više nije pričao o tome.

Pre 15 godina si gostovao u mojo emisiji Biseri, podelio svoju iwspovest sa gledaocima i to je imalo velikog odjeka?

– Negde ljudi i sad pokušavaju da poistovete svoje priče sa mojoj i tada smo dobar posao odradili. Imam Centar za odvikavanje od kocke. Smatram da lično iskustvo je iskustvo, ostalo je memorisano iskustvo, neko ko to nije prošao ne ume da doživi situaciju. Petnaest godina se bavim ovim poslom, pomogao sam ljudima, mnogi momcu su rešili ovo. Porodica je oslonac svega, partner, prijatelj koji moraju da pomognu kockaru. Kockanje počinje iz zabave, onda čim se prvi put dobije novac onda postaje posao, i na kraju se desi da đavo uzme maha. Naprave se veliki dugovi pa ljudi prodaju stvari iz kuće, pozajmljuju novac koji ne mogu da vrate. Kockari nisu zapravo loši ljudi kako se smatra, kod mene dolaze dobra deca koja rade loše stvari – rekao je Dejan Stanković.

– Majka nije klela sina što se kockao nego što sam vadio. Tada čovek mora biti jak, da preseče trenutak i da prestane. Ja sam celog života kockao, i dobro se završilo. U to se uđe lako, Beograd je pun kockarnica, ljudi i mladići su izloženi tome. Oni kada nemaju gde da odu više, onda se okupljaju u u kladionicama, kockarnicama. Kockari se druže međusobno, okupljaju se na raznim mestima, oni se srode kao familija. Dolaze tu, piju dzabe kaficu ili neko pićence,i igraju razne igre, to oni smatraju poslom i stilom života. Ljudi se i samoorganizuju u nelegalne igre, uzimaju se stanovi i kuće i organizuju se igre.Ima žena ali se to više skriva i u manjim procentima. Ima ih samo se one toliko ne javljaju jer to ženama nije u opisu – rekao je Hasan Dudić.

Ko se kocka stariji ili mladi?

– Nema pravila, ja sam imala pacijenta koji ima 60 godina i potražio je moju pomoć. Kockaju se ljudi svih doba, dosada je razlog i opravdanje kod penzionera kada se ne snađu u toj fazi života. Adolscenti su već podložni zbog nezrelosti i nerazumevanja posledica. Nekada misle klijenti na početku da su drugi krivi ali shvate nakon toga da su samo oni odgovorni za svoj život. Dopamin je ono što se luči u telo čovek i trenutni osećaj sreće – rekao je psiholog.

Happytv.rs
Foto:Arhiva