SRBIJA UVODI “ZAKON 3 UDARCA“: Evo šta to znači i ko će sve biti kažnjen!

Sud će osobi koja je ponovila nasilno krivično delo morati da izrekne kaznu iznad polovine raspona propisane kazne

Nasilničko ponašanje koja se ponovi više od jednog puta, ubuduće će strože biti kažnjavano, i to od 1. decembra, kada počinje da se primenjuje takozvani institut tri udarca.

Predlog izmena i dopuna Krivičnog zakonika (KZ), prema kojem su za povratnike za krivična dela sa elementom nasilja predviđene drakonske mere, predložilo je 2018. godine Ministarstvo unutrašnjih poslova, kako bi se pooštrila kaznena politika u Republici Srbiji.

Kako je tada naveo ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, institut tri udarca ima za cilj da se nasilnici koji ponove krivično delo kazne drakonskim merama.

– Cilj je svako ko ponovi neko krivično delo sa elementima nasilja bude oštrije kažnjavan, a ukoliko to učini tri puta kazna će biti drakonska. Suština tog predloga je da svako ko ponovi neko krivično delo sa elementima nasilja bude oštrije kažnjavan – poručio je tada ministar.

On je dodao da nasilje predstavlja rastuću društvenu opasnost i da posle detaljne analize pravnog okvira, misli da je ovo "najefikasniji način da se nasilje suzbije, kako sa aspekta rada policije, tako i pravosudnih organa".

Predlog Ministarstva unutrašnjih poslova bio je da se učiniocu krivičnog dela, koji ponovi izvršenje nekog krivičnog dela iz ove grupe, ne može izreći manje od jedne trećine maksimalno propisane kazne za ta krivična dela.

Kako je načelnik policije Vladimir Rebić objasnio, ovaj institut podrazumeva da učiniocu dela sa elementom nasilja, koji to delo ponavlja, to bude značajno teža okolnost.

– Prilikom drugog slučaja kada učini to delo njegova minimalna kazna treba da bude najmanje trostruko veća nego što je zaprećena kazna za to krivično delo, a u slučaju da to učini treći ili svaki sledeći put može očekivati kaznu zatvora koja će biti najmanje 80 odsto od maksimalne zaprećene kazne za to krivično delo – rekao je Rebić.

Prema njegovim rečima, policija od izmena KZ-a očekuje da će pre svega sa ulice biti sklonjeni nasilnici, odnosno izvršioce ovih krivičnih dela, koji će biti suočeni sa činjenicom da će značajno više vremena provesti u zatvoru.

– Na primer, za jedno krivično delo za koje je u u ovom trenutku zaprećena kazna od 2 do 10 godina, u prvom slučaju sudija će moći da mu opredeli kaznu od 2 do 10 godina, ako ponovi delo kazna će biti u rasponu od 6 do 10 godina, a u svakom sledećem slučaju kazna će biti u rasponu od 8 do 10 godina – precizirao je Rebić.

Ove izmene će, kako smatra Rebić, doprineti da učinioci tih krivičnih dela budu "tamo gde im je mesto", a ne na ulicama.

Kazna iznad polovine raspona propisane kazne

A kako će se ovaj institut primenjivati, na konkretnom primeru objasnio je državni sekretar Ministarstva pravde Radomir Ilić.

– Nova zakonska rešenja predviđaju da će sud morati povratniku da izrekne kaznu iznad polovine raspona propisane kazne, ukoliko je već dva ili više puta osuđen za krivična dela učinjena sa umišljajem na zatvorsku kaznu od najmanje jednu godinu. To znači da će, pod navedenim uslovima, na primer za krivično delo za koje je propisana kazna od šest meseci do pet godina zatvora, višestruki povratnik morati da bude osuđen na kaznu višu od dve i po godine zatvora – naveo je Ilić.

On je naveo da isto važi i ako od dana otpuštanja sa izdržavanja izrečene kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo 5 godina.

Do sada je ovaj vid kažnjavanja bio fakultativan – ostaljan je sudu na ocenu da li će povretnika i u kojoj meri strože kazniti, dok će za sva krivična dela u povratu izvršena nakon 1. decembra, sud biti obavezan da primeni nove odredbe o strožijem kažnjavanju.

Sve učestalije izmene Krivičnog zakonika

Advokat Ivan Simić navodi da uvođenje novog instituta krivičnog prava koji nosi zvučni naziv "Tri udarca" jeste još jedan u nizu sve učestalijih izmena Krivičnog zakonika.

– Namera predlagača ovih izmena je nesporna u smislu cilja koji se odnosi na podizanje nivoa generalne prevencije prema povratnicima-izvršiocima teških krivičnih dela. Međutim, u zavisnosti iz kog ugla ovaj novitet u našem pravnom sistemu posmatramo, različite zaključke možemo da donesemo. Kao učesnik u pravnom životu uvek sam uzdržan kada se nešto gromoglasno najavljuje, pa tako ostavljam rezervu prema ovom institutu koji svoj naziv vuče iz američkog fudbala – navodi advokat Simić.

Olakšaće rad

Kada se ovaj institut posmatra iz ugla tužilaštva, ovo se smatra vrlo svrsishodnom novinom koja će umnogome olakšati rad na sklanjanu učinilaca teških krivičnih dela sa ulica, ali sa druge strane postavlja se pitanje smanjenja ovlašćenja sudova.

– Praktično sud se na mala vrata "robotizuje" tako što mu se uskraćuje pravo da primenjuje zakon u jednoj široj lepezi, već se bukvalno svodi na to da štancuje svoje odluke. Uvođenjem ovog instituta derogiraju se neki instituti koji su prethodno važili, naročito nije jasno, zbog čega se sudu uskraćuju dosadašnja ovlašćenja. Primena prava je jedan izuzetno složen misaoni proces, a upravo širina koju sud ima na raspolaganju prilikom podvodnjenja činjeničnog stanja pod primenu samog zakona jeste i pokazatelj zrelosti jednog društva. U tom smislu smatram da napuštanje koncepta širih sudskih ovlašćenja nije nešto što na duge staze vodi jačanju pravnog poretka kao osnovne supstance jednog društvenog uređenja – navodi advokat Simić.

Prema njegovim rečima, naročito ako se u obzir uzmu poslednji primeri gde se za najteža krivična dela (npr. profesionalne likvidacije) regrutuju osobe bez kriminalne prošlosti i dosijea, jasno proizilazi da uvođenje jednog instituta kojim se van snage stavljaju raniji važeći nije samo po sebi nešto što će automatski dovesti do drastičnog smanjenja tih krivičnih dela.

– Na kraju, sudska vlast je autonomna, treća grana državne vlasti i bez obzira na brojne kritike koje sam joj i sam vrlo često sa stanovišta struke upućivao, stava sam da smanjenje ovlašćenja u primeni i tumačenju zakonskih instituta nije samo po sebi nešto što će dati očekivane rezultate – smatra Ivan Simić.

Izraz preuzet iz bejzbola i – Amerike!

Termin "3 udarca" pozajmljen je iz bejzbola gde igrač ispada nakon tri udarca (Three – strikes law) i prvi put je primenjen u Americi, a sukcesivno ga implementiraju i evropske države u svoja krivična zakonodavstva.

Ovo pravilo se već decenijama primenjuje u Kaliforniji gde je Zakon tri udarca usvojen u martu 1994. godine i predviđa pooštravanje raspona kazne za 50 odsto za ponovljeno krivično delo (drugi udarac), dok za treće delo podrazumeva izricanje kazne zatvora u trajanju od 25 godina ili doživotnu kaznu zatvora (treći udarac).

Izvor: telegraf.rs
Foto: Pixabay