SEDMA SILA: Značenje i poreklo!

Štampa, novinari i novinarstao uopšte kod nas se obično nazivaju sedma sila. Da je štampa (žurnalisgika, novinarstvo) stvarno sila, koja može bitno da utiče na javno mnenje, a time i na događaje u ratu i miru, pokazalo se dosad nebrojeno puta. Ali zašto je tobaš sedma sila i kojesu, onda, prethodnih šest?

Odgovor na ovo pitanje nije jednostavno dati, jer se ne zna tačno kad se taj izraz pojavio u srpskom jeziku niti, pak, kako je nastao. Za razliku od našeg sedma sila, u engleskom se u istom značenju upotrebljava izraz četvrti stalež (fourth estate). Slično je i u francuskom jeziku, pa i španskom i italijanskom, gde takođe dominira broj četiri. Jedina je razlika u tome što izrazi kojima se u tim jezicima označava štampa, kad se prevedu, ne glase: četvrti stalež, kao u engleskom, nego – četvrta vlast ili četvrta vrsta (oblik) vlasti.

Ono što je za nas sedma sila, za Engleze i Amerikance četvrti stalež, a za Francuze, Špance i Italijane četvrta vlast, za Ruse je šesta država (šestal deržava).

Kako su nastali svi ti izrazi i zašto se toliko razlikuju?

Zna se da je najstariji među njima engleski izraz (četvrti stalež). On ima dugu istoriju. Još u XVIII veku upotrebljavao se da bi se njime označila nova politička snaga – srednji i niži slojevi naroda, za razliku od već postojeća tri staleža, koje su predstavljali plemstvo, sveštenstvo i građanstvo. Pod četvrtim staležom podrazumevala se ponegde i vojska, ili neka druga snaga koja se suprotstavljala vladajućim staležima. Izraz je potom vezan za literaturu i konačno za štampu.

Prema Tomasu Karlejlu, škotskom esejisti i istoričaru (1795-1881), prvi koji je upotrebio četvrti stalež u tom smislu bio je politički pisac i ideolog engleske aristokratije Edmund Berk (1729-1797). On je, kaže Karlejl, ne navodeći izvor, govorio da u parlamentu zasedaju tri staleža; ali tamo u galeriji reportera zaseda četvrti sgalež, znatno intenzivnije nego svi oni. Kasnije (početkom XIX veka) razni autori pripisuju taj izraz drugim ličnostima, što nije značenjsku samostalnost. On se poziva i na postojanje drugih sličnih izraza, kao što su sedma umetnost ili sedam smrtnih greha, sedam grčkih mudraca, sedam svetskih čuda (kojih je, očigledno, moralo biti više, ali se ipak u tom izrazu hiljadama godina zadržao upravo broj sedam).

Izraz sedma sila mogao je, dakle, nastati i na taj način. Ili, možda, na onaj prvi, svejedno. Tek on se u nas ustalio i danas se često upotrebljava u srpskom jeziku sa jasnim i određenim značenjem: njime se ističe snaga i moć štampe i javne reči uopšte. Zanimljivo je da se pored sedma sila u poslednje vreme javlja i izraz osma sila, kojim se označava televizija.

Poreklo izraza sedma sila seže vek i po u prošlost, i da bismo došli do njega moramo prvo da se pozabavimo poreklom ranijih nadimaka za štampu koji su, slobodno se može reći, u korenu ovog koji mi danas koristimo.

Ako je verovati škotskom istoričaru i filozofu Tomasu Karlajlu, izraz četvrti stalež za štampu prvi je upotrebio britanski državnik, mislilac i politički teoretičar Edmund Berk, i to tokom parlamentarne debate 1787. godine, na kojoj se raspravljalo o mogućnosti da se sednice Doma komuna (donjeg doma britanskog parlamenta) otvore za pripadnike štampe.

Pošto su postojala tri staleža – sveštenstvo, plemstvo i obični ljudi – koji su već bili zastupljeni u parlamentu (u Domu lordovu sedeli su duhovni lordovi i svetovni lordovi, a Domu komuna narodni poslanici), prisustvo jedne tako moćne institucije kao što je štampa, od koje je zavisila podrška javnog mnenja, nametnulo je nadimak četvrti stalež, koji je sednice posmatrao sa galerija.

– U stara vremena ljudi su imali vratinu. Danas imaju štampu. To je svakako napredak. Ali je i dalje veoma loše, i pogrešno, i demorališuće. Neko je – da li to beše Berk? – nazvao žurnalizam četvrtim staležom. To je tada bilo bez sumnje tačno. Ali u današnje vreme to je jedini stalež. Pojeo je ostala tri. Svetovni lordovi ne govore ništa, duhovni lordovi nemaju šta da kažu, a u Domu komuna nemaju šta da kažu i to govore. Nama dominira žurnalizam – cinično je krajem 19. veka komentarisao Oskar Vajld, veliki irski i britanski pisac i dramaturg.

Postoje oni koji tvrde da je izraz zapravo nastao tokom Francuske revolucije, ali za to ne postoje opipljivi dokazi. Ako je Berk zaista osmislio ovaj nadimak za štampu na Ostrvu, onda se to dogodilo u vrlo sličnom vremenskom okviru kada je i Napoleon nakon dolaska na vlast osmislio da je štampa zapravo peta sila.

U ovom slučaju, bila je to aluzija na postojanje četiri evropske velesile njegovog doba: Rusiju, Austriju, Veliku Britaniju i, naravno, samu Francusku.

Kada su se u drugoj polovini 19. stoleća ujedinile Nemačka i Italija, te tako broj evropskih sila porastao na šest, novinarstvo je postalo sedma sila, a taj nadimak se ustalio i kod nas, i opstao čak i nakon svih potresa koji su rušili imperije tokom Prvog i Drugog svetskog rata.

Usput smo mu, naravno, zaboravili i smisao i značenje, koji su se i sami izgubili jer danas na svetu postoje tri zemlje koje zavređuju atribut velesile (SAD, Rusija, Kina), pa tako sada većini ljudi nije jasno zbog čega se kaže sedma sila.

Negde u 19. veku, u Americi je nastala nova varijanta izraza četvrti stalež. Naime, pošto oni nisu imali stalešku zaostavštinu, koju su eliminisali tokom svoje revolucije i rata za nezavisnost od Britanije krajem 18. veka, počeli su da govore o četvrtoj grani vlasti ili skraćeno četvrtoj vlasti. U pitanju je bila aluzija na to da je vlast ustavom podeljena na izvršnu, zakonodavnu i sudsku, te da postoji još jedna grana – štampa.

Upravo je to fraza koja se danas u većem delu svetu koristi. Rusi, Francuzi, Nemci, Italijani, Španci: svi oni koriste ovaj sklop. Mi smo sa sedmom silom izgleda još jedini u devetnaestom veku. Iako je već dvadeset prvi.

Izvor: Opusteno.rs
Foto: Arhiva