Dr Marija Zdravković sa prve linije fronta o borbi sa koronom i strašnim posledicama

– Korona ne bira godine, svi su na njenom udaru, a svaki deseti pacijent zahteva 24-časovno lečenje u jedinici intenzivne nege. Zaraženi neretko imaju razne oblike aritmija, ubrzan ili pak usporen rad srca – kaže u intervjuu  dr Marija Zdravković, direktorka KBC „Bežanijska kosa“.

Epidemija virusa korona iz dana u dan obara crne rekorde – sve je više novozaraženih, preminulih, a raste i broj pacijenata na respiratoru. I dok lekari insistiraju na poštovanju mera i jačanju imuniteta, bolnički kapaciteti sve su puniji, a zdravstveni sistem bori se sa gotovo nemogućim izazovom.

KBC „Bežanijska kosa“ iz dana u dan beleži sve veći skok u broju hospitalizovanih… Da li primećujete neku promenu u starosnoj strukturi zaraženih ili težini njihove kliničke slike u odnosu na ranije mesece?

– KBC „Bežanijska kosa“ je 23. juna ove godine imenovan u jedini Kliničko-bolnički centar koji je primao i kompletno zdravstveno zbrinjavao Covid pacijente sa teritorije Beograda i okolnih mesta. Do pre mesec dana, kada je zbog skoka incidence Covid pozitivnih pacijenata počelo otvaranje i drugih KBC-a, u našoj ustanovi su lečeni Covid pozitivni pacijenti ne samo od Covid manifestacija već i od drugih akutno nastalih oboljenja koja su ugrožavala život korona pozitivnih bolesnika – akutnog infarkta miokarda, zapaljenja slepog creva, preloma kuka, pucanja čira. Korona ne bira godine, svi su na njenom udaru. Međutim, mlađi pacijenti najčešće imaju lakše kliničke slike koje ne zahtevaju bolničko lečenje, već samo redovno uzimanje propisane terapije i redovne kontrole radi procene razvoja zdravstvenog stanja. Nažalost, veći procenat osoba u srednjoj i odmakloj životnoj dobi zahteva hospitalno lečenje, kiseonično su zavisni i skloniji su razvoju komplikacija. U sva tri talasa prosečno svaki deseti pacijent zahteva 24-časovno lečenje u jedinici intenzivne nege, a prosečan mortalitet je 2,5 odsto, uzimajući u obzir da je mortalitet pacijenata starijih od 70 godina, kao i pacijenata sa težim hroničnim oboljenjima, znatno veći.

Po struci ste kardiolog. Kako virus korona utiče na srce, odnosno na čitav kardiovaskularni sistem kod obolelih?

– Kada se korona pojavila mislili smo da je to vrsta gripa koja izaziva zapaljenje pluća. Danas nažalost znamo da je korona sistemsko oboljenje koje napada gotovo svaki organ u našem telu. Srce, kao centralni motor cirkulacije našeg tela, izuzetno je osetljivo i na najmanje oštećenje, te neretko korona pacijenti imaju razne oblike aritmija, ubrzan ili pak usporen rad srca, bol u grudima, gušenje, odnosno čestu pojavu posebnog vida zapaljenja srčanog mišića, koje može biti jako opasno, a u najtežim slučajevima se može završiti i infarktom ili naprasnom srčanom smrću.

Sa KBC „Bežanijska kosa“ jedan pacijent je nakon 41 dana na respiratoru otpušten kući. U vašoj bolnici je inače veliki broj najtežih pacijenata. Kolike napore je potrebno uložiti da se sačuva neko toliko ugrožen…?

– Dolazak na respirator je najveći strah svakog Covid pacijenta. To je poslednja faza lečenja, namenjena najtežim pacijentima koji više ne mogu samostalno da dišu. Pojava komplikacija kod ovih pacijenata se povećava sa svakim novim danom na respiratoru, te nam je cilj da pacijenta što pre vratimo ponovo na normalan vid disanja. Svaki pacijent skinut sa respiratora je naša velika pobeda. Ovaj pacijent je nagrada svim lekarima i sestrama koji su se zalagali da kod njega punih šest nedelja spreče pojavu komplikacija na raspiratoru. To su ogromni uspesi medicine i iskonska pobeda života nad smrću. Dokaz da je Božija milost zaista velika, a zalaganje i znanje naših lekara i sestara neprocenjivo.

Da li smo se konačno osvestili, javljamo li se na vreme lekaru?

– U proteklom osmomesečnom periodu, od kada je korona ušla u Srbiju, mediji su izuzetno mnogo učinili da se sazna istina o ovoj opakoj bolesti. Novinari su bili, a i dalje su, naši najveći saradnici u borbi protiv ovog još uvek nepotpuno poznatog virusa. Ljudi su shvatili značaj javljanja lekaru na vreme i nema više onog ozbiljnog broja ljudi na respiratorima kod kojih je jedan od razloga nastanka komplikacija upravo kasno javljanje lekaru. Ipak, kad pomislimo da se sve promenilo nabolje i da se ljudi javljaju na vreme, uvek nas iznenadi poneki, obično mlađi pacijent koji se javi sa teškom formom bolesti, zapravo sa formom pred intubaciju. To nas uvek porazi, ali i da motivaciju da se borimo za život te osobe.

Imate li u KBC-u slučajeve kada su vam se ponovo javili pacijenti, a koji su ranije izlečeni od Covida 19? Znači li to da se ipak ne smemo toliko osloniti na antitela?

– U početku ove bolesti mislili smo da su pacijenti koji razviju antitela u potpunosti zaštićeni od novog udara korone. Ali, i kod nas i u svetu su se pojavili slučajevi ljudi koji su dva puta u kratkom periodu imali ovo oboljenje sa ponovnim razvojem IgM antitela. To su zapravo antitela koja se javljaju na samom početku bolesti i kasnije nestaju, ustupajući mesta novoj vrsti antitela – IgG antitelima. IgG antitela koja se razvijaju kod nekih drugih zaraznih oboljenja (na primer malih i ovčijih boginja) daju doživotnu zaštitu, tako da se ova oboljenja ne mogu dva puta preboleti. Ali kako najnovija istraživanja pokazuju, IgG antitela kod korone ne pružaju stoprocentnu zaštitu. Na svu sreću, kod korone postoji još jedan dodatni tip zaštite – to je ćelijski imunitet, nastao posredovanjem posebnih imunih ćelija koje se zovu NK (natural killer) ćelije. One direktno ubijaju i neutrališu virus. Izvesno je da imuni odgovor posredovan ovim ćelijama predstavlja najjaču zaštitu.

I vi, kao i vaše kolege, insistirate na tome da je osnovni mehanizam borbe jak imunitet?

– Jaki imunološki sistem je osnova dugog života. Moderan stil života nažalost je često povezan sa nizom faktora koji slabe imunološki sistem i na taj način dovode do razvoja ne samo korone, već i malignih oboljenja, koja su takođe oboljenja povezana sa poremećenim imunološkim odgovorom. Mi sami možemo mnogo da uradimo na jačanju imuniteta, ali umesto da promenimo loše životne navike većina se trudi da „pronađe“ neki suplement kojim će poboljšati svj imunitet. Ne postoji nažalost jedan preparat kojim ćemo to uspeti. Dobar imunitet se pre svega zasniva na uravnoteženoj ishrani, dovoljnoj količini sna, umerenoj redovnoj fizičkoj aktivnosti i izbegavanju preuveličane reakcije na stresogene situacije oko nas. Najvažnije je da se on izgradi u samom detinjstvu jer su to onda zdravi stubovi koje kasnije samo nadograđujemo.

Zajedno sa Medicinskim fakultetom u Kragujevcu radite na istraživanju uticaja virusa na molekularnom nivou… Da li ste bliže odgovoru kako oksidativni stres utiče na naš organizam i razvoj toka bolesti..?

– Oksidativni stres je naučni izraz za pojavu niza događaja u krvi koji vode do izuzetno jakog zapaljenskog procesa u organizmu i ubrzanog starenja. Istraživanja vodimo na molekularnom nivou, ali i na nivou kardiomagnetne rezonance srca kojom se bavim. Cilj nam je da pokažemo šta se zapravo dešava u krvi kada korona infekcija bukne i na koji način možemo da smirimo tu infekciju kako u krvi tako i u samim ćelijama srčanog mišića. Na taj način želimo da sprečimo ubrzanu pojavu angine pektoris, korona miokarditisa i srčane slabosti praćene ponekad i smrtonosnim aritmijama, a sve nastalo kao posledica korona infekcije. Na tom polju smo takođe počeli i saradnju sa Univerzitetskom klinikom u Cirihu, gde sam bila na dvogodišnjem postdoktorskom usavršavanju iz oblasti srčane slabosti i Klinikom „Mayo“ u SAD. Naša iskustva u uspešnom lečenju korona pacijenata su nas preporučila i uvrstila u veoma mali broj klinika u svetu sa kojima sarađuju.

Odlikovani ste Karađorđevom zvezdom trećeg stepena. Koliko vam to priznanje znači u ovako teškim mesecima?

– To priznanje je izvanredna čast za mene, moju porodicu i prijatelje, a ujedno i ono što mi daje snage da se dalje borim za ispravne i časne stvari u svojoj profesiji i životu uopšte. Zahvaljujem se predsedniku koji je propoznao kvalitet i zalaganje. U odsudnom trenutku za našu otadžbinu veliki broj nas je stavio svoje živote u službu naroda i Srbije. I svi smo bili jedan tim – i lekari i medicinske sestre i spremačice i kuvarice i servirke i vozači i fizički radnici. Zato smo uspeli da imamo do sada najbolje rezultate u Evropi u borbi protiv virusa korona. To je ono što obećava – Srbija je jaka zemlja koja ima decu koja je vole i bore se za bolji život u svojoj zemlji. Struka i moral su jedino bitni u iznalaženju rešenja, pa će tako biti i sada. Verujem da smo blizu vakcine i da će njen pronalazak preokrenuti točak istorije u ovom korona odeljku. Ali do tada – preostaje samo striktno poštovanje savetovanih mera prevencije i javljanje lekaru kod pojave prvih simptoma.

Najvažnije je pravovremeno javljanje lekaru

– Virus korona pre svega izaziva jake bolove u mišićima i kičmi, sa jakim glavoboljama i malaksalošću, temperature, kratak dah i suvi nadražajni kašalj dodatno opterećuju pacijenta. Najvažnije je javiti se blagovremeno lekaru da bi se dijagnoza postavila na vreme i uključila potrebna terapija. Nažalost, nemali broj pacijenata bude kiseonično zavisan i mora da se hospitalizuje. Izuzetno je važno da osoba koja je Covid pozitivna striktno sprovodi mere samoizolacije, prekidanja kontakata, korišćenja maski i izbegavanja bližeg kontakta.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE