Epidemija stopirala odlaske zdravstvenih radnika u inostranstvo

Da li zdravstveni radnici rade u boljim uslovima nego njihove kolege u pojedinim razvijenim zemljama ili im je u pandemiji teže nego tokom proteklog rata?

Ova polemika povela se na poslednjoj sednici Narodne skupštine RS, kada je poslanik Miladin Stanić poručio da zdravstveni radnici u javnim ustanovama Srpske rade u izuzetno lošim uslovima i da im je u toku pandemije virusa korona teže nego tokom proteklog rata.

Na ove reči nadovezao se poslanik i direktor Univerzitetsko-kliničkog centra RS Vlado Đajić tvrdnjom kako zdravstveni radnici u Srpskoj rade u boljim uslovima nego njihove kolege u nekim razvijenim zemljama, piše Srpskainfo.

Kakva je zaista situacija u zdravstvenom sektoru, koji se više od deset meseci bori s pandemijom, u kakvim uslovima rade, pitali smo same medicinare.

Medicinske sestre su umorne, ali su i navikle na takav posao. One brinu o pacijentima svakodnevno i još uvek se ne žale previše na teške uslove, kažu u Udruženju medicinskih sestara, tehničara i babica RS.

– Radi se u otežanim uslovima, sa zaštitnom opremom, poštuju se propisane procedure u vanrednim okolnostima, nov je i način negovanja pacijenata, ali dodatno se javlja taj psihički momenat zbog straha od mogućeg prenosa zaraze na porodicu – govori predsednica Udruženja Živana Vuković-Kostić.

Može se reći, dodaje, da su poboljšani uslovi zdravstvene nege i posla koji medicinske sestre obavljaju.

– Imaju potrebnu opremu, lekove, nakon rekonstrukcije UKC i premeštanja klinika manji je broj pacijenata u bolesničkim sobama, sobe su opremljene svim neophodnim stvarima za rad, pored bolesničkih kreveta su moderni aparati, i sami kreveti su bolji – kaže Vuković-Kostićeva.

Da ipak nije sve bajno svedoči masovni odliv naših medicinara u inostranstvo poslednjih godina, a ovaj negativni trend trenutno je stopirala pandemija. U Udruženju podsećaju da su godišnje izdavali i stotinu potvrda sestrama da su članice Nacionalne asocijacije medicinskih sestara kako bi mogle ostvariti radni odnos u zapadnim zemljama.

– Otkako je krenula pandemija sve je to usporeno, otežani su uslovi odlaska i zahtevi poslodavaca, kao i spajanje porodica, tako da je udruženje napisalo samo četiri potvrde za sestre, i to za one koji nisu bile u radnom odnosu, ali su naši članovi – pojašnjava Živana Vuković-Kostić.

Iz kojih razloga one odlaze u inostranstvo: zbog veće plate i standarda po kojem jedna sestra brine o manjem broju pacijenata nego ovde. Pored toga, plus je i što možete još izabrati radno vreme, broj sati, dnevne, noćne smene.

Prosečna plata medicinske sestre kod nas je oko 900 KM. Vani su zarade više i to je lajtmotiv odlaska naših zdravstvenih radnika, ocenjuju iz Sindikata zdravstva i socijalne zaštite.

– Mislim da bi sestre i tehničari bili zadovoljni ovde sa 1.300 do 1.400 KM mesečno, s tim da se uz platu obračunava topli obrok i regres. Apelujemo na nadležne da je krajnje vreme da se poboljša materijalno-socijalni status zdravstvenih radnika. Naglasio bih da radnici daju svoj maksimum u ovom nesretnom vremenu, ne odustaju od pružanja pomoći pacijentu koji im je u svakom trenutku najbitniji – ističe Nikola Crnčević ispred Sindikata.

Poručuje da uslovi i ekonomsko-socijalni status zdravstvenih radnika u RS mogu i moraju biti bolji.

– Uslovi u trenutnoj pandemiji korona virusa su takvi kakvi jesu, nije ni najbolje, ni najgore, a kada uzmete u obzir da su zdravstveni radnici preopterećeni i na izmaku snaga, ne može u ovakvoj situaciji ni biti idealno. Medicinarima je zaista naporno raditi, pogotovo onima u kovid odeljenjima koji brinu o najtežim pacijentima. Treba samo pet minuta provesti u zaštitnom odelu, u skafanderima i svoj onoj opremi, videti koliko je to zahtevno i kakva požrtvovanost treba da se radi u takvim uslovima – zaključuje Crnčević.

“Od progona do aplauza”

Što se tiče uslova rada doktora medicine, iz Komore doktora medicine RS napominju da se uslovi vrlo razlikuju u zavisnosti od tipa ustanove, da li je reč o Domu zdravlja, bolnici, Zavodu, privatnoj ili javnoj ustanovi, opštine u kojoj rade, pa do specijalnosti kojom se doktor bavi.

– Stav Komore je da uslove rada jednog lekara čini i odnos društvene zajednice prema našoj profesiji u celini. U našem društvu jedina konstanta je promena, tako da je i društveno-socijalna pozicija ljekarske profesije podložna promenama u skladu s aktuelnim trendovima i aktuelnom društvenom situacijom. Tako smo u proteklom vremenu svedočili kopernikanskim preokretima u stavu medija i javnog mnjenja prema lekarskoj profesiji i generalno lekarstvu Republike Srpske, od neargumentovanih medijskih progona do aplauza stanovništva koje smo dobijali tokom aktuelne pandemije – govori predsednik Saša Vujnović.

U Komori nemaju podatke o broju lekara koji su napustili RS, ali je, kažu, indikativan podatak da 70 do 80 njihovih članova traži Potvrdu o dobrom statusu, koja je neophodna za dobijanje lekarske licence u drugim zemljama.

– Na kraju, uslovi rada doktora medicine su vrlo heterogena kategorija, koja ima i veliku subjektivnu komponentu. Neadekvatni uslovi rada doktora su nažalost svetski, a ne samo naš lokalni problem. Pojedini članovi naše Komore, sveukupno gledano, rade u uslovima na kojima im mogu pozavideti naše kolege iz mnogo bogatijih i razvijenijih zemlja, dok s druge strane postoje i oni koji se bave ovom humanom profesijom u gotovo ponižavajućim uslovima – ističe Vujnović.

Komora će, dodaje on, kao i do sad činiti sve što je u njenoj moći da ojača društvenu poziciju lekarstva u Srpskoj i biti podrška “svim svojim članovima koji se na human, odgovoran, etičan i visoko profesionalan način bave ovom plemenitom profesijom”.

Zarada u svetu

Prosječna godišnja plata s dažbinama doktora medicine u SAD iznosi 313.000 američkih dolara, u Nemačkoj 163.000, Španiji 63.000 američkih dolara, podaci su iz sveobuhvatnog Medscape izveštaja o visini nadoknade lekara za 2019. godinu. Dramatične razlike u finansijskoj kompenzaciji za posledicu imaju sve veću migraciju doktora iz Zapadne Evrope u bogatije zemlje, kažu u Komori doktora medicine RS. Samo 2014. godine 2.364 lekara je napustilo Nemačku.

– Za poređenje, u Srpskoj danas imamo oko 4.000 prakticirajućih lekara. Ovakve velike migracije, udružene s hroničnim nedostatkom lekara u zapadnoj Evropi i Skandinaviji, stvaraju vakum koji usisava doktore iz Istočne i Centralne Evrope, uključujući i nas. Zadnjih nekoliko godina je samo u Nemačkoj konstantno otvoreno između 2.700 i 3.000 slobodnih pozicija za lekare, što govori o hroničnom nedostatku doktora. Nekim delom, ovako velike brojke su verovatno i posledica percepcije nemačkih građana da su uslovi rada lekara neadekvatni, te zbog toga radije biraju druge profesije umesto nekad društveno prestižne lekarske – ocenjuju u Komori.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE.