OSAM GODINA OD SMRTI JELENE MARJANOVIĆ: Zoranu se ponovo sudi, a evo šta je 2017. govorio za Happy TV (VIDEO)

Od prvog dana, pa do dan danas Marjanović tvrdi da nije ubio svoju suprugu. Brigu o njihovoj ćerki vode njegov brat i snaha. Stav tužioca koji je izneo u završnoj reči tada jeste da je Zoran navodno ubio suprugu sa 8 udaraca metalnom šipkom u glavu. Da je to uradio 2. aprila 2016. godine nakon što je u 16.38 sati isključio mobilni, a da je do prijave policiji prošlo tri sata što je bilo dovoljno da se on presvuče i uništi dokaze.

U obrazloženju presude gotovo isto objašnjenje dala je i sudija Višeg suda u Beogradu koja je rekla da je nesporno da je Zoran ubio Jelenu pre sedam godina. Inače, tužilac je u završnoj reči rekao da je „okrivljeni Zoran Marjanović je iskoristio poverenje, sada pokojne supruge, njenu bezazleznost i namamio je da se spuste u podnožje nasipa, ka kanalu, dok je njihovo zajedničko dete, šestogodišnja Jana Marjanović ostala na nasipu“. Sudija Višeg suda u Beogradu Jelena Škulić na 700 strana obrazložila je presudu. Objavljujemo njene detalje.

U presudi je tada navedeno da je Jeleni prilikom bežanja spala patika, ispao mobilni i gumica za kosu sa iščupanim pramenom kose, kao i da joj je ubica strgao gornji deo trenerke kada je ušla u kanal s vodom. Pritom joj je, kako je rečeno, naneo višestruke povrede glave koje su bezuslovne smrtonosne povrede. Ona je imala povrede i u predelu lica, ruku i nogu, kao i trupa.

„Sve povrede su bezuslovno smrtne povrede, a s obzirom na to da je došlo do nagnječenja mozga, smrt je nasilna. Jelena je bila živa kada je dospela u vodu u kanalu, što pokazuju dokazi da je udahnula vodu i biljne materije koje su se u njoj nalazile“, istakla je sudija. Kako je dodala, ubistvo je izvršeno na podmukao način jer je ubica svesno isključio mobilni telefon da bi ga nakon ubistva ponovo uključio. Takođe je „isti dan prijavio nestanak i krenuo u potragu s policijom kako bi prikrio delo“.

U presudi je navedeno da je „nesumnjivo da su Marjanovići na nasip došli 20 minuta pre ubistva“. „Jelenin telefon je registrovan od polaska od kuće do dolaska na nasip i dužinom nasipa. Napad se desio manje od 20 minuta nakon dolaska na nasip, kada je njen mobilni prešao u stanje mirovanja. Zoranov telefon je bio nedostupan 26 minuta, a potom se registrovao u blizini mesta ubistva“, rekla je Škulić.

Ona je navela da se njegov telefon nije nalazio u stanju mirovanja kao što je tvrdila odbrana, jer mobilni i u tom stanju registruje promenu lokacije. Kod Marjanovićevog telefona toga, kako je navela, nema, a on je za to vreme prešao oko 1.000 metara. „Jelenin telefon je i u stanju mirovanja imao više logova. Teza odbrane je nemoguća. Njihov stručni savetnik je rekao da se registruje promena lokacije i u stanju mirovanja telefona. Izostala registracija lokacije bila bi moguća samo ako se 1.000 metara kretao kroz „mrtvu zonu“. Ona nije na vrhu nasipa, a optuzeni je više puta tvrdio da nije silazio sa nasipa“, objasnila je sudija.

Blato

Sudija je napomenula da je posle ubistva „jedini blatnjav bio optuženi Zoran Marjanović“. „Nije rekao ni teč o tome odakle mu blato na pantalonama. Kako to da njegov brat, otac ili bilo ko drugi koje učestvovao u potrazi nije bio blatnjav? Da bi imao tragove blata kakve je imao morao bi da se valja po nasipu, a on to nije radio“, navela je sudija.

Njegove navode, kako dodaje, nisu potvrdili svedoci. „Nije običaj da žena koja drži do izgleda trči po barama i blatu i pritom se isprlja kao Zoran“, dodala je Škulić i rekla da blato sa nasipa nije isto kao blato iz kanala i da se od svih analiziranih uzoraka zemlje poklapaju samo oni iz kanala i sa Marjanovićevih pantalona.

U prvostepenoj presudi koju je sud doneo pre godinu dana i osam mesci navodilo se da je susret Zorana i Jelene Marjanović na nasipu bio neizbežan. „Nemoguće je da nije ni video ni čuo da je Jelenu neko napao. Rekao je da je sa ćerkom za Jelenom krenuo nakon 20 minuta, ali to je ukupno vreme od kad se ona popela na nasip do momenta kada je njen telefon prešao u stanje mirovanja“, dodala je Škulić.

Sud je istakao da smatra da nije tačno rezonovanje odbrane da Marjanović svoju suprugu zvao kad je stigao do kraja nasipa i video da je nema. „Netačno je da je bio uznemiren kada se Jelena nije prvi put javila na telefon jer je pred sudom rekao da je umela da se ne javlja kad trči. Nisu videli da ih je neko pratio. Nemoguće je da ih je neko pratio do nasipa, pa otišao na njegov drugi kraj i krenuo Jeleni u susret u nadi da će na nasipu da bude sama“, istakla je sudija.

Dodala je da je „jasno da treće lice nije moglo da izvrši ubistvo“ jer niko nije mogao da zna da je Jelena prvo htela da trči kod Labudovog jezera, ali se zbog gužve predomislila i otišla na nasip. „Način ubistva ukazuje na to da je izvršilac prema ostećenoj imao jake emocije i da je cilj napada bilo veće nasilje od samog nanošenja povreda. Odbrana je prikazala migrante kao krvoločne ljude koji usred dana sa štanglom čekaju bilo koju žrtvu. Prema rečima svedoka, na nasipu nije bilo osoba druge boje kože ili osoba koje su se ponašale čudno. Sam Marjanović je rekao da nije uočio nijedno lice čudnog ponašanja ili izgleda“, navedeno je tada u presudi. Iako je Apelacioni sud ukinuo prvostepenu presudu, Zoranu se ponovo sudi.