Srbi su je ZVALI MAJKA, a onda su joj okrenuli leđa! Ovo je priča o zaboravljenoj heroini Velikog rata i velika SRAMOTA Srbije

Mnogo je srpsko stanovništvo propatilo i postradalo u Prvom svetskom ratu, ali nisu samo muškarci ti koji su nam svojim herojstvom ostavili zemlju i čast u amanet, bilo je tu i mnogih srpskih heroina.

Kada se pomene priča o srpskom heroinama Prvog svetskog rata svi uglavnom pomisle na Milunku Savić, međutim sada, u ovoj priči vas podsećamo na jednu drugu ženu koja nas je zadužila mnogo, a skoro svi su je zaboravili.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE

Reč je o britanskoj lekarki Mejbel Sinkler Stobart (engl. Mabel St. Clair Stobart; 1862-1954), koju su srpski vojnici tokom prelaska Albanije, zvali Majka. 

Iz Ulice Džejms broj 39 u Londonu, mesta okupljanja, preko udobnog malog hotela u Parizu, nemirnog mora koje je presecao brod „Saidija”, kojim su putovale u Solun, aprila 1915. godine iz Engleske u Kragujevac, njima potpuno nepoznati grad nepoznate zemlje, stižu 42 volonterke, predvođene Mejbel Sinkler Stobart.

Tako počinje priča o jednoj od najznačajnijih misija u pružanju medicinske pomoći obolelim i ranjenim vojnicima, ali i civilnom stanovništvu. „Misija Stobart” za šest meseci zbrinula je impozantnih 20.000 pacijenata. I u srpskoj javnosti gotovo potpuno je nepoznata.

Mejbel Sinkler Stobart je u Srbiju stigla u aprilu 1915. na molbu Srpskog potpornog fonda (The Serbian Relief Fund) iz Velike Britanije. Uz pomoć srpskog vojnog saniteta formirala je poljsku bolnicu u Kragujevcu i sedam dispanzera po okolnim selima.

Pod njenim rukovodstvom radila je ženska medicinska misija okupljena iz različitih delova Komonvelta od Škotske do Novog Zelanda.

U oktobru 1915. doktorka Stobart je osnovala „Prvu anglo-srpsku bolnicu“ (1st Anglo–Serbian Hospital), poznatiju kod nas kao „Leteću bolnicu Stobart“, koja je pratila Šumadijsku diviziju I poziva u okolini Pirota.

View this post on Instagram

A post shared by Istorija Srbije (@srb.istorija)

Nakon toga, doktorka je sa svojom bolnicom krenula u povlačenje za srpskom vojskom i izbeglicama sve do Skadra.

U Skadar je „Leteća bolnica Stobart“ stigla bez žrtava i sa sačuvanom bolničkom opremom, a krajem decembra 1915. se preko Italije vratila u London.

Rad i dolazak u Srbiju

Rođena je u porodici Samjuela Bakstera Boltona i Sofije Luize Kuper, u Vulidžu, Kent, Engleska. Prvobitno član Konjičke prve pomoći (First Aid Nursing Yeomanry Corps) organizacije osnovane 1907. kao spone između poljskih bolnica i frontovskih linija.

Za razliku od sestrinskih organizacija, FANI je bio angažovan na spasavanju ranjenih i pružanju prve pomoći, poput modernog vojnog lekarstva.

Stobart osniva 1912. Mobilne ženske jedinice za bolesne i ranjene, čije usluge odbija britanski Crveni krst, regrutuje kadar uz pomoć bugarske kraljice Eleonore osnivajući bolnicu Kirk-Klise u Trakiji, za bugarski Crveni krst, 1912. godine.

Po izbijanju Prvog svetskog rata, osniva poljsku bolnicu u Belgiji, za što je dobila čini majora. U aprilu 1915. priduružuje se suprugu Pirsu, kao kapelanu Britanskih jedinica u Srbiji, gde na čelu Treće jedince Srpskog potpornog fonda (Serbian Relief Fund’s Front Line Field Hospitalu) Kragujevcu, sa prikupljenom pomoći za ambulante i medicinski materijal, sa njenih 7 doktorki, 18 medicinskih sestara i dosta opšteg osoblja, rukovodi poljskom bolnicom. Po povlačenju srpskih snaga ka Albaniji, Stobart je postavljena na čelo ”letećih” poljskih Stobart bolnica.

Nosilac je sledećih odlikovanja:

Ordena Belog Orla

Ordena Svetog Save

Medaljom srpskog Crvenog krsta

Povratak u Englesku

Po povratku, u domovinu Englesku, gospođa Stobart, nije ispoštovana kako je očekivala i kako su to Srbi učinili.

U Londonu, predsednik Komiteta Srpskog potpornog fonda, oštro joj je zamerio što se pridružila srpskoj vojsci na frontu i u albanskoj golgoti, i time prekoračila data joj uputstva i izložila sanitetsku jedinicu nepotrebnom riziku.

I u kasnijem periodi, gospođa Stobart je neprestano ljutila Englesku vladu, npr. time što je odbila njihov nadzor nad svojim radom i sadržajem predavanja o njenim iskustvima iz rata na Balkanu, koja je držala u Americi i Engleskoj, i što je sav novac prikupljen od predavanja koja je držala u Americi, (skoro 4000 funti), dala Crvenom krstu Srbije.

Kako je svaki njen pokušaj, da zakaže sastanak sa Ministrom za informisanje Engleske i obnovi svoje aktivnosti bio bezuspešan, gospođe Stobart je: nestala sa ratne scene i do smrti 1954. godine bila okrenuta misticizmu i spiritualizmu.

NAPISALA KNJIGU POSVEĆENU KRALJU ALEKSANDRU

U Londonu je 1916. objavila knjigu „Plameni mač u Srbiji i drugde“ (The Flaming Sword in Serbia and Elsewhere, London, Hodder and Stoughton, 1916.) koju je posvetila regentu Aleksandru Karađorđeviću.

Knjiga, kojom je pokušala da zainteresuje britansku javnost za Srbe i Srbiju, doživela je svoje drugo izdanje već 1917. godine. Njen dnevnik o ratnim naporima 1915. i povlačenju preko Albanije jpreveden je i objavljen na našem jeziku 2016. godine.

*Gledajte „Happy“ kablovske kanale i to: „Moje happy društvo“, „Moj happy život“, „Moja happy zemlja“ i „Moja happy muzika“.
Program se emituje kod kablovskih operatera „IrisTV“ i „Supernova“, a možete ih pronaći na sledećim kanalima:
„Moje happy društvo“ – IrisTV / 171 ; Supernova / 71
„Moj happy život“ – IrisTV / 172 ; Supernova / 72
„Moja happy zemlja“ – IrisTV / 173 ; Supernova / 73
„Moja happy muzika“ – IrisTV / 174 ; Supernova / 74