Kao i decenijama uoči Prvog svetskog rata, atentati na političke lidere ponovo su ušli u modu, ali i danas kao i tada ostaje pitanje da li će atentatori postići cilj koji su zacrtali, a pitanje je i da li bi neki atentat mogao dovesti do novog svetskog sukoba, smatra dr Srđa Trifković, spoljnopolitički urednik američkog časopisa „Hronikls“.
Samo u poslednja dva dana, u atentatu je stradao lider političkog krila Hamasa Ismail Hanije, dok je lider Sudana Abdel Fatah el Burhan preživeo pokušaj ubistva. Bivši predsednik Irana Ibrahim Raisi stradao je u helikopterskoj nesreći u maju, a prema iranskim zvaničnicima za njegovu smrt odgovorne su Sjedinjene Američke Države.
Osim toga, nedavno su izvršeni neuspeli atentati na premijera Slovačke Roberta Fica i na kandidata republikanca na predsedničkim izborima u SAD Donalda Trampa.
Dometi atentata – privremeno podrivanje poretka
Sredinom 19. veka atentati su bili omiljeno oruđe podrivanja postojećeg poretka od strane anarhista raznih boja, pre svega ruskih koji su uspešno izveli atentat na cara Aleksandra Drugog, kaže Trifković za Sputnjik.
Međutim, umesto da usledi podrivanje Ruskog Carstva, pod njegovim sinom i naslednikom Aleksandrom Trećim usledila je daleko čvršća politika konzervativne autokratije koju je nasledio i poslednji car, podseća Trifković.
Osim toga, atentati samo privremeno poremete modus operandi one strane protiv koje su upereni, kao što smo videli posle atentata na komandanta iranske Revolucionarne garde u Bagdadu, što nije bitno uticalo na kvalitet iranskih operacija.
„Međutim, atentati na Fica i na Trampa se uklapaju u jedan okvir koji jeste zabrinjavajući, a to je da je ukalanjanje izrazito uspešnih, harizmatičnih lidera određenog konzervativnog pravca u tim društvima, konkretno slovačkom i američkom, itekako moglo da utiče na sudbinu njihove agende. Pogotovo kad imamo u vidu da je u slučaju Trampa došlo do čitavog niza neobjašnjivih i, možemo slobodno reći, skandaloznih propusta tajne službe zadužene za njegovu zaštitu. I u skladu sa tim poukama, mislim da bi mađarski premijer Viktor Orban trebalo dobro da se čuva pogotovu posle svog prekjučerašnjeg maestralnog govora u kome je upozorio na kolaps naše civilizacije.“
Odraz nemoći Izraela
Najskoriji atentati u Teheranu i Bejrutu pokazuju da je posredi želja Izraela da pokaže da je i dalje sposoban da projektuje moć ugrožavanjem života svojih neprijatelja, ali je to, u suštini samo supstitut za oklevanje da direktno intervenišu protiv Hezbolha u južnom Libanu, smatra Trifković.
Zato bi se moglo reći da je to odraz nemoći, jer kad bi Izraelci ušli sa znatnim vojnim snagama u Liban, morali bi biti spremni na određene gubitke što bi u ovom trenutku krajnje političke slabosti premijera Netanijahua na domaćem terenu bilo teško izvodljivo, dodaje Trifković.
„Što se Sudana tiče, moram reći da je to sada jedna relativno periferna država između Egipta, Etiopije i Južnog Sudana koji je sada već godinama nezavisna država i gde čak i ako je bilo stranog uplitanja u pokušaj likvidacije načelnika Generalštaba ne verujem da bi to na bilo globalna ili regionalna kretanja.“
Istorijska ironija Sarajevskog atentata
Na pitanje da li bi neki današnji atentat mogao proizvesti posledice kao Sarajevski 1914. godine, Trifković odgovara da je teško praviti istorijske paralele sa vremenom uoči Prvog svetskog rata jer su drugačije okolnosti.
„Ono što je za mene kao istoričara ironija tog slučaja jeste da su Mladobosanci mislili da uklanjaju jednog krvopiju južnoslovenske slobode. A umesto toga, oni su uklonili čoveka koji je zapravo bio vrlo skeptičan prema mogućnosti i potrebi da Austrougarska vodi rat protiv Srbije pre nego što se iznutra reformiše i konsoliduje. I u tom smislu on je čak predstavljao određenu kočnicu pokušajima tadašnjeg načelnika Generalštaba, generala Konrada fon Hecendorfa da se isforsira rat protiv Srbije. Dakle, njegovim ubistvom je zapravo otvoren put za taj rat.“
Faktor koji vodi u Treći svetski rat
Ukoliko bi došlo do novog pokušaja atentata na Trampa, što Trifković ne isključuje, to bi bio samo odraz činjenice da je američka „duboka država“ rešena da spreči pobedu na predsedničkim izborima koja mu se uveliko smeši. Ali to ne bi imalo spoljnopolitičke implikacije koje bi dovele do neke velike krize.
„S druge strane, ako bi zapadne isporuke dalekometnih projektila Ukrajini dovele do toga da sa ukrajinske teritorije bude uperen neki projektil na moskovski Crveni trg ili na Kremlj, to bi moglo da bude ono što se na engleskom zove ‘gejm čejndžer’, faktor koji kompletno menja pravila igre i koji nas uvodi u nepredvidljive ishode“
