EVROPA SE OZBILJNO NAORUŽAVA: Mađarska i Srbija zadnjih godina mnogo više povećavaju vojne troškove

Napad Rusije na Ukrajinu, napetosti u Južnom kineskom moru i oko pitanja Tajvana, rat u pojasu Gaze i rast broja vojnih sukoba u Africi snažne su indikacije da je došao kraj relativnog mira u svetu. Većina država se poslednjih godina ubrzano naoružava, posebno one u Evropi koje decenijama nisu dovoljno ulagale u svoje vojske.

U obnovu vojnog arsenala krenula je i Hrvatska. Nakon borbenih aviona „rafal“, PVO sistema „mistral“, helikoptera „blek houk“, protivoklopnih navođenih raketa SPIKE i borbenih vozila „patrija“, kreće se u nabavu artiljerijskog sistema HIMARS, prenosi Index.hr. Prema nezvaničnim informacijama do kojih je došao „Jutarnji list“, Hrvatska dve godine pregovara sa SAD o kupovini novog sistema HIMARS, a završetak nabavke se očekuje u roku od četiri godine.

Usled talasa kupovine oružja zadnjih godina u javnosti stvorio utisak da se Hrvatska intenzivno naoružava, ali da podaci pokazuju da je to naoružavanje znatno manje nego u ostalim državama Evrope. Susedna Mađarska i Srbija zadnjih godina mnogo više povećavaju vojne troškove i one su među državama koje prednjače po tom pitanju u Evropi

Mađarska prva u Evropi po rastu vojnih troškova

Države Evrope počele su se intenzivno naoružavati ne samo od invazije Rusije na Ukrajinu nego od okupacije Krima. Podaci Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira pokazuju da su neke države udvostručile vojne troškove od 2015, a dve čak i utrostručile.

Susedna Mađarska ostvarila je 2023. više nego trostruko veće troškove za vojsku u odnosu na 2015. Prošle godine su iznosili 3.88 milijardi dolara (prema kursu i cenama iz 2022.), a 2015. je to bilo 1.15 milijardi dolara. To je najveći rast u celoj Evropi, ako izuzmemo Ukrajinu

Litvanija je utrostručila vojne troškove (povećanje 208.7 posto), a Letonija povećala za 161.8 odsto. Sledi Poljska koja je 2023. potrošila 26.78 milijardi dolara, a 2015. je to bilo 11.33 milijarde.

Vojni analitičar Marinko Ogorec smatra da je hrvatska kupovina sistema HIMARS ispravna odluka.

– Činjenica je da Hrvatskoj trebaju sistemi dalekog dometa. Uostalom, Hrvatskoj treba praktično sve – 

Nismo do sada imali ovakav tip naoružanja. Najbliže što imamo je stari sovjetski sistem GRAD. Ali on ima manji domet od HIMARS-a, manje je precizan i uopšteno manje efikasan. Ovo je ustvari nastavak prebacivanja s istočne vojne tehnologije na zapadnu, što je poglavito započeto zamenom MiG-ova sa „rafalima“. Moja pretpostavka je da Hrvatskoj trebaju i dalekometni artiljerijski sistemi. Zaključno, treba nam sve, a HIMARS je dobra opcija – tvrdi Ogorec.

Države koje su u istoriji iskusile uticaj Moskve najviše se naoružavaju

Iz podataka je jasno da su najveći rast vojnih troškova imale države sa istoka i severa Evrope. Okvirno, što je država dalje od Rusije, to je manje povećavala vojne troškove zadnjih godina. Ista zakonitost postoji i kada se gleda rast između 2019. i 2023, samo što Poljska zauzima prvu poziciju, a Mađarska drugu.

Za Litvaniju i Letoniju je jasan razlog povećavanja vojnih troškova. Obe zemlje su u prošlom veku bile pod centralnom vlašću Moskve/Sankt-Peterburga, nad njima se provodila rusifikacija, Litvanija se graniči sa Rusijom preko ruske eksklave Kalinjingrada, a Letonija ima veliku rusku manjinu.

Poljska se graniči sa Belorusijom, a njena istorija je pokazala da je uvek na putu Rusije tokom njenih pokušaja ekspanzije na zapad. Staljin je tek drugi vođa SSSR-a na čije se nasleđe današnja Putinova Rusija poziva koji je napao Poljsku u 20. veku. Prvi je bio Lenjin u Poljsko-sovjetskom ratu između 1918. i 1921

Izdvaja se Mađarska, koja nema veliku rusku nacionalnu manjinu i ne graniči se sa Rusijom ili nekim od njenih satelita iako je u Mađarskoj revoluciji 1956. osetila „čizmu Moskve“, kada je SSSR poslao tenkove da uguši pobunu u tadašnjoj Mađarskoj.