IRAN U ŠAH MAT POZICIJI:Kako i da li napasti Izrael

Svet strahuje da se bliži rat na Bliskom istoku, a Iran se našao u svojevrsnoj šah-mat poziciji, i nakon najnovijih trvenja i u Teheranu, razmatra kako i da li napasti Izrael.

Islamska Republika Iran nalazi se u ogromnim problemima nakon smrti Ismaila Hanijea, političkog lidera Hamasa, koji je poslednjeg dana jula ubijen u Teheranu, gde je bio gost na inauguraciji novoizabranog predsednika Masuda Pezeškijana.

SNIMCI BORBE IZ KURSKE OBLASTI: Rusi uništavaju sve što je prešlo granicu, raznet i američki tenk (VIDEO)

Iako Izrael nije preuzeo odgovornost za njegovu eliminaciju, iz Teherana je brže-bolje najavljeno da će uslediti žestoka odmazda protiv jevrejske države. Od tada je prošlo osam dana, a osim žestoke retorike s obe strane ništa konkretno nije se desilo, te se postavlja logično pitanje – šta sada?

U moru informacija o tome da je napad Irana neizbežan, što je više puta saopšteno iz Vašingtona, kao i da se organizuje međunarodna koalicija koja će, kao i prilikom aprilskog napada, braniti Izrael, te da je jevrejska država spremna ne samo na odbranu, već i kontranapad, počele su da se pojavljuju i neke koje vuku na drugu stranu.

Naime, nekoliko izvora prenelo je informacije prema kojima je Teheran suočen s pozivima, i spoljnim i unutrašnjim, da odustane od osvete. A to će biti veoma teško, iz više razloga…

Antirežimski Iran International preneo je nekoliko vesti koje navodno potvrđuju da je Teheran, za početak, ostao bez podrške bliskih država. Kako prenosi taj portal, v.d. šefa iranske diplomatije Ali Bageri Kani nije uspeo na sastanku u Džedi, u Saudijskoj Arabiji, da dobije podršku članica Organizacije islamske saradnje (OIS) za odmazdu nad Izraelom.

Prvi signal da stvari ne idu na vodenicu Teherana bilo je to što je „hitan“ sastanak organizovan pet dana nakon što je Iran to tražio, te da su na isti došli mahom zamenici ministara spoljnih poslova.

Iran International u opsežnoj analizi navodi da je, kako se čini, Iran pokušao da preko OIS izvrši pritisak na Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija i Sjedinjene Američke Države kako bi ostvario ustupke i nametnuo troškove Izraelu, jer bi sprovođenje stroge kazne koju je obećao Ali Hamnei, vrhovni verski vođa lider Islamske Republike, moglo imati visoke troškove za njega i njegovu vladu.

Međutim, kao što se i očekivalo, OIS je u svom završnom saopštenju samo osudila ubistvo Hanijea i označila tu akciju kao napad na suverenitet, teritorijalni integritet i bezbednost Irana.

Pre toga su Saudijska Arabija, Jordan i Egipat upozorili „sukobljene strane“, odnosno Iran i Izrael, da im neće dozvoliti da koriste njihove vazdušne prostore u svom obračunu.

I to je bilo to.

Inače, na prvi pogled Organizacija islamske saradnje deluje kao moćan entitet sa 57 članica (56 islamskih zemalja i Palestinske samouprave) i više od 1,8 milijardi stanovnika, zajedničkim BDP-om koji čini 18 odsto svetskog, s uticajem na globalne odnose. Takođe bi se, samim time, možda moglo učiniti da OIS ima veću moć od grupacija poput G7, G20, BRIKS-a i sličnih, ali njena istorija pokazuje da uprkos svim ovim kapacitetima nije bila previše uspešna u suočavanju sa međunarodnim krizama, uključujući one koje su se ticale njenih članica, kao i da se često pokazala ispod očekivanja.

Pezeškijan tražio od Hamneija da se izbegne rat?

Sledstveno diplomatskom krahu u Džedi, usledio je problem kod kuće, odnosno u Teheranu. Naime, isti portal objavio je i pod oznakom „ekskluzivno“ vest da je novoizabrani predsednik Irana Masud Pezeškijan tražio od vrhovnog verskog vođe Alija Hamneija da se izbegne rat s Izraelom.

Pozivajući se na „anonimne izvore bliske vlastima“, Iran International navodi da je Masud Pezeškijan tražio da ne dođe do direktnog napada, kako bi se izbeglo intenziviranje sukoba u neželjeni rat, koji bi doveo do veoma loših posledica o Islamsku Republiku.

Pezeškijan je tokom sastanka sa Hamneijem navodno upozorio na mogućnost oštre izraelske odmazde protiv iranske infrastrukture i energetskih resursa, što bi moglo paralizovati iransku ekonomiju i dovesti do njenog kolapsa.

Ali kako izaći iz ovog vrzinog kola…?

Diplomatski pritisak i nepomirljiva retorika iranskih vojnih lidera

Brzinska reakcija Teherana s optužbama na račun Izraela i gromoglasnim najavama žestoke odmazde dovela je do ogromnog diplomatskog pritiska na prijatelje i neprijatelje Irana, koji javno naglašavaju važnost smanjenja tenzija i pozivaju Teheran na uzdržanost.

Takođe, kako navodi Iran International, izgleda i da u samom državnom vrhu postoji raskol, odnosno da ne podržavaju svi visoki zvaničnici Islamske Republike osvetu Izraelu, kao i da su, navodno, pojedini glasovi unutar vlade zabrinuti zbog posledica takve odluke.

Izvori bliski Iran Internationalu navode da ajatolah Ali Hamnei tokom sastanka nije pokazao reakciju ni za ni protiv Pezeškijanovih reči.

Pezeškijan je, kako se navodi, tokom susreta sa Hamneijem upozorio na retoriku i postupke visokih vojnih zapovednika, koji bi mogli odvući zemlju u rat. Tu najveći problem predstavlja Iranska revolucionarna garda, koja konstantno pritiska vlasti javnim nastupima u kojima zahteva snažan vojni odgovor Izraelu, čak i po cenu ogromnih društvenih i ekonomskih troškova koje bi Iran morao platiti za takav potez

Štaviše, Hosein Salami, komandant Revolucionarne garde, zapretio je da će Izraelci „kada prime snažan odgovor, shvatiti da su pogrešno procenili situaciju.“

Da problem bude još komplikovaniji, kako je ranije preneo The Wall Street Journal, iranski zvaničnici rekli su kolegama iz arapskih zemalja da im nije važno ako napad Irana na Izrael dovede do punog rata na Bliskom Istoku.

Zanimljiv je i podatak koji je, kako podseća Iran International, nedavno objavio The Telegraph, a po kom je zvaničnik blizak Pezeškijanu izjavio da bi bezbednosni propust koji je doveo do atentata na Hanijea mogao biti namerni potez Revolucionarne garde kako bi se Pezeškijanu nanela šteta.

Da li je to tačno i realno, u ovom trenutku nije poznato.

Hezbolah spreman da krene sam na Izrael