GRANATA OD 150 MM DOVOLJNA DA POČNE HAOS: Koliko smo daleko od nuklearne katastrofe

Nuklearna elektrana Kursk nalazi se nekoliko desetina kilometra od mesta gde se poslednjih dana vode borbe između ukrajinskih diverzantskih grupa i ruskih snaga!

Na teritoriji nuklearne elektrane 8. avgusta otkriveni su fragmenti oborenih projektila dok je dan kasnije deaktivirana trafostanica nakon čega je grad Kurčatov privremeno ostao bez struje. Rosatom tvrdi da nuklearna elektrana radi normalno i navodi da opasnost od napada Oružanih snaga Ukrajine i dalje postoji. Ceo svet je zabrinuo i požar u rashladnom tornju nuklearne elektrane Zaporožje.

TRAMPOVA MANIPULACIJA ISTINOM IZAZIVA STRAH KOD NEKIH: Detaljna analiza izjave Trampa

Nuklearni fizičar Andrej Ožarovski navodi za Fontanku da jesreća u nesreći da su blokovi zaporoške nuklearke u takozvanom hladnom stanju.

– To znači da ne proizvode struju. Isključeni su iz mreže i tamo ne dolazi do nuklearnih reakcija. Zašto je to dobro? Jer kad je reaktor na temperaturi od približno 300 stepeni i pod pritiskom od 16 megapaskala, ako su reaktorske posude oštećene, otprilike četvrtina njegovog sadržaja se jednostavno ispljune u atmosferu. Na stanici Zaporožje ne postoje černobilski reaktori već reaktori sa posudama pod pritiskom iliti vodeni reaktori. Dakle, prema uobičajenom školskom zakonu, ako probušite rupu u cilindru visokog pritiska nešto će iscuriti iz njega. Da su reaktori radili to bi možda bio početni događaj katastrofe. Sama lokacija nuklearne elektrane je daleko od reaktora – navodi Ožarovski i naglašava da ne postoji opasnost od širenja radioaktivnih materija.

Kurska i nuklearna elektrana Zaporožje se prema njegovim rečima veoma razlikuju.

– To su potpuno različiti tipovi reaktora, iako su oba stara, sovjetskog tipa. Reaktori zaporoške nuklearke konačno su ugašeni. Ne proizvodi struju. Tamo nema mogućnosti isporuke jer su dalekovodi uništeni. To su linearne strukture i vrlo lako se uništavaju artiljerijskom vatrom. Stanica tehnički može da radi, međutim, struju ne može da uzme nijedna strana. Glavna razlika je u tome što tamo postoji drugačiji tip reaktora. Kad se unište reaktori koji rade punom snagom moguća je kontaminacija na stotine kilometara. Ali u ZNPP je to drugačije prirode. Sa nuklearkom Kursk, kao i sa Černobiljom, može biti većih problema. Zašto? Pošto emisija nije kratkotrajna već dugotrajna vetar se može promeniti. To nije slučaj u Zaporožju gde bi neka vrsta mešavine pare i vode zajedno sa radioaktivnim supstancama izašla u okolinu, podigla se nekoliko kilometara, a zatim pala- navodi fizičar.

Havarija u NE Kursk donela bi mnogo veću opasnost.

– Posebnost nuklearke Kursk je u tome što u njoj i dalje rade dva reaktora RBMK-1000. Černobilj je eksplodirao bez ikakvog spoljnog uticaja. Ovde uz spoljni uticaj može doći do delimičnog černobiljskog scenarija. Reaktor u kurskoj NE je isti kao onaj koji je potpuno izgoreo na četvrtom bloku černobiljske centrale. To je važno upozorenje u slučaju da reaktori ostanu na snazi. Ako dođe do uništenja reaktora ili rashladnog kruga stvaraju se uslovi za razvoj udesa po scenariju Černobilja. Druga karakteristika je da ni černobiljska ni kurska elektrana nemaju reaktore prekrivene zaštitnim kapama – kaže Ožarovski.

Jedna ili dve granate prema njegovim rečima mogle bi da dovedu do katastrofe.

– Jedinica za napajanje nije ni na koji način zaštićena. Nalazi se u zgradi u kojoj bi mogla da bude fabrička radionica. Da, ima čeličnih greda i krova, ali to nije fortifikaciona konstrukcija. Koliko i kakvih granata je dovoljno da unište i probiju ove strukture? Video sam procene da su pogoci jedne ili dve granate od 150 milimetara ili više dovoljni.Svaka država na čijoj teritoriji se nalaze nuklearne elektrane je ranjiva u slučaju oružanog sukoba – navodi Ožarovski i naglašava da je gašenje reaktora iz predostrožnosti možda i najbolji scenario u slučaju sukoba na teritoriji nuklearke.

Velika opasnost je i kontejner za skladištenje istrošenog nuklearnog goriva.

– To su betonski kontejneri, sadrže posebno opasan nuklearni otpad i istrošeno nuklearno gorivo, a takođe su zaštićeni od uslovno rečeno streljačkog naoružanja i malokalibarskih sistema. Moguća je lokalna kontaminacija ako budu uništeni. Ako reaktor bude uništen, zagađenje može biti globalno, kao posle Černobilja, jer je reaktor vreo i radioaktivne materije mogu da se ispuštaju u atmosferu. Nuklearno gorivo je u čvrstom stanju, kontejner može da se rascepi i sve će to kasnije morati nekako da se očisti, ali to je barem ograničena nesreća, a ne katastrofa – navodi Ožarovski.

Radijus potencijalne štete je i do 500 kilometara.

– Najudaljenije evakuisane tačke nakon černobiljske katastrofe bile su u Krasnopoljskom okrugu na nekih 230-240 kilometara od elektrane. Kod elektrane u Kursku postoji bukvalno ruski rulet. Vetar u jednom pravcu znači da zagađenje stiže do evropskih zemalja. Vetar u drugom pravcu znači da otprilike stiže do Moskve. Vetra u trećem pravcu znači da stiže do Sankt Peterburga i tako dalje. Verujem da je 200–250 kilometara samo za evakuaciju stanovništva. Za poljoprivredu to može biti tačno do 500 kilometara – navodi Ožarovski.