KENIJA PREDSTAVLJA DOBAR PRIMER RASTA VAŽNOSTI CELOG KONTINENTA: Konačno dobila status takozvane glavne ne-NATO saveznice

Međutim, postoje i države na ovom kontinentu koje gaje visok nivo odnosa sa Vašingtonom i planiraju da ga dodatno unaprede. Jedna takva država je svakako Kenija, kao zemlja porekla jednog od američkih predsednika i država za koju važi da predstavlja stub stabilnosti istočnog dela kontinenta.

PLATFORMA BROJ JEDAN ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL: Osnivač poznate aplikacije priveden u Francuskoj!

U maju ove godine, predsednik Kenije Vilijam Ruto posetio je svog američkog kolegu radi dodatnog produbljivanja odnosa dve zemlje. Ova afrička država je kao plod dugogodišnje saradnje konačno dobila status takozvane „glavne ne-NATO saveznice – MNNA“, čime je njen status u SAD-u značajno unapređen. Iako on ne podrazumeva međusobnu odbrambenu obavezu koje imaju NATO članice, on donosi dosta drugih privilegija i dokaz visokog poverenja u vladu u Najrobiju, koja već u vojnoj sferi koristi dosta zapadnog arsenala.

Sa svojim novim MNNA statusom, Kenija dobija nekoliko strateških prednosti. Ovo uključuje mogućnosti za pozajmice američkog materijala i opreme u svrhe istraživanja, razvoja ili testiranja, kao i potencijalno postavljanje zaliha ratnih rezervi u vlasništvu SAD-a na teritoriji Kenije. Ova afrička država se takođe može razmotriti kao kupac za specijalizovanu vojnu opremu. Takođe, status MNNA omogućava Keniji da sklopi sporazume sa Ministarstvom odbrane SAD-a o zajedničkim istraživačkim i razvojnim projektima, a kenijske firme sada imaju pravo da se nadmeću na javnim konkursima za ugovore za popravku i održavanje opreme američke vojske.

Osim ovog novog unapređenja odnosa, dve države već imaju istoriju zajedničkog rada oko nekoliko prioritetnih pitanja za Keniju. Najrobi je već bio ključni partner SAD-a u borbi protiv terorizma, posebno u borbi protiv ekstremističke grupe El-Šabab, koja deluje u susednoj Somaliji. SAD su Keniji pružile vojnu pomoć, obuku trupa i obaveštajnu podršku u borbi protiv terorizma. Ona igra i centralnu posredničku ulogu u sukobima u susednim zemljama, kao što su Somalija i Južni Sudan. Kenija se zbog toga smatra faktorom stabilnosti u istočnoafričkom regionu.

Osim faktora mira i stabilnosti u regionu Istočne Afrike, vlada u Najrobiju bi mogla da bude i stabilizujući faktor i za blisko američko okruženje. Tokom posete Džou Bajdenu u maju, kenijski predsednik Ruto je takođe potvrdio da su dve zemlje posvećene inicijativi koju podržavaju SAD da se pošalju policijske snage predvođene Kenijom na Haiti. Ova ostrvska država se trenutno suočava sa rastućim i nekontrolisanim nasiljem bandi. Američki predsednik je još ranije doneo odluku da američke snage ne budu direktno uključene u misije na Haitiju, već će uz Kanadu finansirati misiju policija drugih država na ostrvu. Kenijske policijske trupe će činiti okosnicu ove misije sa 1000 od 2500 ljudi koji će biti poslati na ostrvo.

Osim visokog nivoa saradnje u oblasti bezbednosti i odbrane, dve države imaju i solidne ekonomske odnose. Tokom 2022. SAD su Keniji bile glavni izvozni partner kao država koja je uvozila kenijske proizvode tekstilne industrije, titanijum, kafu, orašasto voće i druge robe, dok su SAD ovoj afričkoj državi bile glavni izvor sirove nafte. Jedan od razloga je i što je Kenija korisnik Zakona o afričkom rastu i mogućnostima (AGOA), koji joj omogućava da bez carine izvozi određenu robu u SAD. Pored toga, dve zemlje rade na sporazumu o slobodnoj trgovini, koji bi bio prvi te vrste između SAD i zemlje Subsaharske Afrike. Pregovori su krenuli još tokom 2020. u mandatu Donalda Trampa, ali još uvek nisu dali finalne rezultate.

Ukupno gledano, Vašington ima za cilj da pronađe države koje u saradnji mogu biti ogledno polje u odnosu na ostatak regiona koji se ne nalazi u dobrom stanju. Afrika je u prethodnim godinama ponovo zabeležila porast političke nestabilnosti, posebno sa pojavom vojnih hunti i alarmantnim porastom ekstremizma i islamskog terorizma, posebno u regionu Sahela. Ovaj razvoj događaja, zajedno sa širim globalnim promenama, ukazuju da postoji mali broj država koje se mogu pohvaliti stabilnošću i konstruktivnom ulogom.

Američka spoljna politika je istorijski marginalizovala Afriku u korist drugih regiona, kao što su Bliski istok i Azija, uprkos potencijalu Afrike u budućem globalnom ekonomskom i demografskom rastu. Kako značaj Afrike nastavlja da raste, vođen njenim ogromnim prirodnim resursima i rastućom populacijom, za SAD je od ključnog značaja da se angažuju na ovom kontinentu izvan uskih oblasti borbe protiv terorizma i humanitarne pomoći. Afrika je 1995. godine imala oko 700 miliona stanovnika, koliko je u tom trenutku imala i Evropa, dok u 2023. Afrika ima populaciju koja je skoro dva puta veća od evropske.

Kenija sama može biti dobar primer rasta važnosti celog kontinenta u odnosu na druge regione sveta. Spomenute 1995. Italija je imala 56 miliona stanovnika, a Kenija samo 26 miliona žitelja, dok u 2023. ove dve države imaju identičnu populaciju od preko 50 miliona ljudi. Sa ovim rastućim populacionim trendom i prostorom za ekonomski rast, Vašington nema luksuz da dozvoli da ovaj region postane zona kineskog i ruskog uticaja ili izvoznik haosa. Iz tog razloga, Kenija će izvesno služiti američkoj politici kao model države koja može biti primer pozitivnih rezultata u saradnje sa Zapadom u Africi, faktor stabilnosti, te samim tim i ključan saveznik u regionu.