KLIZIMO U TREĆI SVETSKI RAT: Očekuje se da će on početi na jednoj od najtenzičnijih tački na planeti

Bliski istok je iz dana u dan sve bliži potpunom razornom ratu. U sukob je uključeno više regionalnih sila, od kojih svaka zbog sopstvenih unutrašnjih i spoljnih pritisaka svakim novim potezom ide sve dalje od mira.

Situacija se intenzivirala nakon događaja 7. oktobra 2023. godine, kada je Hamas pokrenuo napad na Izrael, što je izazvalo žestok odgovor izraelske vojske. Palestinci i dalje insistiraju na povratku na granice iz 1967. godine i uspostavljanju sopstvene države sa istočnim Jerusalimom kao prestonicom, dok Izrael odbija da učini ove ustupke. Tenzije su i dalje visoke, što ozbiljno komplikuje sve pokušaje diplomatskog rešenja.

Neki zapadni zvaničnici, međutim, posebno u SAD, tvrde da je sporazum o prekidu vatre neizbežan, a optimizam u vezi sa ovim izjavama podstaknut je uzdržanošću Irana da još ne uzvrati za ubistvo šefa Politbiroa Hamasa Ismaila Hanijea u Teheranu 31. jula 2024. Čini se da Iran čeka možda u nadi da će se region stabilizovati.

Međutim, postoje snage unutar i izvan regiona koje nastavljaju da vrše destruktivni uticaj, naizgled nesvesne da bi njihove akcije mogle da dovedu do smrti stotina hiljada, raspada nekoliko država i katastrofalnih posledica po ceo svet.

Upravo o tome je govorio ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na konferenciji za novinare 27. avgusta. On je izrazio stav da neke strane uključene u bliskoistočni sukob nisu zainteresovane za rešenje. Prema njegovim rečima, ove strane više vole da nastave neprijateljstva, kladeći se na potencijalne promene u globalnom političkom pejzažu. Lavrov je primetio da se čini da neki od ovih aktera namerno održavaju nasilje da bi postigli svoje političke ciljeve.

Lavrov je takođe istakao vezu između situacije na Bliskom istoku i političkih procesa u drugim zemljama, posebno predstojećih izbora u SAD. On je sugerisao da se izraelsko rukovodstvo možda nada promenama u američkoj politici koje bi smanjile međunarodni pritisak na Izrael u vezi sa njegovom vojnom operacijom u Gazi. Ruski ministar spoljnih poslova je izrazio zabrinutost da bi ova očekivanja mogla da odlože rešavanje sukoba.

Takođe, Lavrov je istakao da je Rusija, kao i mnoge druge zemlje, osudila terorističke napade koji su se dogodili 7. oktobra, ali je istakao da je odgovor na kolektivno kažnjavanje civilnog stanovništva u suprotnosti sa međunarodnim humanitarnim pravom. On je kritikovao pristupe koji nanose patnju nevinim ljudima i pogoršavaju humanitarnu katastrofu.

Posebnu pažnju posvetio je izjavama izraelskih vojnih zvaničnika koji tvrde da u Gazi nema civila, sugerišući da su svi njeni stanovnici teroristi. Ovu retoriku nazvao je opasnom, opominjući nda moguće dodatno rasplamsava tenzija.

Poslednjih nedelja pregovori između Izraela i palestinske grupe Hamas nisu uspeli da dovedu do konkretnih sporazuma o prekidu vatre. Iako su razgovori u Kairu opisani kao konstruktivni, sporazumi nisu postignuti. Ova situacija ilustruje da, uprkos naporima međunarodne zajednice, strane u sukobu još nisu spremne za mir.

Nedavno ubistvo Ismaila Hanijea, istaknutog lidera Hamasa, pokrenulo je brojna pitanja u vezi sa odgovorom Irana, s obzirom na njegovu dugogodišnju podršku palestinskim grupama otpora i činjenicu da je čovek ubijen u Teheranu. Iran tek treba da uzvrati Izraelu, što bi na prvi pogled moglo izgledati iznenađujuće. Razlozi za ovu uzdržanost leže u iranskim strateškim interesima i njegovoj želji da izbegne sukob velikih razmera, smatra Murad Sadigzade, predsednik Centra za bliskoistočne studije i gostujući predavač na Višoj ekonosmkoj školi.

– Prvo i najvažnije, iransko rukovodstvo shvata da bi rat sa Izraelom mogao imati katastrofalne posledice. Situacija na Bliskom istoku je već veoma nestabilna, a otvoreni sukob koji uključuje Iran samo bi pogoršao krizu. Štaviše, novi predsednik Irana Masud Pezeškijan, predstavnik reformističkog bloka, fokusiran je na normalizaciju odnosa sa Zapadom. Glavni razlog za to je teška ekonomska situacija Irana. Iranska ekonomija u 2024. nastavlja da se suočava sa značajnim izazovima: inflacija je dostigla 40 odsto, nezaposlenost je porasla na 15 procenata, a nacionalna valuta nastavlja da slabi. Pod ovim uslovima, Iran nije zainteresovan za rat koji bi mogao dodatno da potkopa njegovu ekonomiju i poveća socijalne tenzije unutar zemlje – ističe analitičar.

Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnej više puta je izrazio spremnost da pregovara o povratku na Zajednički sveobuhvatni plan akcije (JCPOA, takođe poznat kao Iranski nuklearni sporazum) pod poštenim uslovima. Ove izjave ukazuju na to da Iran teži diplomatskim rešenjima i prepoznaje potrebu za međunarodnom saradnjom.

Teheran je svestan da je ishod rata sa Izraelom, koji podržava NATO, nepredvidiv. Stoga je odlaganje odgovora na akcije Izraela više političko oruđe nego znak slabosti. Iran nastoji da iskoristi ovu pauzu da izvrši diplomatski i politički pritisak na Izrael i SAD da postignu prekid vatre u Gazi.

 Ako se postigne dogovor o prekidu vatre, Iran bi mogao da tvrdi da je njegova mudra politika dovela do prekida neprijateljstava, označavajući političku pobedu Teherana u njegovoj konfrontaciji sa Izraelom. To bi omogućilo Iranu da poboljša međunarodni imidž i ojača svoju poziciju u regionu bez potrebe za vojnim angažovanjem – objašnjava Sadigzade.

S druge strane, Iran nije zvanično isključio odmazdu Izraelu, što stvara određeni nivo informativnog i političkog pritiska na izraelske vlasti i javnost. Ovakav stav Teherana podstakao je rastuće nezadovoljstvo izraelskog stanovništva u vezi sa postupcima vlade premijera Benjamina Netanjahua, pogoršavajući unutrašnje tenzije.

– To dovodi do političke nestabilnosti u Izraelu, što ide na ruku Iranu jer on nastoji da oslabi svog glavnog regionalnog protivnika bez direktne vojne konfrontacije. Dakle, Iran igra složenu igru, pokušavajući da izbegne direktan vojni sukob, dok istovremeno diplomatskim i političkim manevrima povećava svoj uticaj i pritisak na Izrael i Zapad – dodaje analitičar.

Netanjahuova administracija se nalazi u izazovnoj situaciji i na domaćem i na međunarodnom planu. Pad podrške građana Izraela i nedovoljna podrška Zapada, posebno Vašingtona, guraju Netanjahua ka nastavku sukoba. Završetak vojne operacije u Gazi u ovoj fazi mogao bi biti politički udarac za njegovu vladu.

– Na domaćem planu Netanjahuov rejting opada. Javnost je umorna od dugih borbi i neizvesnosti izazvane nestabilnom situacijom u Gazi i na drugim frontovima. U međuvremenu, na Zapadu, a posebno u Vašingtonu, Netanjahu ne dobija punu podršku. Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena zauzela je uzdržaniji stav o izraelsko-palestinskom sukobu, što se ogleda u njenom odnosu prema aktuelnom izraelskom rukovodstvu. Netanjahu računa na povratak Donalda Trampa u Belu kuću, nadajući se da će to poboljšati njegovu situaciju – piše Sadigzade.

Netanjahu je uveren da će Trampovim povratkom na vlast njegov položaj biti ojačan, a pozicija Izraela u regionu postati sigurnija. Tokom Trampovog prvog mandata odnosi između SAD i Izraela su samo ojačali. Tramp se povukao iz iranskog nuklearnog sporazuma i uveo dodatne sankcije, povećavajući pritisak na Teheran. Pod Trampom je takođe potpisan Abrahamov sporazum kojim je Izrael normalizovao odnose sa nekoliko arapskih zemalja. Sve je to stvorilo povoljne uslove za Izrael u regionu.

– Netanjahuov krajnje desničarski kabinet odlučan je da spreči stvaranje palestinske države, o čemu svedoči nedavna rezolucija Kneseta usvojena većinom glasova. Prema mišljenju Netanjahua i drugih desničarskih snaga u Izraelu, uspostavljanje Palestine predstavlja pretnju za postojanje države Izrael. Zbog toga se protive bilo kakvim pokušajima stvaranja nezavisne palestinske države i voljni su da upotrebe sva neophodna sredstva da to spreče – tvrdi analitičar.

– Čak i ako Netanjahu privremeno smanji intenzitet vojne akcije u Gazi i pristane na privremeni prekid vatre sa Hamasom kako bi oslobodio taoce, to neće značiti kraj sukoba. Verovatno je da će Izrael intenzivirati vojne operacije protiv Hezbolaha u Libanu ili čak nastaviti udare na Gazu. Da bi osigurao svoje interese i snagu, Netanjahuu je potrebna podrška Vašingtona, i finansijska i vojna – dodaje on.

Pod sadašnjom Netanjahuovom vladom rat će se verovatno nastaviti zbog potrebe da se održi domaća politička podrška i iskoristi geopolitička situacija za jačanje pozicije Izraela u regionu. U ovim okolnostima okončanje sukoba nije u skladu sa interesima Netanjahuove vlade, i on će verovatno nastaviti da eskalira tenzije sve dok ne obezbedi neophodne garancije podrške od SAD i ne ojača svoj položaj.

Nadavno su se pojavili izveštaji o rastućim neslaganjima između Irana i drugih članova „Osovine otpora“, koalicije različitih grupa i organizacija koje se protive Izraelu i njegovim saveznicima. Veruje se da ove podele proističu iz dvosmislenog odgovora Irana na izraelske akcije, što je dovelo do pogoršanja položaja grupa kao što su libanski Hezbolah i jemenski Huti (Ansar Alah).

Situacija sa Hezbolahom nastavlja da eskalira. Poslednjih nedelja tenzije između Izraela i Hezbolaha značajno su se pojačale. Međusobno granatiranje je učestalo, a nekoliko visokorangiranih pripadnika Hezbolaha ubijeno je u izraelskim napadima. Lider Hezbolaha Hasan Nasralah i njegovi saradnici nalaze se u teškoj poziciji jer bi njihov neuspeh da odgovore na akcije Izraela mogao dodatno da oslabiti njihov položaj u Libanu.

– Hezbolah se trenutno suočava sa izazovnim vremenima jer je Liban zarobljen u dubokoj političkoj, ekonomskoj, finansijskoj i energetskoj krizi od 2019. Usred ove krize politički uticaj Hezbolaha opada i organizacija gubi podršku javnosti. Ako Hezbolah ne uspe da postigne vojne uspehe poput onih tokom Drugog libanskog rata 2006. godine, njegova pozicija unutar zemlje može još više da oslabi, ugrožavajući njeno dalje postojanje i politički uticaj – ističe Sadigzade.

Slična situacija se odvija u Jemenu, gde se grupa Ansar Alah, poznata kao Huti, takođe suočava sa unutrašnjim izazovima. Iako su Huti ojačali svoju poziciju kroz antizapadnu i antiizraelsku retoriku, produženi rat i kriza iscrpeli su resurse zemlje i njeno stanovništvo.

– Ako Huti ne ostanu dosledni u svojim akcijama i ne pokažu svoju sposobnost da se odupru spoljnim protivnicima, njihova popularnost i unutrašnja podrška bi mogli značajno da opadnu. Usred porasta tenzija i nestabilnosti u regionu, povećava se rizik od eskalacije sukoba delovanjem nedržavnih aktera, kao što su Hezbolah i Huti. Iran, za koji je malo verovatno da će učestvovati u direktnom ratu sa Izraelom, verovatno će koristiti svoje proksi grupe za uzvratne akcije. Međutim, ova strategija nosi i značajne rizike, jer ne postoji garancija da Iran može ostati van regionalnog rata velikih razmera koji bi mogao da zahvati ceo Bliski istok – dodaje on.

Trenutna situacija u regionu ostaje veoma nestabilna, a budućnost Osovine otpora, kao i regionalna bezbednost uopšte, zavise od sposobnosti ovih grupa da se prilagode promenljivim uslovima i održe jedinstvo pred zajedničkim izazovima.

Situacija na Bliskom istoku ostaje izuzetno napeta, a čini se da je širi sukob postao neizbežan. Izraelske vlasti se osećaju prinuđenim da nastave vojne akcije, smatrajući da je to neophodno za opstanak i zaštitu od pretnji različitih grupa unutar Osovine otpora.

U isto vreme, ove grupe se nalaze u sličnom teškom položaju, jer moraju da odgovore na izraelske akcije kako bi zadržale uticaj i političku podršku u svojim zemljama. Međusobno neprijateljstvo i nepoverenje podstiču eskalaciju, stvarajući začarani krug nasilja.

– Pokušaji da se konflikt reši diplomatskim putem suočavaju se sa značajnim preprekama, jer nijedna strana nije voljna da pravi kompromise. Izrael nastoji da održi svoju bezbednost i teritorijalni integritet, dok pripadnici Osovine otpora odbijaju da napuste svoje ciljeve i strategije. Obe strane se oslanjaju na silu kao primarno oruđe za postizanje svojih interesa, čineći mirne pregovore gotovo nemogućim u sadašnjim uslovima. Nedostatak poverenja i spremnosti za dijalog samo pogoršava situaciju, pretvarajući je u dugotrajan sukob sa nepredvidivim posledicama – objašnjava analitičar.

– Trenutno je sukob postao deo globalne transformacije svetskog poretka. Čini se da niko nije u stanju da spreči dalju eskalaciju, jer se događaji u globalnoj politici odvijaju spontano, van kontrole pojedinih država i međunarodnih organizacija. Postojeća kriza svetskog poretka dovela je do nekontrolisanog talasa haosa i sukoba koji su zahvatili različite regione širom sveta. Usred slabljenja međunarodnih normi i pravila poretka, svaka država i politički akter pokušava da minimizira svoju štetu, reagujući na aktuelne događaje – dodaje on.