MAĆEHA IH JE MALTRETIRALA: Miloš sekirom pobio celu porodicu na spavanju

Miloš I. (21), pre četiri godine ubio je maćehu Danijelu (43), sestre Anu (20), polusestre S. R. (12) i oca Predraga (45). Najverovatnije je nezapamćen zločin učinio dok je cela porodica bila na spavanju, a kao glavni motiv sumnja se da je bio novac.

JAKO SMO OGORČENI: Sestra ubijenog Luke Vuksanovića je za medije imala samo jedno da kaže

Krvavi pir odigrao se odigrao u centru Leskovca u iznajmljnoj kući kako bi se razotkrile sve okolnosti ovog krvavog pira. Naš izvor upućen u istragu kaže da je jedino otac Predrag pružio otpor napadaču, dok je ostatak porodice ubijen na spavanju.

Porodica se nedavno doselila iz sela Granica u opštini Bojnik u centra Leskovca, gde je iznajmila kuću u kojoj se i odigrao zločin. Meštani ovog sela gde je i rođen Miloš I. u šoku su zbog sudbine porodice, ali i zbog toga što je za takav krvavi pir optužen Miloš.

Problematičan, ali ne i nasilan

– On jeste bio problematičan, neradan, nevaspitan, malo luckast, kao i cela porodica. Potkradao je roditelje, posebno dedu Miloša i babu Milanku sa poljoprivrednom penzijom, koje je oterao u dug od 200.000 dinara, ali nije bio kavgadžija. Zato smo svi u šoku – pričaju starešine sela Slobodan Stojanović i Zoran Ilić.

I meštani pomno prate i razmenjuju priče o samom zločinu, a većina njih je u nekom srodstvu sa porodicom.

– Nama su ispričali da su ženska deca mnogo vrištala, ali da ih izgleda niko nije čuo. Jao, pa kako je mogao da ubije u trudnu sestru, pa on je ubio i bebu u njenom stomaku – pitaju se rođaci.

I o motivima zločina se još uvek nagađa. Ono što se iz nezvaničnih nadležnih izvora može čuti to je da je Miloš „upao u žutu minutu“ posle svađe sa ocem i maćehom zbog novca. Navodno mu je nedostajao novac za cigarete i izlaske, ali meštani kažu da je to kod njih bila česta tema i dodaju da je Miloš imao loše odnose s maćehom.

– Maćeha ih je maltretirala, to se moglo videti golim okom – tvrde Stojanović i Ilić.

Inače, sama porodica borila se sa više problema, a ponajviše materijalnih. I opština Bojnik im je svojevremeno besplatno, u susednom selu, ustupila opštinsku zgradu za stanovanje, angažovala je Predraga na sezonskim poslovima, ali njega nigde „nije držalo mesto“. Preselio se u Leskovac, gde je dvoje starije dece završilo srednje škole, a on se nekoliko puta u međuvremenu ženio i promenio mnogo podstarskih kuća i stanova. Porodica je bila korisnik pomoći Centra za socijalni rad.

– Porodica je primila redovnu socijalnu i povremenu dodatnu novčanu pomoć, ali nikada nije bilo nasilja u toj porodici. Miloša nismo imali na evidenciji kao nasilnog, nismo imali problema s njim, a naknadno nam je rečeno da ni u školi s njim nisu imali problema osim što je izostajao sa nastave i što je dolazio neuredan – kaže direktor Centra za socijalni rad u Leskovcu Predrag Momčilović.

Predrag ima još jednog sina (15), koji je pukom srećom izbegao smrt jer ga je leskovački centar za socijalni rad smestio u socijalnu ustanovu još marta 2019. godine.

Prijateljice trudnice koja je stradala u zločinu: Ana nije zaslužila ovo

„Kada smo se poslednji put čule, dan ili dva pre tragedije, Ana mi nije spominjala da je imala bilo kakvih problema u kući, pričali smo o uobičajenim, svakodnevnim stvarima. Kada sam sinoć videla vesti, sledila sam se. Još ne mogu da verujem da se to dogodilo, u šoku sam…“.

Ovim rečima za počinje svoju ispovest drugarica Ane Ilić (20) iz Leskovca, trudnice koja je ubijena u porodičnom masakru u Leskovcu. Ona i Ana su zajedno pohađale srednju školu za tekstil i dizajn. U poslednje vreme se nisu toliko često viđale, ali su se redovno čule.

Primetila je, kaže, da je Ana siromašna ali poštena i nezlonamerna, takođe i jako prijatna. Kako kaže, dogovor je bio da ovog leta Ana ode kod njih u inostranstvo i da čuva njihovu decu na tri meseca i na taj način su želeli da je poguraju finansijski. Međutim, Ana je ostala u drugom stanju sa jednim mladićem iz Smederevske Palanke.

Najviše joj je žao, kaže, što Ani nije uspela da pomogne onako kako je Ana zaslužila.

– Stalno smo bile na vezi, mada se nismo toliko često viđale. Zatrudnela je s tim nekim mladićem koji nije hteo da prizna dete, pričao je da nije njegovo… Poslednji put smo se čule dan ili dva pre tragedije… Pitala sam je kako je, šta radi, kako ide trudnoća pošto je u sedmom mesecu. Odgovorila mi je da je dobro, da ne radi ništa posebno. Uobičajen razgovor. A onda se dogodilo ovo… Strašno, i dalje ne mogu da poverujem da je istina, u šoku sam – priča njena prijateljica.

Da je Ana bila dobra i čestita devojka, koja nikada nije pravila probleme i koja se, uprkos teškoj socijalnoj situaciji lavovski borila sa životnim nedaćama, potvrdila je još jedna njena prijateljica.

– Upoznale smo se prošle godine na jednoj manifestaciji, cura je bila jako druželjibiva i prijatna. Pošto sam tog dana bila sama sa decom, pomogla mi je oko čuvanja i zajedno smo ih zabavljale. Razmenile smo brojeve telefona i od tad smo se redovno čule i viđale – priča Anina druga prijateljica.

– Uvek sam joj govorila da može da mi se obrati za pomoć, a ona bi mi odgovorala da ne želi da me opterećuje. Bila je skromna, dobra, čista i poštena duša… Niko ne zaslužuje da ga zadesi ovakva sudbina – priča potresena devojka.