LIBAN U GROTLU: Totalni rat do istrebljenja

Građani Libana našli su se u unakrsnoj vatri Izraela i militantne grupe Hezbolah, koja je brzo eskalirala u novi rat na Bliskom istoku. Ponedeljak je bio najkrvaviji dan za Liban još od rata 2006 godine. Napadi su toliko alarmantni da se otvorilo pitanje da li će Liban postati “druga Gaza”.

U vazdušnim udarima Izraela ponedeljak u Libanu ubijeno je više od 500, a ranjeno preko 1.600 ljudi.Te brojke, koje je podelilo libansko Ministarstvo zdravlja, dolaze povrh 37 ubijenih i hiljade povređenih u iznenadnoj seriji eksplozija pejdžera i voki-tokija širom zemlje za koju se uveliko veruje da je bila izraelska operacija usmerena protiv Hezbolaha. Ministarstvo zdravlja Libana je navelo da je ovo bio najsmrtonosniji dan sukoba za skoro 20 godina. Hiljade porodica je pobeglo iz svojih domova. Među mrtvima je, prema Ministarstvu, 35 dece i 58 žena. Ne zna se koliko su žrtava civili, a koliko borci.

Izraelska vojska je rekla da je pogodila 1.600 meta Hezbolaha u operaciji sa ciljem uništavanja infrastrukture koju je militantna grupa izgradila od rata 2006. Hezbolah je, u međuvremenu, lansirao više od 200 raketa na sever Izraela, zbog čega su aktivirane sirene širom severa zemlje, u blizini Haife, sve do nekih naselja na Zapadnoj obali, blizu Tel Aviva. Šrapneli su povredili dve osobe, rekli su bolničari.

Danas je Hezbolah lansirao projektil za koji je tvrdio da je gađao bazu Mosada u Tel Avivu, za koji Izrael kaže da ga je presreo. Nakon toga, izraelska vojska saopštila je da izvodi nove udare na južni Liban i dolinu Beka. Prema poslednjim informacijama, u izraelskom napadu poginula je 51 osoba.

„Skoro smo u potpunom ratu“

Deluje da se obe strane približavaju sveopštem ratu, a svetske sile pozivaju na uzdržanost.

Uoči sednice svetskih lidera u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u Njujorku, na kojoj se očekuje da će glavna tema biti sukob na Bliskom istoku, šef diplomatije Evropske unije Đuzep Borelj rekao je da je ova “eskalacija ekstremno opasna i zabrinjavajuća”.

– Skoro smo u potpunom ratu – rekao je on.

Džo Bajden, koji će održati svoj poslednji govor u GS UN u svojstvu predsednika Sjedinjenih Američkih Država, rekao je da SAD “rade na deeskalaciji na način koji omogućava ljudima da se bezbedno vrate kućama”, dok je Pentagon objavio da šalje “mali broj” dodatnih trupa na Bliski istok “iz prevelikog opreza”.

„Ne želim da Liban postane druga Gaza“

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš izrazio je zabrinutost zbog situacije i rekao da ne želi da Liban postane “druga Gaza”.

UN navode da se situacija duž Plave linije, demarkacionog razgraničenja između Izraela i Libana, pogoršava otkako je Izrael pokrenuo svoju ofanzivu na Gazu, nakon napada Hamasa i drugih palestinskih oružanih grupa na jug zemlje 7. oktobra. Prema palestinskim vlastima, do sada je u Gazi ubijeno preko 40.000 ljudi, uglavnom civila, dok je 2,3 miliona raseljeno.

#BREAKING

UN Secretary-General António Guterres voices profound concerns over escalation between Israel and Hezbollah along the Blue Line

“Let’s be clear: The people of the region and the people of the world cannot afford Lebanon to become another Gaza” pic.twitter.com/MRIjNXQFxy

— UN News (@UN_News_Centre) June 21, 2024

Gutereš je rekao da se širenje konflikta na Bliskom istoku mora izbeći.

– Da budemo jasni. Ljudi u regionu i ljudi u svetu ne mogu da priušte sebi da Liban postane druga Gaza. Jedan ishitreni potez – jedna pogrešna procena – mogli bi da izazovu katastrofu koja prevazilazi granice i, iskreno, maštu – rekao je on.

Gutereš je urgirao na sukobljene strane da se “hitno ponovo posvete” punoj implementaciji rezolucije Saveta bezbednosti 1701 i odmah prekinu neprijateljstava. Usvojena 2006, rezolucija je uspostavila prekid vatre između Izraela i Hezbolaha, povlačenje izraelskih snaga iz južnog Libana i uspostavljanje demilitarizovane zone.

– Svet mora da kaže jasno i glasno – trenutna deeskalacija nije samo moguća već je i neophodna – rekao je Gutereš, dodajući da “nema vojnog rešenja”.

Primirje daleka perspektiva

Primirje u Libanu zavisi od primirja u Gazi, što ostaje daleka perspektiva.

Otkako je počeo rat u Gazi nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra, Hezbolah je ispalio stotine raketa na izraelsku teritoriju u znak solidarnosti sa Palestincima, a Izrael je odgovarao vazdušnim udarima na Liban. U skoro godinu dana prekograničnih sukoba ubijeno je na stotine ljudi, mahom boraca Hezbolaha, sa desetinama hiljada raseljenih na obe strane granice.

U četvrtak je lider Hezbolaha Hasan Nasralah objavio upozorenje Izraelu, u jeku navoda da je izraelska vojska odobrila planove za ofanzivu na jugu Libana. Hezbolah je rekao da deluje kao podrška Hamasu i da neće stati dok ne dođe do prekida vatre u Gazi. Obe grupe podržava Iran, a Izrael, Britanija i druge zemlje proglasile su ih za terorističke organizacije.

تغطية صحفية :مراسل المنار: سلسلة غارات ينفذها طيران الاحتلال في محيط مجرى نهر الليطاني قرب الخردلي بلبنان. pic.twitter.com/By52uVnwT5

— شبكة قدس الإخبارية (@qudsn) September 21, 2024

Hezbolah je izveo raketni napad na Izrael tokom vikenda, nakon vazdušnog udara izraelske vojske na južno predgrađe Bejruta u kojem je ubijeno najmanje 12, a ranjeno više od 60 ljudi, među kojima komandant grupe Ibrahim Akil i još 14 pripadnika.

Poslednje nedelje su sukobi prešli sve „crvene linije“ otkako je iznenadni upad Hamasa u Izrael prošlog oktobra izazvao najveću eskalaciju u poslednjih nekoliko decenija.

Potezi koje Izrael sada povlači – nagomilavanje vojske na severu zemlje, granatiranje delova Libana, kao i pozivanje stanovnika na evakuaciju – ukazuju na to da je kopnena ofanziva moguća.

Velika eskalacija u avgustu

Dok na granici Izraela i Libana skoro svakodnevno dolazi do razmene vatre otkako je počeo rat u Gazi, krajem avgusta je došlo do velikog okršaja kad je Hezbolah– navodno najbolje naoružana militantna grupa sa sedištem u Libanu – rekao da je izveo „prvu fazu“ napada na Izrael kao odgovor na ubistvo komandanta grupe Fuada Šukra u julu i pogodio 11 izraelskih vojnih lokacija.

Video of the drone interception over northern Israel. https://t.co/OxgjtmZm6l pic.twitter.com/sBTpc5nAy2

— Emanuel (Mannie) Fabian (@manniefabian) August 25, 2024

Navodno je grupa tada ispalila više od 320 raketa i veliki broj dronova na sever Izraela. Prethodno je izraelska vojska u “preventivnom napadu” pogodila Liban sa oko 100 aviona kako bi odvratila veći napad Hezbolaha, u jednom od najvećih sukoba za više od 10 meseci graničnog rata.

Stanovnici su tada pričali o “apokalipsi”, dok je libanska agencija NNA izvestila da su izraelski avioni pogodili zamak Bofort, područje Bir Kalb i predgrađa gradova Ain Kana, Kfar Fila, Lueza, Bsalija, Kfar Melki, Said i Sarba.

Duga istorija sukoba

Hezbolah je do sada imao niz sukoba sa Izraelom, uključujući Južnolibanski sukob od 1982-2000, sukob oko Šeba farmi 2000-2006. i Libanski rat 2006.

Gerilski borci su 2000. primorali izraelske vojnike da se povuku sa juga Libana, čime je okončana okupacija duga 22 godine. UN su uspostavile “privremenu” demarkacionu Plavu liniju – “ne kao granicu, već liniju povlačenja” – između Libana i Izraela i Golanske visoravni 7. juna 2000.

Prekogranični incidenti sa Hezbolahom doveli su i do rata 2006.

Tada je Hezbolah bio u 34-dnevnom sukobu sa Izraelom koji je izazvao haos u Libanu. Grupa je od tada nastavila da gomila rakete i projektile i procenjuje se da ih danas ima oko 150.000. Do rata je došlo nakon upada Hezbolaha na teritoriju Izraela 12. jula te godine. U zasedi su ubijena trojica izraelskih vojnika, a još pet ih je ubijeno u Libanu u neuspelom pokušaju spasavanja, dok su dvojica oteta.

Rat je okončan Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1701, koja je jednoglasno usvojena 11. avgusta 2006. Njome je uspostavljen prekid vatre između Izraela i Hezbolaha, povlačenje izraelskih snaga iz južnog Libana i uspostavljanje demilitarizovane zone. Do prekida vatre došlo je 14. avgusta, nakon što je Izrael obustavio svoju ofanzivu u Libanu. Ovaj konflikt je predstavljao do danas najveći oružani sukob na Bliskom istoku, pre Arapskog proleća 2010-ih, u kojem nisu učestvovale SAD. Smatra se da je u sukobu ubijeno do 1.300 Libanaca, a 165 Izraelaca. Teško je oštećena infrastruktura Libana, a raseljeno je oko milion stanovnika (na drugoj strani je raseljeno do 500.000 Izraelaca).

Od silnih sukoba, kao i građanskog rata, zemlja se još nije oporavila.

Liban u krizi

Prošlog proleća je vest da je Liban bankrotirao i da je zemlja u najgoroj krizi od 19. veka šokirala širu svetsku javnost – iako je za njene stanovnike to bilo daleko od iznenađenja.

U Libanu je trenutno katastrofalna ekonomska situacija. Zemlja je preživela preživela deceniju i po građanskog rata, u kojoj su usmrćena tri premijera (duga je lista ubijenih političkih figura u Libanu), njena ekonomija je iscrpljena, a valuta obezvređena.

Ne treba zaboraviti ni posledice pandemije kovida i smrtonosne eksplozije u Bejrutu 2020.

„Pripremi teren“ za ulazak kopnenih trupa

Cilj izraelskih udara na Liban bio je da se „pripremi teren“ za ulazak kopnenih trupa i uništenje Hezbolaha, rekao je vojnicima komandant izraelske vojske, general Herci Halevi.

– Cilj je vrlo jasan, da vratimo stanovnike severa. Da bismo to postigli, pripremamo manevarski proces, koji podrazumeva ulazak na teritoriju neprijatelja, u sela koja je Hezbolah pripremio kao velike vojne ispostave, sa podzemnom infrastrukturom i lansirnim platformama za izvođenje napada na izraelske civile i našu teritoriju. Ući ćete unutra, uništiti neprijatelja i njihovu infrastrukturu – rekao je on.