UTICAJ VREMENSKIH (NE)PRILIKA NA MENTALNO ZDRAVLJE: Dok neki uživaju drugi se osećaju iscrpljeno

Vremenske prilike različito utiče na ljude—neki vole tamne, kišne dane, dok ih drugi smatraju depresivnim—uticaj je neosporan. Iako ne možemo promeniti vreme, prepoznavanje kako ono utiče na naše raspoloženje i stav kako to da privahtimo, može nam pomoći da se nosimo s njegovim negativnim efektima na mentalno zdravlje.

Vreme i raspoloženje: Istraživanje povezanosti između klime i emocionalnog stanja

Ljudi su oduvek povezivali svoje raspoloženje s vremenom, a nekoliko studija podržava ovu ideju. Na primer, 2021. godine, u časopisu „Journal of Affective Disorders“ iz Ujedinjenog Kraljevstva objavljeni su rezultati velike studije koja je pokazala uticaj dnevne svetlosti na opšte raspoloženje, obrasce spavanja i cirkadijalni ritam. U ovoj studiji, istraživači su primetili da su ljudi koji su provodili više vremena na prirodnom svetlu bili manje skloni ozbiljnim depresivnim poremećajima, zavisnosti od antidepresiva i problemima sa spavanjem.

Jedan od autora studije sumirao je rezultate u ovoj rečenici:

– Sve ćelije našeg tela imaju unutrašnje satove koji im govore da funkcionišu drugačije noću i danju, a prirodna svetlost pomaže u jačanju tih satova. To nas čini generalno zdravijim i srećnijim. Postoji razlog zašto optimizam nazivamo „gledanje stvari s vedrije strane” – rekao je on.

Slična studija iz 2011. godine podelila je učesnike u četiri kategorije, u zavisnosti od uticaja vremena na njihova raspoloženja:

• Ljubitelji leta: Ova grupa je primećivala značajno poboljšanje raspoloženja tokom leta.
• Oni koji ne vole leto: Ovim ljudima je leto negativno uticalo na raspoloženje.
• Oni koji ne vole kišu: Ova grupa je prijavljivala pad raspoloženja na kišne dane.
• Nepogođeni: Ovi ljudi su izjavili da vreme praktično ne utiče na njihovo raspoloženje.

Nije samo sunčano vreme ili visoke temperature ono što može uticati na raspoloženje; studije pokazuju da atmosferski pritisak takođe igra važnu ulogu u tome kako se pojedinac oseća određenog dana. Starija studija iz 1997. godine pokazala je da su deca postajala impulsivna, lako su se gubila interesovanja i bila nemirna kada je pritisak opadao. Fluktuacije pritiska mogu izazvati migrene kod nekih ljudi.

Sezonski afektivni poremećaj (SAD)

Sezonski afektivni poremećaj, zvanično poznat kao veliki depresivni poremećaj sa sezonskim obrascem, podvrsta je velikog depresivnog poremećaja koja se javlja kada počinje jesen i dani postaju kraći, što rezultira manjim izlaganjem dnevnoj svetlosti. Klinika Cleveland izveštava da oko 5 odsto Amerikanaca, od kojih je 75 odsto  žena, ima ovaj poremećaj, i obično počinje tokom rane odrasle dobi.

Iako je tačan uzrok ovog poremećaja nepoznat, znamo da smanjena izloženost sunčevoj svetlosti može poremetiti cirkadijalni ritam pojedinca i uzrokovati prekomernu proizvodnju melatonina i nedovoljnu proizvodnju serotonina.

Srećom, oni skloni sezonskom afektivnom poremećaju nisu automatski osuđeni na depresivna osećanja tokom svih sivih dana. Skandinavske zemlje, koje uključuju Dansku, Norvešku i Švedsku, prepoznate su kao jedne od najsrećnijih zemalja na svetu, uprkos dugim zimama s ograničenim prisustvom svetlosti. Stanovnici ovih zemalja oslanjaju se na konvencionalne tretmane poput svetlosne terapije i vitamina D, ali imaju i kulturološku filozofiju koja prihvata i slavi hladne i duge mesece. Mnogi vide ovo doba godine kao priliku za odmaranje, dodatni san i uživanje u slobodnom vremenu. Takođe ostaju aktivni u prirodi kroz zimske sportove i duge šetnje.

Za one koji doživljavaju SAD iz godine u godinu, samo očekivanje promena godišnjih doba može doneti mračne misli. Dok je ograničena sunčeva svetlost tokom hladnih meseci neizbežna, korisno je istražiti aktivnosti na otvorenom tokom zime kako bi se iskoristilo dostupno svetlo, bilo da je to skijanje ili šetnja po snegu. Osobe se mogu takođe posavetovati s psihoterapeutom kako bi saznali više o opcijama lečenja koje će im pomoći da „prežive” zimske mesece.

Kako vremenske prilike utiču na neurotransmitere i hormone

Izloženost sunčevoj svetlosti ima dubok uticaj na neurotransmitere i hormone u telu, što znači da delimično možemo zahvaliti našoj biologiji što vremenske prilike utiču na naše raspoloženje. Na primer, smanjena izloženost sunčevoj svetlosti može uzrokovati da telo proizvodi manje serotonina. Ovaj neurotransmiter ima važnu ulogu: pomaže u regulaciji raspoloženja, promoviše pamćenje i kogniciju, te podržava učenje. Takođe igra ulogu u fiziološkim procesima poput održavanja zdravog krvnog pritiska i normalne probave.

Slično tome, izloženost sunčevoj svetlosti značajno utiče na to koliko melatonina telo proizvodi. Melatonin je hormon koji pomaže u regulaciji ciklusa spavanja i budnosti, a količina ovog hormona koju telo proizvodi zavisi od doba dana. Telo koristi razne spoljašnje signale za regulaciju ciklusa spavanja, uključujući sunčevu svetlost.

Kraće vreme dnevnog svetla zajedno s hladnim temperaturama može otežati redovno učešće u aktivnostima na otvorenom koje mogu pomoći u regulaciji tela. Ako neko redovno kreće na posao ili školu dok je napolju mrak, a vraća se kući dok je ponovo mrak, možda neće dobiti dovoljno izlaganja suncu. Kao rezultat toga, telo može proizvoditi previše melatonina, što uzrokuje prekomernu pospanost i osećaj depresije.

Psihološki uticaj

Za bolje ili lošije, vreme može imati dubok uticaj na raspoloženje, temperament i pogled na život pojedinca, pa čak i na njihove ličnosti. Za većinu ljudi postoji ograničeni temperaturni opseg u kojem se osećaju prijatno, iako se taj opseg značajno razlikuje u zavisnosti od klime na koju su navikli. Umereno tople temperature koje omogućavaju ljudima da budu aktivni napolju bez nelagode su prijatne, ali vrlo visoke temperature mogu izazvati agresivnost kod nekih.

Prema studiji objavljenoj u „The Association for Psychological Science,“ ljudi su skloniji razdražljivosti ili agresivnom ponašanju kada su izloženi prekomernoj vrućini. Ovo je tačno na ličnom nivou, ali i na društvenom nivou, pri čemu studija pokazuje porast nasilnih zločina tokom letnjih meseci u toplijim regijama. Čak i kada se kontrolišu socioekonomski faktori, gradovi u toplijim regijama imali su više zločina tokom letnjih meseci nego gradovi u hladnijim regionima. Druga studija pokazala je direktnu korelaciju između zločina i visokih temperatura u Čikagu, pokazujući da kada temperature porastu 10 stepeni iznad proseka, broj pucnjave se poveća za oko 34 odsto.

Dok hladni, tamni meseci verovatnije rezultiraju niskim raspoloženjima, vrlo vruće vreme verovatnije izaziva uznemirenost. I dok to može stvoriti sklonosti ka nasilnom ponašanju, to može takođe rezultirati povlačenjem. Tokom ekstremno vrućih dana, mnogi se povlače i provode više vremena u zatvorenom prostoru, što može izazvati dodatne posledice poput društvene izolacije, nezadovoljstva i stresa.

Neraskivida veza sa prirodom ili…

Iako vremenski obrasci mogu izazvati osećaj depresije ili anksioznosti, korisno je prepoznati mogućnosti koje se nude u svakom godišnjem dobu. Bez obzira na to koliko je vreme loše, ispunjenje svakodnevnih ciljeva može stvoriti osećaj postignuća. Ponekad je jednostavno suočavanje s vremenskim izazovima ključno u održavanju mentalnog zdravlja.

Na primer, planiranje aktivnosti na otvorenom kada je to moguće može vam pomoći da se povežete s prirodom. Tokom zime, mnogi ljudi uživaju u zimskim sportovima ili šetnjama. U proleće, vreme je obično blaže i podstiče ljude da se druže. Tokom leta, kada su dani duži, uživanje u aktivnostima na otvorenom može biti posebno zadovoljstvo.

Ne zaboravite na važnost zajednice. Uključivanje drugih u aktivnosti, kao što su planiranje izleta u prirodu, može poboljšati mentalno zdravlje i izgraditi mreže podrške. Mnoge organizacije nude grupne šetnje, izlete i druge događaje na otvorenom. Razgovor o osećanjima s prijateljima ili članovima porodice može doneti olakšanje i stvoriti prostora za emocionalnu podršku.