KAKO ZAGAĐENJE UTIČE NA NAS: Kroz krv stiže do svih naših organa

Danima za nama vazduh u Srbiji imao je i boju i miris. Sve aplikacije za merenje kvaliteta vazduha pokazivale su da se u većini gradova radilo o prekomernom, po život i zdravlje, opasnom aerozagađenju.

Gde tražiti uzrok i kako sve ovo sprečiti, odnosno poboljšati situaciju i obezbediti svima čist vazduh, ali i kakve posledice zagađenje ostavlja po naše zdravlje – o tome su u „Jutru na Blic“ govorili pedijatar dr Saša Milićević, Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije, koji je i autor aplikacije X-eko za merenje aerozagađenja i Andrija Stojić sa Instituta za fiziku.

Ovaj naš vazduh proteklih dana imao je dosta mirisa, to su naročito osetila deca. Dakle, ova kombinacija dima i magle najviše smeta onima koji boluju od astme ili oni koji imaju hroničnu opstruktivnu bolest pluća ili recimo neki bronhitis – rekao je u „Jutru na Blic“ dr Saša Milićević.

Zagađenje kroz krv stiže do svih naših organa

Takođe, zagađen vazduh i te kako smeta i kardiovaskularnim pacijentima.

– Naša pluća su zapravo vrlo otvoren prostor, otvoren hodnik. Znači, sve što udišemo ide u pluća, ali preko pluća u krv i ulazi sve naše organe. Dakle, nisu samo u pitanju pluća. Sve te čestice, svi ti oksidi azota, sumpora, ozon, teški metali, olovo, sve to što se nalazi sad oko nas i sve to što udišemo… Pogotovo kod dece čija se pluća razvijaju negde do druge, treće godine života – objašnjava dr Milićević.

Prema rečima Andrije Stojića sa Instituta za fiziku, istraživanja pokazuju da se u atmosferi, naročito u urbanim sredinama, nalaze na desetine hiljada različitih vrsta zagađujućih materija.

– Od njih su neke u česticama apsorbovane, u suštini nalepljene su na čestice, ali postoje i mnogi gasovi. Tu su naročito organska jedinjenja koja su toksična, mutagena, kancerogena. Recimo Američka agencija zaštite životne sredine prepoznaje blizu 200 takvih jedinjenja koje su dokazano i suspektno kancerogena ili mutagena, ali ih ima zaista desetine hiljada –

Vazduh u Srbiji rangiramo u 6 kategorija

Kako je objasnio Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije u Srbiji vazduh rangiramo u šest kateogrija. I upravo je tokom prethodnih nekoliko dana praktično u celoj Srbiji taj vazduh bio u najgoroj kategoriji.

– Pre svega zbog prisustva suspendovanih čestica, koja je glavna zagađujuća materija u Srbiji i zbog koje se zapravo beleže sva prekoračenja. Na veliku žalost moju i svih nas, 2024. godine je taj procenat povećan i koncentracije suspendovanih čestica ovih najsitnijih je povećan za 3% u odnosu na 2023, a PM10 čak za 12%. Na 31. od 36 mernih mesta u Beogradu zabeleženo je prekoračenje zakonom definisanog propisanog broja dana sa prekoračenjem srednje dnevne granične vrednosti za PM10. Dakle, stanje, kažem još jednom, nažalost se ne poboljšava, već ide u suprotnom smeru od onoga koji smo očekivali – upozorio je Lekić.

Često čujemo da su krivac za zagađen vazduh nepovoljni meteorološki uslovi. Međutim, ti nepovoljni meteorološki uslovi zapravo samo doprinose da ono što mi emitujemo u vazduhu ostane pri tlu. Nisu oni uzrok, već smo uzrok mi, naše aktivnosti, privredne aktivnosti, slažu se stručnjaci.

– Ne možemo u ovakvim situacijama, posebno u strukama kao što su inženjerske struke ili medicinske struke, mi ne čekamo prirodu da reši problem, već sami pokušavamo da pomognemo pacijentu kada su lekari u pitanju ili onome ko je uzrok tog problema, u ovom slučaju to su enormne emisije iz različitih izvora – izričit je Lekić.

Maske pomažu – ali samo donekle

Prema rečima pedijatra dr Saše Milićevića, postoje određeni delovi dana kada sa decom ne treba da izlazimo napolje.

– Kada su u pitanju deca, kažu dete ne može da bude sad na stolu u kući, ajde malo da izađe. Ako napolju trči, a vazduh je zagađen, to će biti problem. Drugo, pacijenti koji imaju astmu, često zbog ovog lošeg vremena, koriste pumpice, neke bronhodilatatore, da bi lakše disali. A s druge strane, kad prošire bronhije, u pluća će ući veća količina ovih štetnih čestica, tako da se stvara jedan začarani krug – kaže dr Milićević.

Ovaj doktor savetuje, ukoliko je to moguće, odlazak na planinu.

Kada su u pitanju maske, ovaj dr kaže da one štite, ali samo donekle.

– Maska može donekle do pomogne. Ali, na žalost, ne može te sitne čestice da spreči da prodru u naš organizam. Kada sam dolazio ovde, video sam jednog dečka kako džogira, ne znam koliko je to sada pametna aktivnost. Jer, kada se zamaramo, udišemo više, unosimo toksičnih materija u naša pluća – savetuje dr Saša Milićević.

Nema ćelije u organizmu koja je pošteđena

Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije, zagađenje vazduha izaziva 7 miliona smrtnih slučajeva godišnje, 4,2 miliona od spoljašnjeg zagađenja i 3,8 miliona iz unutrašnjih izvora kao što su sagorevanje drveta i uglja. A kakve sve to bolesti može da izazove zagađenje?

– Praktično nijedna ćelija našeg organizma nije pošteđena. Mi svi razmišljamo, govorimo o plućima. Slažem se, naravno, pluća su mesto gde ulaze te toksične materije i to odlazi direktno u krv preko tih malih, sitnih alveola. Te sve čestice resorbuju se već u sluznici nosa, a kamoli dole u našim alveolama – kaže dr Milićević.

Ono što takođe predstavlja problem jeste i činjenica da nam aerozagađenje ošteti sluznicu nosa, pa se virusi lako „nakače“.

– Naša sluznica zapravo luči sekret i pokušava da umanji manju količinu zagađenog vazduha koja će doći, ali sigurno će doći pored toga. Sigurno da će neki virus ili bakterija da se nakači jer će ova sluznica biti oštećena različitim materijama koje smo nabrali i biće mnogo lakše da se razbolimo – objasnio je dr Milićević.