ŠTA SPREMA DONALD TRAMP: Susret sa Putinom ili nove sankcije Rusiji

Dok većina sveta sa nestrpljenjem i optimizmom očekuje susret Donalda Trampa i Vladimira Putina, ima i onih koji mu se ne raduju, pre svega u Kijevu i Briselu. Od ovog samita čini se najviše plaši okruženje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koje, ako se bude dogovorilo najavljeno odlaganje ulaska Ukrajine u NATO na dve decenije, neće imati bukvalno ništa čime bi u domaćoj javnosti pokušalo da opravda stotine hiljada poginulih i stotine milijardi uništene civilne infrastrukture. Razaranje Ukrajine i stradanje, pre svega njenog vojno sposobnog muškog stanovništva, posledica je odbijanja u Istanbulu načelno dogovorenog mirovnog plana, koji je podrazumevao povlačenje ruske vojske iz Zaporoške i Hersonske oblasti. Za Lugansku i Donjecku oblast bio je predviđen specijalni status unutar Ukrajine.

NADAM SE DA ĆE UKRAJINA BITI TAMO: Volodimir Zelenski izrazio je nadu da će Evropska unija i Sjedinjene Države biti uključene u razgovore o okončanju rata

Ono što je u Istanbulu bilo dogovoreno i od čega se u Kijevu, na nagovor britanskog premijera Borisa Džonsona i tadašnje zamenice šefa Stejt departmenta Viktorije Njuland, odustalo, više nije na dnevnom redu. U optimizam, koji politički krugovi i mediji bliski predsedniku Ukrajine poslednjih nedelja plasiraju, da u pritiscima na Moskvu Tramp „bude efikasniji i konkretniji od prethodne Bajdenove administracije”, čini se najmanje veruju oni sami. Ovakav narativ je pre svega usmeren na održavnje morala vojske i javnosti, koga podrivaju iscrpljujući rat, jesenji porazi u Donbasu, ali i pređašnja retorika novog američkog predsednika i zvaničnika njegove administracije.

Susreta Putina i Trampa plaše se i u EU administraciji u Briselu, posebno nedavno izabranoj Evropskoj komisiji, koja u pregovorima po svoj prilci ne bi imala nikakvu ulogu. Uveren sam da ne postoji osoba na planeti koja bi kao pregovarača o miru videla evropsku komesarku za spoljne poslove Kaju Kalas, komesara za odbranu i svemir Andriusa Kubiljusa, pa čak i samu predsednicu komisije Ursulu fon der Lajen. Komesar Kubilijus ne krije da bi želeo da se rat u Ukrajini nastavi unedogled i otvoreno kaže: „Svaki dan u kojem se Ukrajina bori, dodatni je dan kada Evropska unija i NATO mogu da ojačaju. Svaki projektil, svaki dron koji je oborila Ukrajina je onaj koji neće ugroziti Evropu, onaj koji neće ugroziti NATO.”

U prvih nekoliko dana nakon stupanja na dužnost, Donald Tramp se bavio unutarpolitičkim pitanjima, potpisao je niz ukaza koji slede njegova predizborna obećanja i retoriku. Na ovaj način stavljene su van snage neke sporne odluke Bajdenove administracije. Konkretnih ukaza o spoljnoj politici za sada nema. Mnogo prašine podigle su najave da bi SAD mogle da anektiraju Grenland i posle četvrt veka ponovo uspostave kontrolu nad Panamskim kanalom. Sukob Rusije i Ukrajine Tramp je komentarisao u skladu sa svojim predizbornim parolama. Ohrabrujuće je da u njima nema pređašnjih narativa da „Rusija mora biti poražena” i da mora „platiti visoku cenu za agresiju na Ukrajinu”.

Tramp se u komentaru ruskom predsedniku obraća sa uvažavanjem, navodi da je spreman da se sa njim neposredno sastane, tvrdi da je „Kijev već spreman na pregovore”, a da ako Moskva odbije sporazum navodi da „neće imati drugog izbora osim da uvede visoke poreze, carinu i sankcije na bilo šta što Rusija prodaje Sjedinjenim Državama i raznim drugim zemljama”. Do sada je kolektivni Zapad uveo čak 15 paketa sankcija protiv Rusije i stvarno je pitanje na koji način bi još mogli da pritisnu Rusiju. Time što Rusi u ratno vreme prodaju sirovine SAD bili su nezadovoljni i patriotski krugovi u Moskvi. Recimo „Navistar International”, koja je za ukrajinsku vojsku proizvela 462 oklopna vozila „makspro”, aktivno kupuje aluminijum iz Rusije. Aluminijum, tečni naftni i prirodni gas su retke robe koje još nisu pod direktnim sankcijama i njihov izvoz nije do sada bio ometan finansijskim i drugim restrikcijama. Spekuliše se da bi ovaj novi 16. paket sankcija, koji bi uključio plin i aluminijum mogao da bude uveden 24. februara, na treću godišnjicu rata.

Danas bi bilo zaista teško utvrditi da li su zapadne sankcije više štete nanele Rusiji, ili ekonomijama zemalja EU. Rusija predstavlja najvećeg svetskog izvoznika aluminijuma i uvođenje sankcija na aluminijum pre svega bi pogodilo posrnulu evropsku auto-industriju i moguće joj zadalo smrtni udarac. Jedna od ideja nove administracije u Vašingtonu je i zahtev Saudijskoj Arabiji da OPEK spusti cenu nafte kao „dodatan pritisak na Rusiju”. Od momenta kada su SAD prestale da budu glavni kupac saudijske nafte njihov uticaj na režim u Rijadu je splasnuo. Dakle, pitanje je da li je Vašington više u stanju da Rijad primora da redukuje vlastitu dobit zbog američkih geopolitičkih ciljeva.

Sa druge strane Rijad i Moskva poslednjih godina imaju sve bolje odnose i spekuliše se da je upravo Saudijska Arabija sprečila nacionalizaciju zamrznutih ruskih milijardi, pretnjom da bi ukoliko se to desi odmah prodala svoje obveznice na Zapadu. Takođe niže cene nafte išle bi u prilog Kini, koga Trampova administracija vidi kao svog glavnog američkog geopolitičkog rivala.

Pripremiti pregovore Trampa i Putina u ovim složenim geopolitičkim okolnostima je van svake sumnje složen proces. Pripreme su verovatno počele, trajaće mesecima i verovatno njima neće prethoditi nove sankcije i zaoštravanje odnosa dve zemlje. Bez obzira što Ilon Mask u Trampovoj administraciji nema funkciju povezanu sa spoljnom politikom, ne treba zanemariti da je ranije bio jedan od retkih zainteresovanih da se sukob reši. U novembru 2022. on je predložio primirje i nakon godinu dana i pod međunarodnim patronatom ponavljanje referenduma u Donjeckoj, Luganskoj, Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti, kao i Republici Krim. Po ovom predlogu, one oblasti čije stanovništvo bi potvrdilo odluku donetu na referendumima koje je organizovala Moskva bile bi međunarodno priznate kao deo Ruske Federacije. Ako bi u nekim oblastima volja naroda bila drugačija, Rusija bi morala da ode.

Ovaj predlog je bio prihvatljiv Rusiji, dok je Ukrajina, opijena uspesima tokom jeseni 2022, Maska proglasila za državnog neprijatelja broj jedan zbog čega je evidentiran na zloglasnom sajtu „Mirotvorac”. Stoga neće biti nikakvo iznenađenje da Tramp izađe sa nekim sličnim predlogom. Pitanje je međutim da li bi on sada bio prihvatljiv Moskvi, ali i kako bi okruženje Zelenskog objasnilo da ga je u novembru 2022. odbacilo histeričnom retorikom.