VERICA RAKOČEVIĆ: „Imam 76 godina, baba sam, lepo je imati 35 GODINA MLAĐEG MUŽA“

Modna kreatorka Verica Rakočević ostvarena je na svakom polju. Ima 76 godina, sedmoro unučadi, troje dece i muža, sinonim je za damu sa stilom.

PREMIJERA FILMA SA MILOŠEM BIKOVIĆEM: „Izolacija“ 29. oktobra u Sava centru u Beogradu

U razgovoru je otkrila pojedinosti svog života, ali i detalje odnosa sa suprugom Veljkom Kuzmančevićem.

Za nju su godine samo broj, a komentari na račun njenog izgleda su podeljeni, ipak, ona ne mari za to.

– Zanima me mišljenje porodice i bliskih prijatelja, tuđe ne. Imam standarde po kojima živim, esteta sam. Volim da izgledam lepo. Dovoljno sam pametna da od sebe neću praviti majmuna. Neću da kažem u skladu sa svojim godinama, ne volim tu rečenicu, jer ne živim u skladu sa svojim godinama. Imam 76 godina, baka sam, imam sedmoro unučadi, troje dece, muža. Privilegija je imati 35 godina mlađeg muža, držati život čvrsto u rukama. Svaka žena voli da joj neko kaže da je lepa, trudim se da ne iskočim iz koloseka. Žena koja je stabilna i zadovoljna ne može da iskoči iz koloseka.

Sa suprugom Veljkom živi pravu idilu, često putuju, i to kamperom. Život u njemu je kako kaže, čista filozofija, njen izbor i beg od znatiželjnih pogleda.

– Kamper je mnogo veći prostor nego soba u apartmanu. Vi u kamperu imate dva francuska ležaja, kuhinju, kupatilo, ali nemate obavezu da idete na doručak sa 100 ljudi. Ako ste u rizortu, vi morate u 2-3 na ručak, na večeru u određeno vreme, to u kamperu ne morate. Provodite vreme sa ljudima sa kojima želite da ga provodite. Napravila sam iskorak prošle godine. Išli smo u “najluskuzniji rizort”, Bog zna kakav. Okupali smo se dva puta u moru, jer je plaže bila katastrofa, od hrane smo jeli jaja, viršle. Pričam o jako skupom rizortu, a nismo pojeli ni ribu za tih 10 dana. Kada smo u kamperu ne pada mi na pamet da kuvam. Veljko voli strašno da kuva, on kupi ribu i napravi. On je nekoliko puta spremao ručak.

RETKO KUVAM

Kako ima supruga koji voli da kuva, Verica nema potrebu da uzima varjaču u ruke.

– Retko kuvam, preko nedelje smo u situaciji da ručamo u gradu u restoranima, što baš i ne volim. Kada smo kod kuće, kako ne volim meso, jedem ga, ali ga ne volim, a Veljko je mesožder, a ja kuvam boraniju, grašak, sataraš, pasulj, kupus, razno povrće, on kaže: „Idem ja kod mame jednom nedeljno da se najedem lepo kao čovek.“ Kada dođu unuci, oni vole palačinke. Nemam to opterećenje, ako mi se kuva, onda kuvam, ako ne, onda naručimo i uživamo – ispričala je Rakočevićeva.

a je Veljko i te kako pažljiv, govori i činjenica da svoju nežniju polovinu ume da iznenadi ručkom, a ponekad i opranim sudovima.

– Baš je bio period kada sam mnogo radila. U tim trenucima je znao da me iznenadi ručkom. Prekjuče je oprao sudove, prvi put za deset godina. U stvari nije prvi put, drugi (smeh). Video je da sam umorna, pa je oprao.

TREĆI BRAK, KAO DOBRO ISKUSTVO

Kako je istakla, i sama je postala svesna da se ljubav među partnerima kada dođu deca gasi i nakon nekoliko godina ostane samo poštovanje.

– Ovo mi je treći brak, imam dobro iskustvo. Dugo sam bila infantilna, nezrela sam, mislila sam da uvek moram da treperim, da budem uzbuđena. Prosto to je prirodni proces, bez obzira da li imate decu ili ne. Taj neki period hemije, traje dve, tri godine, to je limit. Ako imate poštovanje, ako imate pored sebe osobu koja vas razume i koja nikada neće da vas izda, onda je to mnogo jače od primalnih krikova, a to je da vam skaču leptirići i da je sve puno strasti.

Generacijski jaz i različitosti među njima nisu bile prepreka njihovom braku, a tolerancija i poštovanje je ključ svega.

– Potrebna vam je hrabrost i samopuzdanje da stupite u takav odnos. Pogotovo žene, jer mi živimo u društvu gde je žena posle 40 godina baba i te predrasude su strašne. Komplikovano je, jer vi ulazite već sa jednim dobrim životnim iskustvom i navikama koje do tada niko nije mogao da promeni, jer to vama nije odgovaralo. Dolazimo iz dva potpuno različita miljea. Njegov način života, njegovo društvo, to je društvo moje dece, a moje društvo, to su neki ozbiljni ostvareni ljudi. Iako je meni bila potrebna velika hrabrost, mislim da je njemu teže, zato što je on morao da se izbori. Teško je izboriti se sa tim da imate pored sebe ženu koja je brend toliko godina. On je morao da se izbori sa autoritetom, ne mislim autoritet u našim odnosima, nego sa autoritetom brenda u odnosu na to što on radi. Sazrela sam i pre njega sam mnogo divnih stvari naučila i vratila se sebi samoj. On je svojom zrelošću bez obzira na razlike u godina uspeo da me vrati. Veljko je živa enciklopdija kada je muzika u pitanju, mnogo sam naučila od njega – priča ona dodajući da u ovim godinama za tvrdoglavost i razmirice nema mesta.

– Kod njega postoji tvrdoglavost, to je normalno u njegovim godinama. Kod mene toga nema, besmisleno je da sada ja budem u pravu. Znate vrlo dobro ko ste i šta ste, znate i nezavidnu situaciju osobe pored. Vi ste u pravu sa vaše tačke gledišta, on je sa svoje tačke.

„Spavaću u šatoru, samo da su mi svi živi i zdravi“

Verica se vodi onim starim “dobro se dobrim vraća”.

– Baš sam sa Veljkom pričala, verujem u Kosmos, u Boga, i kada uradite nešto dobro, vratiće vam se, obezbedićete sebi mir. Kada bi trebalo da biram između toga da ostanem bez svega materijalnog, ali samo da mi deca i unuci budu zdravi, ja bih rekla: „Spavaću u šatoru, kupaću se u reci, biću zahvalna Bogu na sreći, da su mi svi živi i zdravi, da nemamo nikakvih problema.“ Nećemo biti licemerni, lepo je imati novac da sebi priuštim da odem da otputujem, ali nije najvažnije.