„ZALJUBLJENI ČOVEK NEMA ČEGA DA SE STIDI, POD USLOVOM DA JE PRISTOJAN!“: Njihova ljubav bila je jedna od najvećih na našim prostorima

Ljubomir Ljuba Tadić rodio se u Uroševcu 31. maj 1929. godine.

Otac mu je bio Čačanin koji je predavao istoriju u gimnaziji na Kosovu tako da su se on i njegova tri brata rodili tamo. 

Glumu je završio 1953. u klasi profesora Joze Laurenčića. 

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE

BIO JE MOMAK ZBOG KOGA SU DEVOJKE LUDELE, ALI NIJE ODOLEO ČARIMA NAJGOREG NEPRIJATELJA- HEROINA! Da je živ Igor Pervić bi napunio 56 godina

Prve glumačke korake je napravio u pozorištu Joakim Vujić u Kragujevcu, ali je igrao i u Beogradskom dramskom pozorištu, Narodnom pozorištu u Beogradu, Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Ateljeu 212, u alternativnom pozorištu „Magaza“ koje je zajedno sa suprugom Snežanom Nikšić osnovao 1983.

Danas se velika scena Jugoslovenskog dramskog pozorišta zove „Ljuba Tadić“. 

Nosilac je Sedmojulske nagrade, najviše nagrade koja se dodeljivala u bivšoj Jugoslaviji. Novembra 1980. dobio je „Dobričin prsten“, kao najvišu glumačku nagradu za životno delo.

Zlatnu arenu dobio je čak 6 puta. 

Na Sretenje, 15. februara.1986. dobio je Statuetu Joakim Vujić koju Knjaževsko-srpski teatar dodeljuje svake godine.

Avgusta 1996. dobio je Nagradu „Pavle Vuisić“, koja se dodeljuje glumcu za životno delo.

Godine 2004. pripala mu je nagrada Fondacije „Braća Karić“.

Nagradu „Pavle Vuisić“,  koja se dodeljuje glumcu za životno delo dobio je 1996.godine. Godine 2004. pripala mu je nagrada Fondacije „Braća Karić“

Dok je još bila udata, legendarni glumac zaljubio se u prelepu koleginicu Snežanu Nikšić, a njihova ljubav bila je jedna od najvećih na našim prostorima. Upoznali su se u Ateljeu 212, a Snežana je bila jedna od najlepših i najharizmatičnijih glumica tog vremena. Ipak, bila je i udata, a Ljubu Tadića to nije previše zanimalo jer je bio zaljubljen do ušiju.

„Znao sam da je bila udata, ali me nije interesovalo. Koliko sam bio obuzet njome najbolje će vam pokazati sledeća priča. Dosađivao sam joj posle probe da se vidimo. Ona je brzo koračala hodnicima „Ateljea 212“ i kasnije ulicom u nadi da ću odustati. „Ja sam udata žena“, ponavljala mi je. Kad je ušla u svoj spaček i pokrenula ga, nisam odustao. Trčao sam Ulicom Lole Ribara za njom. Nije me bilo sram. Zaljubio sam se, a zaljubljeni čovek nema čega da se stidi, pod uslovom da je pristojan — rekao je jednom Ljuba Tadić.

Ipak ljubav čini čuda, Snežana se razvela i par je ubrzo započeo zajednički život, koji je trajao dve i po decenije. 

Tadić se jednom poverio da je imao  velike probleme sa zavisnošću od alkohola, a supruga mu je pomogla da je pobedi.

„Ima čovek uspona i padova. To je bilo vreme mojih padova. Veliki ljudi imaju malu sujetu. Meni je trebao ceoi život da to naučim. Snežana me je izvukla iz tog pakla. Kad sam nju ugledao na probi u Ateljeu, kao da sam video Sunce“- istakao je.

Snežana se povukla iz teatra devedesetih godina, jer je želela da se posveti Ljubi, pošto mu je zdravlje zbog borbe s dijabetesom tada bilo teško narušeno. Iako je imala veliku karijeru, ona je rešila da će suprug biti njen prioritet.

„Razgovarali smo u kući o svemu. Naravno i o glumi. A, razume se, imali smo i drugih životnih tema. Što se glume tiče — ona nas je i spojila. Naši prvi kontakti vezani su za pozorište. Sticajem okolnosti, il sudbinom, ko bi to mogao znati, iste godine smo došli u Jugoslovensko dramsko pozorište. Ja kao mladi početnik, on kao mladi prvak“– ispričala je glumica pre izvesnog vremena.

Snežana je svojevremeno priznala da bi volela da u Beogradu postoji obeležje s imenom njenog supruga, koji je preminuo 28. oktobra 2005. godine.

*Gledajte „Happy“ kablovske kanale i to: „Moje happy društvo“, „Moj happy život“, „Moja happy zemlja“ i „Moja happy muzika“.