„IZA BRAVE“! ULAZAK DIKIĆA U ZABELU IM PROMENIO ŽIVOTE! Ovo je BRUTALNA ISPOVEST srpskih zatvorenika!

U najnovijem izdanju emisije  „Iza brave“ imali smo priliku da čujemo ispovest Milana Prokića i Dušana Mirića, kako su preživeli zatvorske dane i šta rade posle izdržavanja kazne.

Saznali smo i kako im je ulazak generala Dikića „Zabelu“ da uguši pobunu, promenio živote. 

Nije ispravno da moje dete ispašta zbog grešaka koje sam ja napravio!

– Najveći problem sa kojim se sreću bivši zatvorenici je pronalazak posla – iskren je Dušan Marić. 

– I dalje postoji to da poslodavci traže potvrdu o neosuđivanosti. 

– Nije ispravno da moje dete ispašta zbog mojih grešaka, a na kraju ono ispašta kada ja nemam posao.

– Zbog toga i imamo to udruženje „Posle kiše“. Gde pokušavamo da nađemo posao i da pomognemo bivšim zatvorenicima da se uključe u društvo. 

Dušan Prokić ima svoje viđenje svega:

– Ja sam shvatio da je prevencija važna. Zato se trudim oko tih mladih ljudi. 

– Čim saznam da je neko krenuo pogrešnim putem, ja idem da pričam sa njim i pokušavam da ga vratim na ispravnu stazu. 

– Objašnjavam, pričam i tu veliku pomoć imam od ljudi iz udruženja „Posle kiše“. 

– Imali smo jednog malog koji je pravio velike probleme sa 14 godina. Mi nismo znali šta da radimo sa njim, ali su ga stručnjaci iz udruženja uzeli pod svoje i sada je dečko za primer.

Bojim se Gospoda Boga! Mi smo pravoslavci i uvek se KAJEMO!

– Da li se kajem? Naravno da se kajem – priznaje Marić. – Mi smo pravoslavci i uvek se kajemo. 

– Kajem se, ali znam da možda, da su stvari bile drugačije, ja nikada ne bih bio tu gde jesam. 

– Bojim se Gospoda Boga – kaže Prokić. – Razmišljam da mi se negde nešto ne vrati. 

– Onda pogledam porodicu, vidim da su svi živi i zdravi. To mi je motiv da idem dalje u životu i da ne grešim. 

Dušan Marić priča i o tome kako je redovno išao u crkvu. 

– Svake nedelje sam bio na liturgiji. To mi je davalo snagu. 

Prođem pored tih ljudi! OKRENEM GLAVU I ODEM!

– Cinkaroši nikada nisu prolazili dobro u zatvorima – kaže Dušan Marić. – Njih uvek maltretiraju. 

– Stava sam da svaki civil treba da prijavi svako krivično delo koje vidi, ali da čovek koji je počinio krivično delo pokušava da sebi smanji kaznu prijavljivanjem drugih nije u redu. 

– Takvi, uz silovatelje, najgore prolaze u zatvorima. 

I Milan Prokić je istog mišljenja:

– Ja sam te zatvore uvek posmatrao kao letač, samo da što pre izađem i nastavim dalje, ali nikada nisam pokušavao da izađem na štetu drugih. 

– Sretao sam u životu ljude koji su me nameštali, ali samo okrenem glavu i odem. Ako nisam reagovao tada neću ni sada. 

Pobuna je izbila jer je Vlada prevarila zatovrenike

– Ta pobuna je izbila zbog donošenja novog Ustava – seća se Marić. 

– Vlada je obećala skraćenje zatvorske kazne svima, ali je onda pala Vlada i sve je ostalo na obećanju. 

– Tada su se svi dogovrili da otpočne štrajk glađu i da sve bude mirno.

– Tako se i desilo. Svi su sedeli i ništa se nije dešavalo. 

– Pomerili smo barikade tek kada je došao general Dikić i obećao da neće biti nikakvih posledica.

Sedmi paviljon – to je ZATVOR U ZATVORU! Strašno mesto!

– Zatvor u Požarevcu ima 6 paviljona i 7. koji je zatvor u zatvoru – priča Marić.

– Ja sam zbog tuče kažnjen premeštanjem u 7. paviljon. 

– Bio sam na dvorištu i tuču nikako nisam mogao da izbegnem i snosio sam posledice. 

– Sedmi paviljon je strašno mesto – objašnjava on. – Tu sam bio i kada je počela pobuna.

– 

ZATVOR JE NASILNO MESTO! Sitnica može da bude povod za tuču!

– U zatvoru je svašta povod za nasilje – kaže Dušan Marić. – Do tuča dolazi zbog sitnica.

– On običnog razgovora, karata, pa do derbija. Sve može da bude povod za tuču. 

– I sam sam učestvovao u tuči zbog koje sam bio kažnjen samicom. 

– Samopovređivanja se isto dešavaju. Ja nisam nikada to radio, ali ima i takvih ljudi. 

– Bio sam u sedmom paviljonu kada je neki zatvorenik izvršio samoubistvo. Mislim da je dobio doživotnu pre toga. 

Dušan Mirić: Po izlasku iz zatvora euforija je kratko trajala! Surova realnost me je udarila!

– Po izlasku iz zatvora euforija je kratko trajala – priča Dušan Mirić kojem je prvo delo bilo pokušaj ubistva. – Probao sam da nađem posao, ali niko nije hteo da me zaposli.

– Surova realnost me je udarila u glavu. Onda sam počinio više sitnijih dela i opet pokušaj ubistva. 

– Za to sam dobio objedinjenu kaznu od 10 godina. 

– Sreća je što sam u tom vremenu pre odlaska na izdržavanje druge kazne upoznao sadašnju suprugu. 

– To i rođenje deteta nateralo me je da počnem da razmišljam šta i kako da radim. Zato sam se i sam javio na izdržavanje kazne, nisam čekao poziv.

– Rešio sam da nikada sebi nikada više ne dozvolim da me dete posećuje u zatvoru.

Milan Prokić: JA NE VERUJEM U TE PRIČE! Svako sam i svojom voljom uđe u kriminal!

– Ja ne verujem u te priče – kaže Milan Prokić, koji je odgovarao za mnoga krivična dela u inostranstvu. – Svako sam i svojom voljom uđe u kriminal. 

– Izabrao sam da se bavim time jer sam žele da lagodno živim. Rastao sam na ulici i u bedi. Hteo sam sve i smatrao da je to način. 

– Rano sam ostao bez oca i živeo kao socijala. Samo sam tražio način da napravim pare i lepo živim.

– Probao sam ja i poštenim poslom da se bavim tamo, ali čim vide da nemaš papire odmah probaju da te prevare. 

– Tako sam jednom gazdi oteo pare jer je probao da me prevari.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE.