LALIĆ O NAJSUROVIJEM UBISTVU KLANA: Šifra je trebalo da bude „evo ti je roba“. Podelili su uloge, a onda je krenula akcija

Droga i oružje

Prvi svedok saradnik koji govori, zatim je prešao na Skaj telefone navodeći ko je tačno koji nadimak od optuženih imao na Skaju. Potvrdio je da su to bili aparati optuženih, zatim je naveo da su tačni navodi da su prodavali drogu kao i da je oružje pronađeno tokom pretresa njihovo.

Lalić: Jedan deo oružja je pribavljen od nekog Miljkovićevog prijatelja. Veliki snajper je kupljen u Loznici za 12.000 evra, 10 glokova je na prevaran način uzeto od škaljarskog klana, kao i usmeravajuća mina. Kada smo uzimali škaljarcima oružje dokumentovali smo šipjunskom opremom. Eksploziv na daljinsko aktiviranje, jedan momak nas je obučavao kako da koristimo. Mislim, ovo je ukratko. Mogu da vam pričam danima, mislim takvo je bavljenje organizovanim kriminalom.

Lalić: Ja bih svim okrivljenima koji su spremni i imaju hrabrosti da odgovaraju na moja pitanja, da im ih postavim.

Nakon jezivih opisa sedam brutalnih ubistava, svedok saradnik je prešao na priču o otimici I. S. kod stadiona Partizna. Prema optužnici I. S. je mučen i silovan, a potom pušten, jer su sumnjali da je za suparničku ekipu došao da špijunira Veliuvka i Miljkovića.

Lalić: Kada sam došao, bio je već pretučen. Rekli su da je špijunirao Veljka i Marka, stavili su mu 0,3 grama kokaina u piće, kao da bi progovorio, meni to nije bilo realno. Rekli su da je tu već dugo. Sale Struja (optuženi Aleksandar Vučeljić), šutnuo ga je nogom u glavu, ja sam uzeo motku i udarao ga po cevanicama da mu nanesem bol, ali da mu nanesem i teške povrede. On je potvrdio na kraju tu priču, ali ja ne verujem da je on kapacitet da nekoga špijunira. Rekao sam da nema svrhe da ga drže dalje, dao sam mu 2.000 dinara. Svašta mi je tu tokom ispitivanja ispričao, nepovezano. Mislio sam da treba da mu daju da pojede i popije i da se pusti.

Lalić o ubistvu Milana Ljepoje, Pink Pantera

Lalić: Namamili su ga blindom, rekli su mu da je poklon od škaljarskog klana. Trebalo je tog 9. decembra 2020. da dođe na parking Laste. Marko, Veljko, Draganić, ja i Janković smo već čekali u Ritopeku. Ljepoju je kod Laste u pastatu pokupio Dejan Tešić. Trebalo je da svirne, ali sirena nije radila. Blindu BMW smo doterali dan pre. Na dan otmice, Tešić ga dovozi,ja otvaram kapiju, Ljepoja izlazi. Plan je bio da ga Tešić uhvati rukama iza leđa a da mu ja stavim lisice, ali je bio krupan, sportski građen, poskočili smo pa smo pali, ja sam ga uhvatio za revere. Veljko je izleteo zgazio ga jednom ili dva puta petom preko vilice i tu je povredio nogu. Ljepoja nije bio nokautiran ali je bio uzdrman, stavljene su mu lisice i prenet je u prostoriju. Slikan je tada, bio je levom stranom na zemlji, bio je otečen. Ispitivan je, to je trajalo neko vreme, nije bilo potrebe da bude tučen, bio je svestan situacije u kojoj se nalazi i trezven. U njegovom telefonu su nađene slike Zvicerovog kuma Milana Vuletića. U jednom momentu je bilo nas više, ja sam sa Draganićem i Jankovićem rasklapao neki hekler. Veljko, Hrvatin su držali iza nas kesu na glavi Ljepoji, čuli smo te zvuke. Preraslo je u mučenje, predložio sam im da uzmu žicu, držali smo je dok nije prestao da diše, onda je Veljko uzeo korito i stavio mu ispod glave, a onda mu prerezao vrat.

Posle detalja ubistva Milana Ljepoje, naveo je da je on otišao u kuću gde je bio i Miljković, a da su potom isitnili telo, samleli ga i bacili u reku. Naveo je da je on brisao kuću, da bi uklonio tragove i potom su se vratili za Beograd.

Lalić o ubistvu Zdravka Radojevića

Lalić: Bili smo u Turskoj, Veljko, Marko, braća Budimir i ja, prva petorka. Marko se sa naloga Leon kuckao sa mnogim škaljarcima i predstavljao se kao čovek Alana Kožara za ubistva, stekao je njihovo poverenje jer ga je Mile Kapetan tako predstavio pošto je otet škaljarcima. Planiralo se da se realizuje za dečiji rođendan deteta Marka Budimira, mislili su da je Zdravko slao ljude na njih. Kako bi proverili, organizovali su neke momke da išara mural za pokojnog brata, sada pokojnog Zdravka Radojevića. On je počeo da kucka sa nekim ljudima, utvrdili su da je on. Prvo su planirali da ga ubiju auto bombom. Miljković ga je posle namamio tako što mu je pisao da je na vezi sa onima koji spremaju ubistvo Veljka i Marka i da bi on mogao da pomogne logistički. Pitali su ga da li ima neko oružje, posle su mu i uzeli. U gepeku je ostavljen šipijunski sat kojim je Zdravko snimio kuću braće Budimir. On je krenuo da se nađe sa navodnim Leonom.

Kako je naveo, deo pripadnika grupe ga je na dan kada je namamljen Radojević na parking Laste, već čekao u kući u Ritopeku.

Lalić: Radilo se na prisvajanju imovine Radojevića, rendž rover, mercedes, BMW. Toga se sećam. Jedno pre podne smo došli na auto plac, Veljko, Marko i ja, uzeo sam mercedes S klase i od jednog momka koji je kupio od Radojevića. Kola su odvežena do granice sa Kosovom, preuzeo Albanac koji je bio u kontaktu sa braćom Budimir, trebao je da bude kompenzovan marihuanom. Na kraju je Radojevićeva žena posumnjala. Prvo je pitanje bilo kako zovu jedno drugo, Miljković je pogrešno odgvoorio. Uništili smo telefon i bacili ga s Brankovog mosta.

Lalić: U kući sam ga sačekao ja, pozdravili smo se. Popeli smo se na sprat, u drugoj prostoriji su bili sakriveni Veljko, Marko, Draganić i Miloš Budimir. Ja sam Zdravka uhvatio za desnu ruku, Janković za drugu, savladali smo ga i vezali. Udarali su ga, ispitivali, on je otključao svoj Skaj i nateran je da snimi neke glasovne poruke koje su trebale da posluže da se porodici i prijatelji predstavi da je i dalje živ. Donešena je maska, streč folija, pištolj, natera je da ga pipa pištolj i kašlje u masku, da se izrežira da je pucao na kuću braće Budimir.

Lalić: Posle njegove otmice, braća Budimir, Marko i ja odlazimo do Laste, otključavamo Pasat kojim se dovezao, nalazimo pištolj i kokain, koji smo bacili, zato što je bila mala zaplena. Ja i Miljković se odvozimo u kuću na Dedinju, a Marko Budimir odlazi da puca nja kuću. Ubio ga je sekirom Veljko Belivuk, tu su bili Miloš Budimir i Bojan Hrvatin koji su mu pomogli oko usitnjavanja.

Nekoliko dana posle ubistva Radojevića, kako je naveo, Miljković je koristio njegov telefon i predstavljao se kao Radojević. Na taj način su,kako je naveo, uspeli da uzmu nekoliko vozila sa auto placa.

Lalić o ubistvu Lazara Vukićevića

Lalić: To se dogodilo 14. oktobra 2020. Posle toga sa Mitićem smo zaključili da u toj pratnji učestvuje Aleksandar Šarac i Vukićević, razmenjivali su poruke sa njima. Od tog momenta je Vukićević postao meta. Veljko i Marko su pre ubistva otišli u Crnu Goru pošto su preko krtice iz škaljarskog klana imali komunikaciju sa njima i sa Jankovićem su otišli u Crnu Goru da liše života Mila Radulovića Kapeta, Damira Hodžića i Adisa Spahića i to je uspešno obavljeno. Preko Radulovićevog aparata koji je tada još bio živ namamili su Vukićevića koji je pristao da dođe da muči Veljka, koji je navodno otet, a Šarac je posumnjao.

Lalić: Nemanja Đurić je imao zadatak da pokupi Vukićevića fijat doblom, i da ga doveze do kuće u Ritopeku. Tamo smo bili zaduženi da ga dočekamo ja, Miloš Budimir i Draganić. Draganić je imao pištolj, da puca ako Vukićević potegne oružje. Pripremili smo sve, Đurić ga dovozi. Bila je obezbeđena i jedna futrola koja onemogućava domet telefona, kako ne bi mogao da odaje pravac kretanja nekome. Oni dolaze, otvara se kapija, ja sam bio u garaži i prvi sam trebao da imam kontakt sa njim, međutim, Đurić je udario u garažu paktregerom, nastaje improvizacija. Lazar izlazi, počeo je da puca, jednom je opalio. Uspeo sam da ga uhvatim za pištolj, pali smo na zemlju, oni su ga šutirali, pao je u nesvest, ja sam mu uzeo pištolj. Miloš Budimir revoltiran što je mislio da je upucan, uzeo je čekić i zdrobio mu prste ruke. Krvario je iz glave, preneli smo ga u prostoriju dole, tučen je strujnim kablom, udaran lopatom u glavu. Obilato je krvario i nije bio potpuno svestan, nije mogao da izgovori koncizne rečenice. Imao je kontrakcije mišića, ali nije imao facijalne ekspresije tokom udaraca Onda smo uzeli crevo u svrhu mučenja. Polivali smo ga crevom da ne može da diše, on se borio, ali nikakve značajne ifnormacije nismo dobili. Vođe su tražile izuzetnu brutalnost prema njemu. Bio je vezan lisica na stolici. U jendom momentu je pogled bio izgubljen u daljini, ja i Budimri smo uzeli strujni kabl, obomotali mu oko vrata i stezali, ali nije bilo reakcije, pa pretpostavljam da je umro prethodno od krvarenja. Tu je ostalo telo celu noć.

Posle jezivih detalja ubistva Lazara Vukićevića, kako je naveo, raskomadali su telo i fotografisali a potom poslali fotografije.

Lalić: Telo je usitnjeno i bačeno u reku. To je ukratko oko tog ubistva.

Lalić o ubistvu Nikole Mitića

Lalić: Mi smo tada već od škaljarskog klana imali informaciju da se radi opservacija stadiona i da se pripremaju ubistva Veljka i Marka. Pokušavali smo da identifikujemo ta lica. Informacije smo dobijali od Zema, koji je bio infiltriran u škaljarski klan. Znali smo da postoje dve lokacije, Stadion i Titov grob. Toga dana smo se skupili i pokušali da identifikujemo ta lica. Nismo napravili neke specijalne rezultate pa se skovao plan da popodne Veljko i Marko krenu od kuće Dejana Lazarevića jer je tu manje gust saobraćaj. Odlučili smo da koristimo radio vezu, imali smo motorole na stadionu, one su podeljene. Koristili smo i Skaj.

Kako je naveo, podelili su se u tri ekipe koje su pokušavale da utvrde da li Belivuka i Miljkovića neko prati.

Lalić: Nismo hteli da im prilazimo, nego smo sa udaljenosti od par desetina metara, nastavili smo da ih pratimo i onda je Veljko na skaj javio „uzet je, dođite u bazu“. Kada sam došao na stadion, bio je već prebijen, oni su ga ispitivali. Ja sam imao zadatak da obišem kamere iz naših prostorija, pa da ga kombijem odvezem sa Budimirom u Ritopek. Mitića smo odvezli do kuće, tamo je bio Draganić. Počeli smo da ga ispitujemo, ja sam mu armiračkim kleštima gnječio mali prst na desmoj nozi, Miloš Budimir ga je čekićem udarao po kolenu. Tukli smo ga drvenom štafnom po telu, po debelom mesu. Draganić je sugerisao da se završava, nismo više mogli da dobijemo ništa od informacija. Miloš Budimir i ja smo uzeli petožilni strujni kabl, obavili smo mu oko vrata, svako je vukao na svoju stranu dok nije prestao da se pomera. Stavili smo mu korito ispod glave i Budimir mu je prerezao vrat, velika je kolčina krvi iscurela. Zatim smo sa Draganićem napustili kuću. Boris Vojinović je pokupio mene i Budimira.

Sledećeg dana, kako je naveo, Spasojević je po nalogu Veljka i Marka pokupio Lalića ispred zgrade i odvezao ga u Ritopek.

Lalić: Tu smo isitnili telo. Miloš je opet napravio neke fotografije koje je slao vođama grupe. Sadržaj je isto prosut u reku.

Lalić o ubistvo Aleksandra Gligorijevića Pukija

Lalić: Radnje koje su prethodnile otmici u ubistvu jesu tekle tako da je on prišao Veljku i Marku da im ispriča da se sprema ubistvo njih, da može to da raši, doneo je crni snajper koji je posle i nađen na stadionu.Tu je ostavljen jer su pretpostavili da postoji Gligorijevićev DNK. Pretpostavili su da je hteo da ih prevari i da odigra duplu igru. Veljko mu je da bi to proverio pozajmio golfa i meni rekao da ga ozvučim. Ispalo je da je slagao da treba da ode na neki sastanak a nije. Tako su vođe donele odluku da ga likvidiraju. Podelili su uloge, moja je bila da sa Miljkovićem budem u pratnji, braća Budimir su ga namamila nekom marihuanom, rekli su mu da dođe do Beton hale, pokupili su ga i krenuli ka Ritopeku. Mojom škodom smo ih pratili Miljković i ja, da proverimo da ga ne prate neka druga lica ili policija. Mi smo svratili i kupili neke namernice, javljeno je da je savladan. U kući su ga sačekali Veljko, Janković, Draganić i Miloš Budimir.

Lalić: Signal je trebao da bude „evo ti je roba“. Miloš Budimir mi je pričao da nisu odreagovali na signal, da ga je on udario pesnicom u glavu, da su ga ispitivali da se kleo da nema veze sa tim, da nije imao zle namere. Miljković i ja smo krenuli ka kući, tada prvi put ustvari vidim kuću. Marko Budimir je nosio bermude, sat, lanac i šnalu od kajša od Gligorijevića. Mi smo otišli ka kući braće Budimir u kući i tamo smo to u kanal bacili. U kotlarnici kuće smo zapalili delove garderobe. Proveli smo još neko vreme. Marko je ostao tu, ja sam dobio nove zadatke da proverim Gligorijevićev Skaj. Nisam iz komunikacije mogao da zaključim da se radi o izdaji, ali je bilo kasno, on je u kući već odavno bio savladan i ubijen. Opet sam dobio nove zadatke, pozvali su me da dođem do kuće i da ih vratim u Beograd. Tu sam video, Veljka, Marka i Jankovića u krvavim kombinezonom. Rekli su mi da ga je lišio života Belivuk takođe udarcima sekirom. Na leđima su mu urezali reči „izdaja“ i „Trajko“. Video sam fotografije, neke su optužnici a video sam i one koje nisu u optužnhici. Oni su ga raskomadali i rekli su mi da treba da se spustimo do reke. Išli smo Veljko, Marko, Spasojević, Vlade Draganić i ja. Vozilom smo otišli, uvek smo to isto radili. Džakovi su bili uvezani u parovima, bili su uvezani preko ramena i vrata. Spustili smo se do reke, istresli smo sadržaj tako što smo džakove sekli s donje strane. Na povratku smo palili džakove.

Ponovio je da su ostatke prosipali i palili džakove na isti način posle svakog zločina.

Lalić o ubistvu Gorana Veličkovića

Lalić: U namamljivanju Goksija je učestovao Hrvatin. On je hteo da kupi dva pištolja, postoje slike tog oružja, namamljen je na kupovinu tog oružja. U otmici smo učestvovali ja Marko, Veljko, Dejan Tešić, Miloš Budimir. Krenuli smo sa stadiona kombijem fijat doblo, koji je pozajmljen od nikih mlađih navijača. Otišli smo u zasad kukuruza, tu ima oranica. To je Zaklopača, na putu kuće ka Ritopeku, u njenoj blizini. Tu smo se sakrili u kukuruze. Ja i Miloš Budimir smo dan ranije otišli, on je odvezao smarta u blizini klinike Aurora, našao je mesto koje nije pokriveno kamerama. To vozilo je kasnije koristio Hrvatin da ga dovze. Marko Miljković je imao ulogu da BMW-om blokira ulaz kada ga dovezu. Kasnije su došli Nebojša Janković i Nemanja Đurić. Kada je Hrvatin dovezao Gorana, signal je bio „policija“, mi smo ga čuli i istrčali. Veljko ga je udario par puta, ja sam imao lisice, vezali smo ga i ubacili u kombi. Predstavili smo mu da je u pitanju policija i hapšenje. Otišli smo do kuće u Ritopeku. Veljko ga je ponovo šutnuo, izgubio je jedan ili dva zuba, ispljunuo ih je kada smo mu skinuli traku sa uta. Tokom ispitivanja ja sam mu armiračkim klještima slomio nokat palca na nozi. Bio je ispitivan, ali nije nikoga namestio od drugara, hrabro se držao. Došao je Miljković. Lišio ga je života velikom sekirom. Goran je legao na jednu fosnu, Marko mu je sa dva udarca sekirom skoro potpuno odvojio glavu od tela.

Lalić: Potom je Veljko uzeo sekiru, ovojio mu je stopala i klavu od tela. Na leđima mu je krvlju ispisnao „Korać pi..o“. U tim zadnjim fazama smo tu bili Miloš Budimir, Veljko, Marko i ja. Marko je uzeo njegov telefon i počeo da kuca sa njima, od njegovih drugara je tako pribavio neku drogu. Uveče mi je dao nalog da uništim telefon.

Narednog dana, kako je svedok saradnik naveo, Belivuk, Janković, Spasojević, Miloš Budimir, Vlade Draganić i on su ponovo došli do kuće.

Lalić: Tada sam prvi put video taj proces, Veljko Draganić su isitnili telo, stavili u mašinu. Ostaci su spakovani u šest džakova, prvo najlonske pa predveče. Ostaci garderobe su bili paljeni na platou uokviru kuće, na travnatoj površini. To je radio Veljko, ja sam mu donosio stvari. Predveče smo ponovo došli do kuće džipom hjundai, koji je bio pozajmljen, pokupili smo džakove i spustili se do rekel. Tamo smo prosuli sadržaj džakova u reku. Draganić je posle rešio ostatak džakova. Ima tu još mnogo detalja, verovatno ćete me pitati.

„Zaklinjem se da ću govoriti…“

Srđan Lalić je za sudskom govornicom, koja se nalazi na sredini sudnice. Okrivljeni su od ovog dela sudnice, odvojeni staklom. Na samom početku svedok saradnik se zakleo da će govoriti istinu i da ništa neće prećutati.

Lalić: Ostajem pri svemu što sam rekao ranije. Veljka poznajem dugi niz godina, a Marka znam od 2016, upoznao sam ga kao Veljkovog druga. Marko je u to vreme bio u zavadi sa Vlasitimirom Miloševićem.

Sudija: Govorite o onom što je predmet ovog suđenja.

Lalić: Kriminalna grupa je formirama od strane Veljka i Marka. Može da traje satima, pričao sam ranije o skaju, strukturi. Što se tiče Gorana Mihajlovića imam posredna saznanja, Miljković mi je po dolasku iz inostranstva u Srbiju pričao o tome, video sam i fotografije njega vezanog za stolicu u klanici u Ritopeku. Rekao mi je da mi da ga je namamio momak po imenu Šuntić. Posle njegovog ubistva, prisvojili su od njega izvesnu količinu oružja, drogu, mašinu za tabletiranje. Objasnili su mi detaljno kako je otrovan cijanidom.

Uz jake mere dovedeni do Specijalnog suda

Uz zvuke sirena i povremenu obustavu saobraćaja na trasi od Centralnog zatvora do Specijalnog suda optuženi pripadnici klana Veljka Belivuka i Marka Miljkovića koji borave tamo u pritvoru, prebačeni su u sud.

Suđenje zloglasnom klanu, danas bi trebalo da bude nastavljeno ispitivanjem Srđana Lalića, nekadašnjeg pripadnika klana koji je odlučio da sklopi sporazum sa tužilaštvom i govori o svim zločinima klana.

U sudnicu su uvedeni i Belivuk i Miljković, koji borave u pritvoru u Ustaničkoj ulici.