PUT BALKANA OTIŠLO 25.000 KONTEJNERA SA KOKAINOM: Ekvador postao sedište krijumčara droge, ima i SRBA!

Narko bosovi sa Zapadnog Balkana postali su važna karika u međunarodnom krijumčarenju kokaina, koji se meri tonama, a najviše ih je iz Srbije, Crne Gore i Albanije.

Droga “putuje” brodskim kontejnerima, sakrivena među voćem i voćnom kašom. Šverc je donekle usporila, ali ne i zaustavila, pandemija kovida 19, tvrde “Novosti”. Da li je to kašnjenje vrednih “tovara” glave koštalo Nišliju Sašu Spasića (56) prošle nedelje u Ekvadoru, sada istražuje tamošnja policija.

Najnovija analiza globalne Inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOK), objavljena u ekvadorskim medijima, posle likvidacije Srbina, govori o dešavanjima poslednjih godina i meseci u Ekvadoru, Kolumbiji, Peruu, Brazilu i Venecueli.

U reagovanju ekvadorske policije na brutalno ubistvo Spasića, 20. jula ove godine u prepunoj bašti kafića u Gvajakiliju, govori se o tesnoj sprezi narko-kartela, ljudi sa Balkana, ali i vlasti pojedinih latinoameričkih zemalja. Kao prilog za ovu tezu, pominju se, pored ostalog, i dokumenti pronađeni u kući ovog Srbina o brodskom transportu i kontejnerima, kao i blizu 300.000 dolara u kešu.

Interesantna je primedba komandanta policije u Gvajakiliju, koji je govoreći o ubistvu Nišlije, pored ostalog prokomentarisao i da je “moguće da se u ekvadorskim lukama gomilaju kokainske pošiljke, čiji je transport zaustavila pandemija virusa korona i da je Spasićeva smrt posledica toga”.

– Kokain se i dalje isporučuje preko Atlantika, ali su zatvorene granice zbog pandemije, stvorile uska grla u evropskim lukama i transport kontinentom, kao i teškoće u plaćanju – navodi se. – Cena je ostala gotovo ista. U Kolumbiji je kilogram kokaina dve hiljade, u Ekvadoru četiri, a u Evropi dostiže 60.000 dolara.

Srbi, Albanci, Crnogorac, Bosanac…

U proteklih šest godina, navodi GI-TOK, u Ekvadoru je uhapšeno 24 ljudi sa područja Zapadnog Balkana. Iza rešetaka se našlo 11 Albanaca, 10 Srba, po jedan Crnogorac, Bosanac i žitelj južne srpske pokrajine (KiM). U istom periodu ekvadorska policija u svojim lukama zaplenila je više od 70 tona kokaina. Navodi se da je trećina tog tovara bila namenjena evropskom tržištu. Ističe se, međutim, i da je to verovatno samo 10 odsto onog što krene put Evrope,

Najveća količina kokaina, gotovo 90 procenata, koja ide iz Južne Amerike ka Evropi, krijumčari se u kontejnerima na velikim trgovačkim brodovima, čije je krajnje odredište jedna od evropskih luka poput – Antverpena (Belgija), Algecirasa (Španija), Le Havre (Francuska), Roterdama (Holandija) i Hamburga (Nemačka)…

Pošiljke kokaina uglavnom se kriju u kontejnerima svežeg voća (posebno banana), kao i smrznute voćne kaše, koje se prave u Kolumbiji i Ekvadoru. Pakovanja droge su naizgled umotana u folije, čija je osnova ugljenik, da bi se izbeglo otkrivanje. Kako se takve pošiljke lako i brzo kvare i potrebno ih je što pre transportovati dalje, u lukama se manje kontrolišu.

Otpremljeno čak 25.055 kontejnera

U izveštaju GI-TOK, kako prenose “Novosti”, navodi se podatak Jedinice za informacije o lukama i aerodromima Ekvadora, da je u protekle dve godine iz ove države ka balkanskim zemljama – Albaniji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Sloveniji, Grčkoj, Crnoj Gori i Rumuniji – otpremljeno čak 25.055 kontejnera. Pregledano je samo deset odsto toga, i u gotovo svakoj je bio kokain.

Ključne karike u švercu narkotika iz Južne Amerike ka Zapadnoj Evropi postali su Balkanci i to iz sledećih razloga:

– Ostvarili su dobre kontakte sa lokalnim kriminalnim grupama, nabavljaju kokain direktno sa plantaža na kojima se proizvodi, imaju svoje ljude u svim većim evropskim lučkim gradovima… Ova tri činioca su dovela do toga da kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana mogu da kontrolišu kompletan krijumčarski kanal, što ih svrstava u sam vrh svetskog organizovanog kriminala.

Prvi kontakti sa kolumbijskim kartelima ljudi sa naših prostora ostvarli su još 2001. godine, ali je najveći proboj započeo oko 2008. kada se u to uključio, kako se navodi u izveštaju GI-TOK, Darko Šarić iz Srbije. Šarića nazivaju balkanskim Hoakinom Guzmanom, odnosno El Čapom sa Balkana. U isto vreme, dodaje se, Albanac Arber Cekaj doselio se u Ekvador, osnovao kompaniju za trgovinu bananama i postao najveći trgovac drogom u Albaniji.

Zašto baš Ekvador?

Zašto je Ekvador postao “meka” za balkanske kokainske bosove? Ova zemlja je smeštena između Kolumbije i Perua, gde se proizvodi oko 90 odsto ukupne količine kokaina, ekvadorske granice su okarakterisane kao porozne, navodi se da ima blage zakone, a nigde nije lakše da se promeni identitet i kupi lažni lični dokument.

U ovu zemlju stranci mogu da uđu praktično bez vize, do 90 dana, kao i da taj boravak produže za još toliko, što omogućava da ostanu bez problema pola godine.

U izveštaju GI-TOK pominje se i da na tlu ovog kontinenta ozbiljno “deluje” organizovana kriminalna grupa “Amerika”, koja se specijalizovala, kako se navodi, za logistiku i transport kokaina i heroina od Kolumbije, Severne Amerike i Evrope, i do njih.

Grupom je rukovodio Mile Majk Miljanić, a desna ruka bio mu je Zoran Jakšić. Jula 2016. godine Jakšić je uhapšen u Peruu i optužen da je drogu prenosio iz Južne Amerike u Evropu. Istražitelji kažu da imaju dokaze da je Jakšić stvorio kriminalnu strukturu za nabavku kokaina u Peruu i Ekvadoru.

Pored toga, ova zemlja je 2000. godine usvojila dolar kao sredstvo plaćanja, a prema aktuelnim propisima, velika količina gotovine ostaje izvan formalnog bankarskog sistema, što otežava praćenje finansijskih tokova i lako pranje novca. Interesantno, ali u Ekvadoru ne postoji zakon koji predviđa oduzimanje imovine stečene kriminalom. Posebno je zanimljiva činjenica na koju ukazuje GI, a to je da je Ekvador jedna od retkih zemalja koja nema bazu podataka sa otiscima prstiju i fotografijama stranaca, odnosno ljudi koji ulaze u zemlju.

– Često se predstavljaju kao biznismeni i turisti i odlično govore španski, što im olakšava povevezivanje sa lokalnim kriminalnim grupama – opis je ljudi sa Zapadnog Balkana koji stižu u Ekvador da uplove u narko-vode. – Njihov zadatak je da naprave kontakt, ugovore količinu i cenu, organizuju isporuku kokaina i njegov transport dalje.