U ZLOČIN UKLJUČENO JOŠ OSOBA: Analitičari o terorističkom napadu

Istraga je pokazala da je terorista promenio veru zbog žene koja je posle ovog događaja policiji rekla sledeće: „Bila sam u Plavu sa sinom, u 11.15 videla sam video poruku na vocapu. Kada sam je otvorila videla sam da je Miloš u gradskom autobusu, da peva nešto na ruskom i da kaže da ide u raj“.

Ispostavilo se da je u zločin uključeno još osoba, između ostalih i Igor Despotović, koji je ranije planirao teroristički napad upadom kamiona u Knez Mihajlovu, a koji je sada porukama davao instrukcije za poslednji napad.

Na ovu temu u emisiji Usijanje govorili su prof. Milan Petričković, Fakultet političkih nauka prof. Ilija Kajtez, sociolog i stručnjak za odbranu i bezbednost i Ivan Miletić, stručnjak za odbranu i bezbednost.

– Kada neko nekoga napada uvek je taj faktor koji je na strani napadača iznenađenje. On je maskirao taj samostrel koji je bio u kesi. Prišao je tom žandarmu i pitao ga za neke muzeje. Taj faktor iznenađenja je nešto što daje početnu prednost onome koji napada. Jer koliko god da je taj čovek na radnom mestu obučen ne može biti svih osam sati potpuno skoncentrisan i ne može u svakome videti potencijalog teroristu – rekao je Kajtez i dodao:

– Mislim daje Miloš bio svestan da ide u smrt. Pogotovo ako je hteo da prodre u amabasadu Izraela teško da je sa tim samostrelom i nožem mogao da uradi nešto i da ostane živ. Moguće da je eliminisao žandarma da bi se drugi priključili tom napadu. Ali verovatnoća da on bude Šehid odnosno sveti ratnik je nešto čega je on bio najverovatnije svestan.

Miletić je istakao da je ovim napadom poslata jedna vrsta poruke:

– Treba razumeti da ima dva razloga zašto se ovakve akcije vrše. Jedan je regrutovanje, a drugi je uticaj ne svest sledbenika u istoj organizaciji. Oni poručuju: Zadali smo udarac u srcu Beograda i vratićemo se. Ne želim da širim paniku, ali to je ohrabrenje našim organima bezbednosti da se slučaj ispita do detalja i da se otkrije mreža ovakvog nečega. U njuhovom sistemu razmišlanja ovaj napad će Žujovića definisati kao heroja gde će on biti uzor za buduće izvršioce. Bez da širim paniku upravo iz tog razloga našim službama koji su odlični operativci ne treba postavljati kočnice već im treba na raspologanje staviti sve moguće resurse.

Petričković je govorio o religijskoj motivaciji napada.

– Svaka religija u biti nosi duboku etičku refleksiju. Kada pređe u neku formu ekstremnog, ona poprima svoju negativnu stranu i pretvara se u neku vrstu bumeranga. Davno je govoreno kako je religija opijum naroda, tu mislim pre svega na Marksa. Ja to prebacujem na drugo polje, ne u smislu u kom je Marks o tome govorio, kao o jednoj opasnoj pošasti pod određenim uslovima – rekao je Petričković i dodao:

– Čovek je svaki religiozan, samo je pitanje da li veruje u onostrano, u Boga ili to negira. Kada se pređu te granice uz određenu karakterologiju ličnosti, onda se gubi realnost, gubi se veza sa realnim životom i prelazi se na nivo patološke otuđene ličnosti koja više nema moć rasuđivanja i to što bismo zvali čista moralna svest i savest. Gubi se moć za racionalno sagledavanje sveta oko sebe i onda dolazi do totalnog iskrivljenja. To je zaista jedna vrsta narkotika koji je izuzetno opasan.