UBITI PO VIĐENJU! Bruno i Stiv bili RAZBOJNICI DŽENTLMENI, zlatare zbog OVOG nisu imale ništa protiv da ih njih dvojica opljačkaju

njihovim životima napisano je nekoliko knjiga, snimljen je i film, a da nema novinskih članaka i izveštaja policije, sve bi izgledalo kao izmišljotina. Ipak, ono što su početkom osamdesetih godina 20. veka u Francuskoj radili Bruno Sulak i Srbin Novica Stiv Živković francusku policiju boli i danas, skoro četiri decenije od njihove smrti.

Obojica su rođeni kao autsajderi, marginalci, gubitnici ali su rešili da stvari uzmu u svoje ruke i postali su najozloglašeniji pljačkaši zlatara u Francuskoj i državni neprijatelji broj jedan. Ipak, razlikovali su se od ostalih kriminalaca, pa su ih poštovali čak i policajci koji su ih jurili, a cela Francuska je u toj igri lopova i žandara navijala za lopove.

Bruno Sulak je bio potomak poljskih emigranata, njegov otac je bio pripadnik Legije stranaca u kojoj je ostao bez ruke i bio je poštovan od strane svojih kolega i saboraca. Sulak rođen je u Alžiru, koji je tada bio francuska kolonija, ali se porodica preselila u Francusku, nakon što se Alžir izborio za nezavisnost. Bruno je pokušao da krene stopama svog oca, bio je izuzetno fizički spreman, ali je sticajem okolnosti izbačen iz Legije stranaca i nije ostvario vojničku karijeru o kojoj je sanjao. Našao se na ulici i počeo je da se sveti sistemu, pa je uzeo pištolj i počeo da pljačka prodavnice.

Novica Živković, koji je postao poznat po nadimku Stiv, rođen je na periferiji periferije Evrope, u selu Gornja Slatina kod Leskovca, gde je proveo detinjstvo. Ali, već tada je slušao o „žestokim momcima“ koji su harali Francuskom i rešio je da sreću potraži u „Gradu svetlosti“ – Parizu. To što su mnogi od tih žestokih momaka završili u kovčegu, nije ga brinulo. Mladi Srbin stigao je u Pariz i brzo se snašao. Povezao se sa srpskim kriminalcima i počeo da za njih uteruje dugove i radi kao obezbeđenje.

Ko zna da li bi Sulak i Živković ikada samostalno postali toliko uspešni u svom poslu pljačkaša i globalni fenomen da se nisu sreli i istog trenutka postali najbolji prijatelji. Imali su zajedničkog poznanika, Srbina Draga koji je znao Živkovića kao zemljaka, a Sulaka je upoznao u Legiji stranaca. On ih je i povezao i postao deo njihove bande. Sulak, sitni pljačkaš i Živković, sitni uterivač dugova, delili su neke zajedničke snove i interesovanja. Obojica su želeli da se proslave, voleli su luksuzni život, bili su ludo hrabri, nepromišljeni i spremni na sve.

Nije im dugo trebalo da shvate da pravi novac leži u juvelirnicama, a prva velika pljačka koja ih je proslavila desila se u srcu mondenskog života Francuske, pa i Evrope i sveta, na Kroazeti u Kanu. Ovaj francuski gradić, poznat po najprestižnijem filmskom festivalu, proslavio je Sulaka i Živkovića. Naime, u „Kartijeovu“ zlataru ušetao je mladi muškarac, obučen kao teniser, ali je iz torbe za reket izvukao i pištolj. Zanimljivo je da je birao komade nakita koje je ukrao, a prodavačici je ostavio reket za uspomenu. To je bio Bruno Sulak, koga su žrtve, prodavačice, opisale kao čoveka sa izuzetnim manirima.

Dok je Sulak pljačkao zlataru, stražu je držao njegov najbolji prijatelj, Novica Stiv Živković. Razbojnički tandem je nestao brzo kao što se i pojavio, uspeli su nekako da umaknu iako je policija brzo blokirala Kan, kako suvozemne, tako i morske puteve, a angažovan je i helikopter. Ipak, pljačkaši kao da su u zemlju propali. Ispostavilo se da su Sulak i Živković iznajmili stan u zgradi u kojoj se nalazila zlatara koju su opljačkali kao i da su, dok je trajao policijski uviđaj i cela jurnjava za njima, to mirno posmatrali sa balkona iznad zlatare.

Umesto da se kriju, Sulak i Živković su se rado pojavljivali u javnosti, izlazili po elitnim diskotekama i kafićima, davali izjave za medije. Brzo su postali zvezde, pogotovo što su proglašeni modernim Robin Hudovima, ili u Francuskoj modernim Arsen Lupenima: „otimali su od bogatih i delili sirotinji“. Možda to i nije bilo baš tako, jer su najveći deo novca zadržavali za sebe, ali ovi atipični pljačkaši su brzo postali miljenici cele nacije.

Opljačkali stotinak zlatara

Iako su upadali u zlatare naoružani, nikada nisu pucali, povredili ili ubili nekog. Prema nekim podacima, opljačkali su oko stotinak zlatara na teritoriji Francuske. Prema nekim urbanim legendama, bili su toliko popularni da kuća „Kartije“ zapravo nije imala ništa protiv toga da budu opljačkani od strane njih dvojice, jer im je to bila najbolja reklama. Živković je deo novca slao nazad u Jugoslaviju, sadašnju Srbiju i davao institucijama, a priča se da su čitave svežnjeve novca, tadašnjih francuskih franaka, davali prosjacima i beskućnicima. Novcem su zasipali i svoje prijatelje i jatake i to je bio jedan od razloga kako su uspešno izmicali policiji. Štampa ih je proglasila „razbojnicima džentlmenima“, a oni su uživali u tome i sami su ušli u ulogu modernih Robin Hudova.

Činilo se da ih ništa ne može zaustaviti. Ipak, upornost policije se isplatila pa je Sulak uhapšen, ali tada je naneta još jedna u nizu sramota francuskoj državi i policiji. Živković i ekipa su uspeli da Sulaku doture testeru u zatvor i on je pretesterisao rešetke i spustio se improvizovanim užetom koje je napravio od čaršava. Došao je do mesta na zidu preko kojeg je bio prebačen konopac i preskočio ga do Živkovića i ekipe koja ga je čekala.

Ali, ni to spektakularno bekstvo nije bilo dovoljno, pa je Sulak, koji je u Legiji stranaca naučio i da leti helikopterom, iznajmio letelicu i njom došao do zatvora iz kojeg je izvukao jednog od zatvorenika – italijanskog mafijaša koji mu je jedno vreme bio drug u zatvoru. Tako su Sulak i Živković stekli poštovanje i italijanske mafije, sa kojom, zapravo, nikada nisu sarađivali i za koju nikada nisu radili.

Vrhunac bezobrazluka i greh koji francuske vlasti nisu mogle da oproste bila je jedna od najspektakularnijih pljački izvedenih ne samo u toj državi, već verovatno u svetu, svih vremena. Sulak i Živković su odlučili da opljačkaju zlataru u glavnom gradu Francuske baš u vreme susreta tadašnjeg francuskeog predsednika Fransoa Miterana i nemačkog kancelara Helmuta Kola. Iskoristili su trenutak kada je prolazila kolona sa dva najmoćnija političara Evrope i upali u elitnu juvelirnicu na elitnom trgu Vendam dok su stotine i hiljade policajaca i vojnika obezbeđivali državnike. Dok su svi mahali zastavicama, aplaudirali i gledali u Miterana i Kola, desetak metara iza kordona i mase sveta razbojnici su pljačkali.

To je bila kap koja je prelila čašu, navodno je direktno francuska vlada od policije zatražila da se sa dvojicom razbojnika koji su ih ismejali i izvrgli ruglu obračuna na svaki način. Navodno je izdata naredba: „Ubiti po viđenju“, što je i naslov jedne knjige koja je objavljena u Srbiji. Koliko su razbojnici bili bezobrazni, govori i jedan detalj iz života Novice Živkovića. Naime, on se pojavljuje kao statista u jednoj sceni u filmu „Profesionalac“ u kome glavnu ulogu igra legendarni francuski glumac Žan Pol Belmondo. Da šala bude veća, Živković je u toj sceni igrao policajca koji dolazi da uhapsi Belmonda, koga na kraju filma snajperista ubija kada ide ka helikopteru.

Pošto su videli da su preterali, Sulak i Živković beže u Brazil, zemlju koja nije izručivala kriminalce. Ipak, ni tamo se nisu smirli, jer je u medije dospeo snimak kako se za kafanskim stolom zabavljaju i uživaju četiri legende podzemlja: Sulak i Živković koji su bili najtraženiji u Francuskoj, Ronald Bigz, briganski kriminalca koji je bio najtraženiji u toj zemlji zbog velike pljačke voza i Albertom Spađarijem, još jednim beguncem iz Francuske koji je poznat po spektakularnoj pljački banke u Nici, kada je prokopao tunel do sefa i odneo milione.

Ali, tandem pljačkaša nije držalo mesto, nedostajala im je akcija i oni su se, jedan po jedan, posle 16 meseci vratili u Francusku. Sulak je uhapšen kada je iz Španije ušao u Francusku u, kako se ispostavilo, ukradenom automobilu. Da sve bude bizarnije, Sulak je regularno kupio automobil u Španiji i sa lažnim dokumentima pokušao da uđe u Francusku. Policija ga je uhapsila kada su saznali da je automobil zapravo ukraden, što ni sam Sulak nije znao. Sulak je smešten u strogo čuvan zatvor, ali je Živković rešio da ga oslobodi po svaku cenu.

Živković je naučio da vozi helikopter i spremio se da izvede još jednu spektakulranu akciju. Iznajmio je helikopter i spremao se da ode po svog prijatelja, ali je ubijen 11. marta 1984. godine na heliodromu, dok je išao ka letelici, identično kao Belmondo u filmu „Profesionalac“ u kome se Stiv pojavio. Zvanična verzija je bila da je pokušao da pruži otpor, ali u to niko nije poverovao, a prema nalazima autopsije, ubijen je hicima sa leđa i to iz snajpera.

Sulaka je smrt njegovog najboljeg prijatelja vrlo pogodila. On je tada na sudu rekao da su ubistvom Živkovića i njega ubili. Reči su mu se ispunile skoro u dan, godinu dana kasnije, kada je u martu 1985. godine pokušao da pobegne iz dobro čuvanog zatvora. Zvanična verzija je da je skočio sa prozora koji je bio sedam metara visoko u pokušaju da pobegne, druga da je pokušao samoubistvo. Treća verzija, u koju najviše ljudi veruje je da je Sulak zapravo bačen, a da su to uradili pripadnici specijalne jedinice policije. Teško povređen i bez svesti pronađen je ispod prozora zatvora.

Umro je 15 dana kasnije u bolnici, 29. marta 1985. godine.