LUVR: Oaza umetnosti koja je na današnji dan otvorila svoje odaje

Francuska revolucionarna vlada otvorila je na današnji dan, 8. novembar 1793. godine dvorac francuskih kraljeva u Parizu Luvr za posetioce. 

Jedan od najvećih i najpoznatijih muzeja i umetnička galerija Francuske, smešten je u delu velike palate u Parizu koja je podignuta na desnoj obali Sene u 12. veku. Vremenom je postao najposećeniji muzej umetnosti na svetu, sa kolekcijom koja obuhvata dela od drevnih civilizacija do sredine 19. veka. 

Godine 1546. Franjo I, koji je bio veliki kolekcionar umetničkih dela, naredio je da se sruši stari zamak i na njegovom mestu počeo je da gradi kraljevsku rezidenciju, Luvr, koju je dograđivao skoro svaki sledeći francuski monarh. Za vreme Franje I samo mali deo sadašnjeg Luvra je završen, pod arhitektom Pjerom Leskotom. Ovaj prvobitni deo danas je jugozapadni deo „Cour Carree“. U 17. veku, Luj XIII i Luj XIV napravili su velike dodatke u kompleksu zgrada. Kardinal de Rišelje, glavni ministar Luja XIII, nabavio je velika umetnička dela za kralja, dok su Luj XIV i njegov ministar kardinal Mazaren, stekli izuzetne umetničke kolekcije, uključujući i onu Engleskog Čarlsa I. Komisija koju čine arhitekte Klod Pero i Luj Le Vo i dekorater i slikar Šarl Le Brun planirali su taj deo Luvra koji je poznat kao Kolonada.

PROČITAJTE JOŠ: JOŠ JEDAN NEMILI DOGAĐAJ NA SNIMANJU FILMA: Člana ekipe ujeo otrovni pauk, može da izgubi ruku!

Luvr je prestao da bude kraljevska rezidencija kada je Luj XIV preselio svoj dvor u Versaj 1682. godine, a ideja da se Luvr koristi kao javni muzej nastala je u 18. veku. Grof d’Angivil je pomogao u izgradnji i planiranju „Grande Galerie“ i nastavio je da nabavlja velika umetnička dela. Revolucionarna vlada je 1793. godine otvorila za javnost Muzej „Central des Arts“ u Velikoj galeriji. Pod Napoleonom je započeta „Cour Carree“ i krilo na severu duž. U 19. veku završena su dva velika krila, galerije i paviljoni koji se prostiru na zapad, a Napoleon III je bio odgovoran za izložbu koja je prethodila njihovom otvaranju. Završeni Luvr bio je ogroman kompleks zgrada koje su formirale dva glavna četvorougla i zatvarale dva velika dvorišta. 

Kompleks zgrada Luvra prošao je kroz veliku rekonstrukciju 1980.-ih i 1990-ih godina kako bi stari muzej učinio pristupačnijim i prilagođenijim svojim posetiocima. U tom cilju, izgrađen je ogroman podzemni kompleks kancelarija, prodavnica, izložbenih prostora, skladišta i parking prostora, kao i auditorijuma, depoa turističkih autobusa i kafeterije, ispod centralnih dvorišta. Prizemni ulaz u ovaj kompleks nalazio se u centru „Cour Napoleon“ i bio je krunisan kontroverznom piramidom od čelika i stakla koju je dizajnirao američki arhitekta Pei. Podzemni kompleks pomoćnih objekata i javnih sadržaja otvoren je 1989. godine, a 1993. godine, na 200 – tu godišnjicu muzeja, otvoreno je obnovljeno Rišeljeovo krilo, koje je ranije zauzimalo Ministarstvo finansija Francuske i po prvi put je ceo Luvr bio posvećen muzejskim svrhama.

PROČITAJTE JOŠ: Pozorišni festival „Desire 2021“ od 19. do 29. novembra u Subotici

Novo krilo, koje je takođe dizajnirao Pei, imalo je više od 230.000 kvadratnih stopa izložbenog prostora, u kojem su se prvobitno nalazile kolekcije evropskog slikarstva, dekorativne umetnosti i islamske umetnosti. U tri unutrašnja dvorišta sa staklenim krovovima prikazane su francuske skulpture i drevna asirska umetnička dela. Muzejska kolekcija islamske umetnosti koja se širi kasnije se preselila u sopstveno krilo otvoreno 2012. godine, za koje su italijanske arhitekte Mario Belini i Rudi Ričioti zatvorili još jedno unutrašnje dvorište ispod talasastog krova zlatne boje od stakla i čelika.

Lokacija Luvra u gradu Lensu na severu Francuske otvorena je 2012. godine za javnost. Muzej, koji su dizajnirali japanski arhitekti Kazujo Sejima i Rju Nišizava, imao je za cilj da podstakne ekonomiju regiona i ublaži gužvu na lokaciji u Parizu. Pet godina kasnije, nakon skoro decenije odlaganja, Luvr u Abu Dabiju otvoren je u zgradi koju je dizajnirao francuski arhitekta Žan Nuvel na ostrvu Saadijat, planiranom kulturnom centru emirata. Nova institucija je rezultat kontroverznog sporazuma između vlada Francuske i Ujedinjenih Arapskih Emirata, prema kojem je Luvr dao u zakup svoje ime, delove svoje kolekcije i stručnost muzeju u nastajanju na period od 30 godina. 

PROČITAJTE JOŠ: Haljina sa poslednjeg nastupa Ejmi Vajnhaus na aukciji

Zbirka slika u Luvru jedna je od najbogatijih na svetu, koja predstavlja sve periode evropske umetnosti do Revolucija 1848. godine. Dela naslikana posle tog datuma  preneta su u „Musee d’Orsai“ po otvaranju 1986. godine. Luvrova zbirka francuskih slika od 15. do 19. veka neprevaziđena je u svetu, a ima i mnoga remek dela italijanskih renesansnih slikara, uključujući Mona Lizu Leonarda da Vinčija (oko 1503–1919), kao i dela Flamanaca i Holanđana, slikara baroknog perioda. 

Odeljenje dekorativne umetnosti prikazuje blaga francuskih kraljeva: bronze, minijature, grnčariju, tapiserije, nakit i nameštaj, dok odeljenje grčkih, etrurskih i rimskih antikviteta sadrži: arhitekturu, skulpturu, mozaike, nakit i grnčariju. Odeljenje egipatskih antikviteta osnovano je 1826. godine da bi organizovalo kolekcije stečene tokom Napoleonove egipatske kampanje. Odeljenje bliskoistočnih antikviteta najvažnije je po svojoj zbirci mesopotamske umetnosti. 

 Od sada naše vesti možete čitati i na zvaničnom Twitter nalogu HappyBSC portala.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE