KAKO DELUJE ZAKON KARME KROZ VAŠE ŽIVOTE? (FOTO)

Živeti za druge nije samo zakon dužnosti nego i zakon sreće. (Kant)

Svi mi smo živeli više života, tako tvrdi učenje o Zakonu karme. U fizičkom svetu seljenje duše iz života u život ima za svrhu razvoj svesti, a takav razvoj jedino može da se odvija kada se prolazi kroz iskustva različitih života. Čovek ne postaje mudriji zbog onoga što je čuo, već zbog onog što je doživeo, kaže mudrost. Svest započinje i najvažniji razvoj doživljava u svetu grube materije.

Život u fizičkom svetu nije ništa drugo do školovanje duša, koje se odvija sticanjem različitih iskustava, od najgrubljih do najsuptilnijih. Zapravo, školovanje će trajati dok svest od nerazvijene ne postigne najviši nivo, kada postaje prosvetljena i uzvišena. Takva svest se postiže na kraju evolutivnog razvoja, delovanjem posebne energije nazvane Prosvetljenje. Prosvjetljenjem ljudska svest dostiže njoj najveće dostupno savršenstvo, kada se završava i školovanje duše u svetu čvrste materije.

Prema navodima Prirodne filozofije, da bi se postiglo Prosvetljenje evolucijom koja spontano teče (sama od sebe), mogu da prođu i hiljade godina mnogobrojnih života. Ali, Prosvetljenje može da se postigne i u mnogo manje proživljenih života (inkarnacija), ako se učenjem svest uzdigne na nivo kada razum može da shvati i prihvati Prosvetljenje. Osnovni uslov za postizanje najviše svesti je razumevanje Zakona uzroka i posledice i, naravno, život u skladu sa tim Zakonom.

Postizanjem Prosvetljenja, najkraće rečeno, nastaje sasvim jasno saznanje o tome ko smo, gde se nalazimo i kuda odlazimo, kao što se dobiju i svi drugi odgovori. Prosvetljenjem se jasno sagledava i Božija Stvarnost, zbog čega ljudska svest i postaje prosvetljena. Prosvetljena svest spoznaje i Najviši Svet, u koji duše odlaze na kraju evolucije. Prosvetljenje može da postigne svako ljudsko biće, a kada će se postići, zavisi samo od lične želje i truda da se takva svest postigne.

Kako deluje Zakon karme?

Stvari koje nam se dešavaju u jednom životu, najvećim delom su posledice nastale iz naših dela koja smo učinili u prethodnom životu, tvrde duhovni učitelji. Moramo da prođemo kroz iskustva dobrih i loših dela koja smo činili, čime i stičemo nova iskustva. Zapravo, prinuđeni smo da osetimo ista ona stanja koja smo mi drugome uzrokovali. Na taj način naša svest se čisti, evoluira, postaje razvijenija, a onda će, stalno se razvijajući, u nekom životu postići – Prosvetljenje. Znači, Zakon uzroka i posledice (ili Zakon karme) primorava našu svest da se, prolaskom kroz različita iskustva mnogih života, sve više razvija.

Ako se svest čvrsto veže za materijalni svet, njen razvoj se usporava i može da traje vrlo dugo, a tada podseća na kretanje u krugu. Takvo ponavljanje inkarnacija nazvano je Točkom karme. Točak karme može da se vrti eonima i iz njega nije moguće izaći i osloboditi se patnje, dok se ne prihvati razvoj određenog procesa. TAJ PROCES JE RAZVOJ LJUBAVI.

Bog, Tvorac svega, svoju tvorevinu je načinio, i iznova stvara, samo iz ljubavi. Ljubav je najuzvišenija energija u kosmosu i jedino iz nje mogu da proističu i sve druge pozitivne energije: radost, sreća, mir, blaženstvo. Sve što je suprotno ljubavi jeste negativno. Zakon uzroka i posledice je zato i postavljen – da bi svojim delovanjem uslovio nastajanje univerzalne ljubavi – da se ljubav prihvati kao osnov i kao smisao sveukupnog postojanja.

Skretanje sa puta ljubavi donosi negativne posledice. Sve loše što se ljudima na planeti Zemlji dešava rezultat je neprihvatanja puta ljubavi. Zato se dešavanja na Zemlji ne mogu pripisati Božijoj nezainteresovanosti za ljudski rod. Svoj put patnje (ratove, nemaštinu, bedu, bolesti, mržnju, strahove, neizvesnost, očajanje, kao i sva druga zla) ljudi su sami izazvali. Svako uplitanje Boga u dešavanja proizašla iz ljudske slobodne volje negiralo bi postojeći Zakon uzroka i posledice, kao i razlog postojanja samih ljudi, odnosno, takvih stvorenja koja imaju slobodu izbora između puta dobra i puta zla. Ujedno bi Božija stalna umešanost u dešavanja na Zemlji sigurno sprečila i razvoj same ljudske svesti, koja bi trebalo da svojom nezavisnom odlukom teži ljubavi.

Zakon uzroka i posledice sadrži i zakonitost prazne posude, koja može da se puni dok se ne prepuni. Dešavanja u jednom materijalnom svetu, od početka do kraja jednog perioda, nastaju isključivo zbog uzroka i iz njih nastalih posledica koje su stanovnici takvog svijeta uslovili.

Ljudi koji podstiču ljubav, kada zatraže pomoć, mogu uvek da računaju na pomoć Višeg Sveta. Tamo gde ima više ljudi sa ljubavlju, Božija pomoć je sveobuhvatnija i kolektivni napredak je brži i veći. Gde je manje ljubavi, negativno je u zamahu i to u srazmeri: što je manje ljubavi, to je više patnje.

Bog sigurno nije ravnodušan prema ljudskoj patnji, ali je On niti podstiče, niti sprečava. Svaki pojedinac mora sam da spozna stvarni uzrok svoje patnje, a zbir pojedinaca daje sliku jednog društva. U društvo u kome većina pripadnika ne prihvata međusobnu ljubav kao smisao života, ljudi jedni drugima izazivaju zlo i zato doživljavaju njegovu posledicu – patnju.

Izvor: Opušteno.rs
Foto: Arhiva