SVAKA GENERACIJA STVARA SVOJ SLENG: Zašto deca u školama neprestano viču „šest-sedam“?

Fraza „Šest-sedam“ izgovorena kao „siks-seveeen“ odjekuje hodnicima škola širom sveta (pa i u Saut parku), postavši trenutno omiljena besmislena fraza generacije Alfa.

Deca ovaj broj viču na času kad nastavnik kaže da se otvori stranica 67, kada do ručka ostane 6 do 7 minuta – ili bez ikakvog razloga.

– To je kao kuga – virus koji je preuzeo umove dece – rekao je Gejb Danenbring, nastavnik prirodnih nauka u sedmom razredu u Sju Folsu, Južna Dakota.

– Ne možete da izgovorite ni bilo koju drugu kombinaciju brojeva šest i sedam, a da bar petnaestoro dece ne počne da viče: ‘šest-sedaaam’! – dodao je Danenbring.

To je šala bez poente. Šest-sedam ne znači ništa, ali njeno korišćenje daje učenicima osećaj da pripadaju većoj, „kul“ grupi vršnjaka.

– To im postaje jezička igra koju, izgleda, samo oni umeju da igraju – rekla je Gejl Ferhirst, profesorka komunikacija na Univerzitetu u Sinsinatiju.

Kao i raniji trendovi poput „skibidi“ ili „riz“, i šest-sadam će verovatno uskoro završiti na groblju slengova. Ipak, postoji nešto gotovo duboko u njegovoj beskrajnoj mogućnosti tumačenja i odbijanju da bude jasno definisan.

Pokušaj objašnjenja šest-sedam (ali bez brige, niko ne zna šta znači)

Možda ne postoji smisleno objašnjenje za pojavu ovog slenga, ali evo pokušaja. Broj se pojavljuje u refrenu pesme „Doot Doot (6, 7)“, viralnog hita repera Skrile iz Filadelfije. Po tumačenju lingviste Tejlora Džounsa, šest-sedam se u tom kontekstu verovatno odnosi na policijski kod 10-67, koji označava prijavu smrti.

U decembru 2024. godine, kad je ova pesma postala viralna, košarkaški fenomen Tejlen Kini osmislio je gest koji prati frazu. U video snimku njegovog tima Overtime Elite, saigrač ga pita da oceni Starbaks napitak od 1 do 10.

– Kao 6… 6… 6-7 – odgovara mu Kini, praveći pokret rukama kao da meri dve opcije.

Ubrzo potom, Kini je spojio pesmu i gest u svojim TikTok klipovima, gde ima više od milion pratilaca.

Pesma je počela da se pojavljuje i u sportskim isečcima, uključujući one sa Lamelo Bolom iz Šarlot Hornetsa, koji, gle čuda, ima šest stopa i sedam inča.

Lice šest-sedam postao je dečak s amaterske košarkaške utakmice, uhvaćen kamerom dok uzbuđeno viče „šest-sedam!“, uz prateći pokret rukom. Internet ga je prozvao Mejson i „Mejson šest-sedam“, koji je postao još jedan unutrašnji štos.

Ako neko dete ponudi bilo koje od ovih objašnjenja – u pravu je. Ali, većina dece nema pojma odakle sve potiče.

– Niko ne zna šta to znači i to je, zapravo, ono što je smešno – kaže nastavnik Danenbring.

Besmislenost ove fraze delimično proizlazi iz onoga što lingvista Džouns naziva „semantičko izbeljivanje“. To je pojava kad fraza izgubi izvorni smisao i postane nešto sasvim drugo (ili ništa).

– Upotreba šest-sedam svodi se na spremnost da se zabaviš – kaže Džouns.

PROČITAJTE: PRIRODA KAO UMETNIK: Kako nastaju prelepe boje jesenjeg lišća?

Deca viču ‘šest-sedam’ da bi pripadala

Iako je besmislica, šest-sedam ima važnu društvenu funkciju. To je fraza kojom se prepoznaju oni koji su „unutra“. Onaj ko ne zna za ovo, ostaje izvan. A koje dete ne želi da pripada?

– Jezik je način da se stvori zajednica – objašnjava profesorka Ferhirst.

– Čak i ako izraz nema značenje, ako deluje da ga razumeju samo oni u grupi, to može da ih poveže. A istovremeno isključuje one koji ga ne razumeju – dodala je.

Šest-sedam se zadržao duže od drugih internet besmislica verovatno jer „odrasli toliko besne zbog toga“.

– Činjenica da možeš izazvati jaku reakciju nečim potpuno besmislenim čini ga još življim – rekao je lingvista Džouns.

Nastavnici, iznervirani, zabranjuju ga u učionicama ili snimaju TikTok videe o tome koliko puta su ga čuli tokom dana (Danenbringov rekord je 75). Jer, kad je nešto zabranjeno, uzvikivanje postaje vid otpora.

Međutim, neki nastavnici uzvraćaju oružjem istim oružjem.

Kad svojim đacima kaže da otvore knjigu na stranici 67, Danenbring namerno oponaša njihov ton – što izaziva burne reakcije.

– Ako to ignorišeš, postane haotično. Ako ga priznaš, prođe za 15 sekundi – kaže Danenbring.

U Mičigenu, profesorka hora u osnovnoj školi ublažila je haos tako što je u vežbu pevanja uključila „šest-sedam“, „slay2, „Ohajo“ i „riz“.

– Najlakši način da ‘ubiješ’ ovaj izraz jeste da nastavnici kažu da je kul – dodaje lingvista Džouns.

Možda „šest-sedam“ ipak nije znak propasti

Roditelji, ne brinite! Ne znači da su vam deca „mentalno propala“ ako stalno viču „šest-sedam“. Iako su zabrinutosti oko opadanja pismenosti i kritičkog mišljenja opravdane, ovo je, prema Džounsu, samo „projekcija odraslih na normalno dečje ponašanje“.

– Svaka generacija stvara svoj sleng i uvek će odrasli biti zbunjeni onim što deca izmišljaju – kaže on.

Ovakve fraze nisu štetne i sigurno neće uništiti jezik, nadovezala se profesorka komunikacija Gejl Ferhirst.

– Ali njihova popularnost možda jeste benigni simptom ‘postistinitog društva’, gde je značenje manje važno od samog izražavanja. Kao da koristimo jezik samo da bismo ga koristili, a ne zato što neka reč ili izraz stvarno nešto znač – kaže ona.

Možda je šest-sedam već na izlaznim vratima leksičkog fonda – traje gotovo godinu dana, što je u TikTok svetu večnost.