KO JE KRIV ZA TRI IZGUBLJENA FINALA? Partizan ipak nije šampionski tim ove sezone

Slavili su izabranici Janisa Sferopulosa titulu na gostujućem terenu, a ovo je nešto što smo retko viđali prethodnih godina.

Crveno-beli su se zasluženo radovali, a 20.000 Grobara je tužno napustilo Arenu, mesto koje su iz noći u noć punili ove sezone, ali su u svim bitnim utakmicama izlazili pognute glave.

POJAVIO SE SNIMAK TUČE LAZAREVIĆA I NANELIJA Evo kako je došlo do velikog skandala (VIDEO)

Partizan ima najverniju podršku na svetu i to je čak i svakom neutralnom posmatraču jasno, ali partije koje su videli od svoje ekipe ove sezone dovele su do toga da su i oni nezadovoljni, i to sa punim pravom!

Crno-beli su po rečima predsednika kluba Ostoje Mijailovića u sezonu ušli sa najvećim budžetom u istoriji, cifra koja se pominjala je oko 20 miliona evra, zadržano je jezgro tima iz prošle sezone (Kevin Panter, Zek Ledej, Džejms Naneli), ali se ispostavilo da su ipak igrači koji su otišli ( Matijas Lesor, Janis Papapetru, Dante Egzum, Jam Madar) bili nenadoknadiv gubitak.

Kada analiziramo Partizanovu sezonu, stiče se utisak da „nešto nije leglo“.

Pojačanja koja su dovedena su vrhunski igrači, ali izgleda samo na papiru…

Frenk Kaminski i Pi Džej Doužer su respektabilni NBA košarkaši, Mateus Ponjitka je bio jedan od nosilaca igre Panatinaikosa, Ognjen Jaramaz dete kluba i neko ko je pokazivao potencijal da bude prvi plejmejker, ali se sve srušilo kao kula od karata.

Doveden je i Bruno Kaboklo koji je imao renome najboljeg igrača Ulma i reprezentacije Brazila, a njegov dolazak kada je sezona već počela je trebalo da zakrpi mnoge rupe, ali…

Na kraju je u sred sezone potpisan i Džejlin Smit, kao iznuđeno rešenje usled povreda bekova, a ispostavilo se da je on najbolje uradio svoju ulogu, iako je minutažu u Evroligi dobijao na kašičicu…

GDE JE ZAPELO?

Počevši od Evrolige, crno-beli nisu opravdali očekivanja. Bili su izabranici Željka Obradovića u igri za plej-in do poslednjeg kola, ali su šanse izgubili prvenstveno svojim propustima i nestvarno izgubljenim utakmicama.

Partizan je u skoro svim mečevima ne jednu loptu poražen (Baskonija u Španiji, Olimpijakos dva puta, Bajern dva puta, Milano u gostima, Virtus dva puta), a to je previše za bolji rezultat.

Pozicija 11 je možda i realna, ali sigurno nije u skladu sa očekivanjima – kako samog kluba, tako i navijača.

Videlo se od prvog trenutka da Frenk Kaminski ne može da isprati odbranu sa visokim iskakanjem na piku koja je zaštitni znak Željka Obradovića, a njegova nekonstantnost u napadu bila je još veći problem od spore lateralne kretnje. Školovani igrač koji poznaje košarku je delovao u nekim situacijama kao da je nateran da bude na terenu, a partije koje je pružio u odnosu na ugovor su nezadovoljavajuće.

Slično je i sa Pi Džej Doužerom koji je došao kao veliko pojačanje, pokazao je u jednom periodu sezone potencijal da bude nosilac igre, a onda kao da je nestao sa terena. Letargija u odbrani, nesigurnost u napadu i partije „od sjaja do očaja“.

Kevin Panter je odigrao ispod svog nivoa, a kao kapiten i igrač koji je najplaćeniji u timu, morao je bolje u krucijalnim momentima.

Nestao je u finalnoj seriji ABA lige, postigao je 25 poenja u tri meča, a stiče se utisak da nije preuzimao odgovornost u bitnim momentima ove sezone, a i kada jeste, promašivao je..

Čak je i Zek Ledej, koji je „najveći borac“ od navedenih odigrao mnogo slabije nego prošle sezone, ali je na njega uticala i smrt oca u velikoj meri.

Džejms Naneli je takođe išao „od sjaja do očaja“, a incident sa Stefanom Lazarevićem je ostavio jako gorak ukus na kraju.

Čini se da je Aleksa Avramović igrao sa manjom energijom nego što to čini kada igra za nacionalni tim, a pored nekoliko blistavih partija, bilo je više onih kada ga nema nigde. Mora se reći da je Aleksa opet zbog povrede propustio jedan deo sezone, ali i kada je bio zdrav nije bio konstantan.

Alen Smailagić je takođe mučio muku sa povredama, virus zbog kog je smršao devet kilograma pred start sezone ga je paralisao, ali se stiče utisak da nije napredovao u odnosu na ono što je prikazivao u prošloj sezoni, naprotiv.

Isto možemo reći i za Balšu Koprivicu, koji je ipak u nekoliko navrata pokazao da bi mogao da igra ozbiljnu košarku.

Danilo Anđušić je imao odličnih momenata, ali i slabijih mečeva prvenstveno u defanzivi, tako da je vrlo često dobijao malu minutažu ili je bio van ekipe.

Slično je bilo i sa Urošem Trifunovićem kog je povreda odaljila od parketa u više navrata.

Mateus Ponjitka je došao kao igrač koji je strelac, ume da asistira, kreira i skoči, a osim dobre odbrane, od Poljaka u Partizanu nismo videli gotovo ništa.

Ognjen Jaramaz nije ni senka onog igrača koji je imao siguran šut za tri poena i sa poludistance, koji se nije libio da uže u reket i zakuca preko 20 cm višeg protivnika.

Ono što navijače boli više od lošeg rezultata je „govor tela“ ekipe.

Nije bilo karakteristične podrške sa klupa, nije se toliko koristila energija sa tribina, a nešto sa hemijom unutar tima očigledno nije bilo na nivou.

Partizan je izgubio tri finala ove sezone, počevši od ABA Superkupa, kada ih je šokirao Studentski centar, pa preko Kupa Radivoja Koraća i bolnog poraza od Crvene zvezde i na kraju „metla“ u finalu ABA lige od istog rivala.

Šest poraza u nizu od Crvene zvezde, ispadanje iz Evrope, sezona bez titule, kada se svedu računi, veliki neuspeh…

Partizan je praktično odigrao godinu bez plejmejkera i dominantnog centra, a onda je sva odgovornost bila na bekovima (prvenstveno Kevinu Panteru), koji je predugo držao loptu, trošio se na prenosu, uzimao teške šuteve, a ekipa je ispaštala.

Crno-beli su imali premali broj asistencija, a sve se svodilo na izolaciju i šut za tri poena koji je „kvarljiva roba“…

Pokušavao je Željko Obradović i sa alternativnim odbranama, u smiraj sezone smo videli i zonski presing kao iznenađenje za protivnika, ali se čini da je upravo defanziva podbacila.

Crno-beli su igrali sa mnogo preuzimanja, a u takvoj situaciji, kao da se izgubila individualna odgovornost u branjenju jedan na jedan, pa su protivnici to materijalizovali lakim probojom prve linije i onda poenima iz ulaza ili ekstra pasa.

Falila je zaštita reketa koju je prošle sezone pružao Matijas Lesor, videli smo to donekle od Bruna Kabokla, ali nedovoljno.

Sezona još uvek nije gotova, crno-bele čeka polufinalana serija KLS-a protiv Mege već od petka, a biće teško podići tim nakon bolnog poraza.

Osvajanje domaćeg trofeja bi ublažilo utisak, ali je do toga dalek put.

Potrebno je da se crno-beli izdignu iz situacije, poraze poletnu Megu, pa probaju da pariraju večitom rivalu (ukoliko savladaju FMP), u borbi za trofej..

Bilo kako bilo, crno-bele očekuje ozbiljna analiza i renoviranje tima na leto..