SRBIJA AUSTRIJA PRIMPREME ZA EURO: Piksi BESAN kao ris, njegova četa mora mnogo bolje. Srbija se isprimala jeftinih golova U BEČU

Prva od dve finalne provere Srbije za Evropsko prvenstvo u Nemačkoj – zabrinjavajuća. Ako je plamičak euforije negde iole tinjao, iskra je posle večerašnjeg gostovanja Orlova Austriji u Beču ostala ogoljena, kao kada fitilj sveće ugasite palcem i kažiprstom. Za taj potez na stadionu Ernst Hapel prilično oslabljenoj ekipi Ralfa Rangnika (od starta bez Lajmera, Zabicera, Šlagera, povređenog Alabe) bilo je dovoljno prvih 13 minuta utakmice. Da razoruža Srbiju, da joj veže noge, da joj se uvuče među linije i stekne prednost dovoljnu za trijumf u pretposlednjoj kontroli pred grupnu fazu kontinentalne smotre – 2:1.

Bečka škola – sinonim za uglađenost, manire, gracioznost. Dok su srpski fudbaleri tokom prvih dvadesetak minuta utakmice praktično nisu mogli da zadrže loptu, iznesu je sa svoje polovine, ili započinju akcije iz zadnje linije (uglavnom su se začeci napada Srbije svodili na ispucavanja Vanje Milinkovića Savića, pa šta bude), ataci popularni Dečaka bili su graziozni, konkretni i uglađeni. Plenio je prefinjenom desnicom Kristof Baumgartner. Ona je u 10. minutu pocepala odbranu Srbije spojivši sa golom potonjeg strelca Patrika Vimera i ostavivši Gudelja i Veljkovića u čudu. Ona je tri minuta kasnije, nakon što je Dušan Vlahović izgubio loptu na sredini terena (uz moguć prekršaj Kevina Dansa koji nije sviran), savršeno zavila loptu u mrežu Srbije i nagovestila košmarnu noć na Ernst Hapelu.

pak, Orlovi nisu dozvolili horor četiri dana pred generalnu probu sa Švedskom u Solni, deset dana pre nego što će izaći na teren Feltins arene pred Englesku, jednog od dva favorita za osvajanje kontinentalne smotre. Do sredine prvog poluvremena je uspela da se pregrupiše i krene hrabrije ka golu Patrika Penca. U nekoliko navrata je Orlovi su lepo kombinovali, ali je izostajao završni pas. Sve do 36. minuta centaršuta Dušana Tadića i leta Uroša Spajića. Stativa koju je pogodio kapiten Crvene zvezde ispostavila se kao asistent Strahinji Pavloviću. Bio je to gol za saniranje štete, ali nedovoljna injekcija za Stojkovićeve izabranike da Austriju napuste neporaženi.

Kada su se nekih sad vremena pred okršaj pojavile startne postave, delovalo je da će Srbija igrati sa trojicom štopera – Strahinjom Pavlovićem, Milošem Veljkovićem i Urošem Spajićem, međutim, kako je portugalski sudija Antonio Nobre dao znak za početak, ubrzo je bilo jasno da Orlovi stoje u sistemu 4-2-3-1, odnosno da su Veljković i Nemanja Gudelj centralni defanzivci, a Pavlović i Spajić bekovi. O učinkovitosti takve postavke dovoljno je reklo vođstvo Austrije od 2:0 posle uvodnih 13 minuta, te odluka Dragana Stojkovića da sredinom poluvremena izvuče Gudelja ispred defanzivne linije, te transformiše Pavlovića, Veljkovića i Spajića u odbrambeni trozubac.

Kako je Piksi ispomerao redove na šahovskoj tabli, Srbija je iz minuta u minut delovala sigurnije, aktivnije, konkretnije. Za razliku od perioda do prvog primljenog gola tokom kojeg su Orlovi kompletirali svega 18 dodavanja naspram 64 pasa rivala. Blickirg Austrije ispostavio se kao šamar opomene za Orlove. Poljulao ih je, ali i ražestio, najviše kapitena Dušana Tadića kojem je jedan manji izliv besa i koškanje sa Vimerom probudilo prkos. Jeste promašio kapiten zicer u 16. minutu posle najlepše akcije Srbije čitave večeri, ali je od tog trenutka ekipa počela da skida okove sa kojima je počela duel.