TOP 10 SPORTSKIH REZULTATA U GODINI ZA NAMA: Centralni događaj su bile Olimpijske igre u Parizu

Godinu za nama, 2024, obeležili su veliki događaji u kojima su učestvovali i naši sportisti. Centralni događaj svakako su bile Olimpijske igre u Parizu, ali bilo je i drugih koji su izazvali veliku pažnju.

U narednim redovima izdvojićemo po nama najbitnije za srpski sport, mada ih je bilo i više od sledećih deset…

Zlatna medalja u Parizu i zlatni slem Đokovića

Srpskom teniskom asu, najboljem ikada u istoriji „belog sporta“ i nije išlo najbolje kada gledamo turnire na kojima je učestvovao ove godine. Nije osvojio nijedan Grend slem, nijedan Masters ili neki drugi turnir na šta nas je i navikao.

Ali jeste zlatnu medalju na Igrama u Parizu čime je krunisao svoju već uspešnu karijeru. U finalu je pobedio Karlosa Alkaraza i na taj način mu se revanširao za nešto raniji poraz u finalu Vimbldona.

Ipak, ta „osveta“ mladom Špancu nije suština dostignuća, već da je Novak osvojio zlatni slem. Odnosno, postao je peti igrač „belog sporta“ u istoriji sa ovim podvigom.

Tokom karijere već je osvajao Grend slemove (Australijan open, Rolan Garos, Vimbldon, US open), pa je osvajanjem prvog mesta na Igrama ispisao novu stranicu svoje već prebogate karijere.

Ovim dostignućem mogli su do sad da se pohvale samo Štefi Graf, Serena Vilijams. Andre Agas i Rafael Nadal.

Podsetimo, pre olimpijskog zlata osvojio je 24 Grend slem pehara – 10 Australijan opena, tri Rolan Garosa, sedam Vimbldona i četiri US opena. Takođe, sa 37 godina postao je najstariji olimpijski šampion, mada treba spomenuti i da je na Igrama u Pekingu osvojio bronzanu medalju.

Jokić ponovo NBA MVP

Uz Đokovića, Nikola Jokić je trenutno najprepoznatljivije ime srpskog sporta u svetu. Centar i najveća zvezda Denvera je u maju izabran je za najkorisnijeg igrača (MVP) NBA lige, treći put u poslednje četiri godine.

Srpski reprezentativac je bio najbolji u najjačoj ligi sveta i 2021. i 2022. godine, a 2023. je u izboru bio iza Džoela Embida.

Ali sada je ponovo izabran za najboljeg, a iza njega ostali su zvezde Oklahoma Siti Tandera Šej Gildžes-Aleksander i Dalas Maveriksa Luka Dončić. Za Jokića je glasalo je 79 od 99 novinara članova žirija novinara.

Takođe, Jokić je postao deveti igrač u istoriji NBA lige koji je ima bar tri MVP nagrade.

Rekorder je Karim Abdul-Džabar sa šest priznanja, Bil Rasel i Majkl Džordan su po pet puta bili najkorisniji igrači lige. Vilt Čemberlen i Lebron Džejms imaju po četiri MVP odličja, dok Mozes Meloun, Leri Bird i Medžik Džonson po tri. I Jokić je stao rame uz rame sa poslednjom trojicom.

Ali ove godine Denver nije uspeo da odbrani tutulu, pošto ga je na tom putu zaustavila Minesota. I ako može da se kaže da Jokić može da žali zbog ovog, jer kakva bi to godina bila da je njegova ekipa uspela da odbrani tron u najjačoj ligi sveta.

Bronzani košarkaši na Igrama u Parizu

Veliko slavlje i radost doneli su nam i košarkaši. „Orlovi“ koji su 2023. godine na Mundobasketu bili srebrni, u Parizu su bili „bronzani“. U utakmici za treće mesto, naši igrači predvođeni selektorom Svetislavom Pešićem pobedili su Nemačku, koja nas je pobedila na pomenutom svetskom šampionatu godinu dana ranije.

Takmičenje u grupi smo završili na drugom mestu, iza Amerikanaca, a ispred Južnog Sudana i Portorika. U četvrtfinalu savladana je Australija, ali su u polufinalu bolji bili Amerikanci. Tako su nas Lebron Džejms i družina „poslali“ u već pomenuti meč za treće mesto.

Tamo su pobedili Nemce, a pojavljivanje na podijumu je takođe ostalo upamćeno.

I za kraj da spomenemo sve koji su učestvovali u ovom podvigu.

Osvajači bronzane medalje su kapiten Bogdan Bogdanović, Nikola Jokić, Vasilije Micić, Nikola Jović, Uroš Plavšić, Dejan Davidovac, Vanja Marinković, Marko Guduruć, Ognjen Dobrić, Nikola Milutinov, Aleksa Avramović i Filip Petrušev, kao i selektor Pešić i njegov stručni štab.

Zlatna olimpijska medalja vaterpolista

I vaterpolisti su nas obradovali i to kako.

Malo ko je verovao u najveći mogući uspeh tima koji vodi selektor Uroš Stevanović. Jer, pre toga su naši „delfini“ na Evropskom prvenstvu u Hrvatskoj i na Svetskom šampionatu u Dohi ispali u četvrtfinalu.

I onda su otputovali u Pariz, u kojem im je pošlo za rukom da posle zlatnih medalja u Riju i Tokiju, osvoje zlato i u glavnom gradu Francuske. Tri uzastopna najsjajnija odličja na Olimpijskim igrama, pa to je za istoriju.

Mada početak turnira nije obećavao. Među osam najboljih prošli smo kao četvrti u grupi sa dve pobede i tri poraza. Ali su posle padali Grci u četvrtfinalu, Amerikanci u polufinalu i na kraju Hrvati u spektakularnom finalu. Podsetimo, „barakude“ su prvaci sveta.

I za kraj imena, svih koji su se okitili najsjajnijim odličjem. To su Nikola Jakšić, Dušan Mandić, Radomir Drašović, Miloš Ćuk, Nemanja Ubović, Nemanja Vico, Nikola Dedović, Vladimir Mišović, Radoslav Filipović, Viktor Rašović, Strahinja Rašović, Petar Jakšić i Sava Ranđelović, predvođeni selektorom Stevanovićem i njegovim saradnicima.

Srbi su osvajali još medalja na Igrama u Parizu

O nekim medaljama iz Pariza smo već pisali u ovom tekstu, a bilo ih je još. Srpski tim je ukupno brojao 112 sportista, a vratio se sa pet medalja.

Uz prethodno pomenute, strelci Zorana Arunović i Damir Mikec osvojili su zlatne medalje, dok nas je srebrnom obradovala tekvondistkinja Aleksandra Perišić

A kako je teklo osvajanje medalja, pa evo ovako…

Prvo su Arunović i Mikec bili bolji od tandema Turaka, a nekoliko dana kasnije Đoković je savladao Alkaraza.

Zatim su usledile medalje Perišićeve, košarkaša, a šlag na torti je bilo zlato vaterpolista.

I svi su na kraju dočekani u Beogradu, na „šampionskom balkonu“ Skupštine grada, a Zorana je sa sestrom, ujedno i trenerom Jelenom bila gost naše redakcije.

Srbija na EURO 2024

Posle Igara u Parizu, događaj koji je izazvao veliku pažnju sportske javnosti bio je Evropski šampionat u fudbalu. Naša reprezentacija je uspela da se plasira, ali ne i da prođe grupu.

Izgubili su Orlovi Dragana Stojkovića Piksija od Engleza, a zatim igrali i nerešeno sa Slovencima i Dancima. I sve to je bilo dovoljno samo za poslednje mesto i ekspresan povratak u Srbiju.

Posle ovog neuspeha, pričalo se i o smeni selektora, ali se to nije desilo.

Naš nacionalni tim je zatim imao obaveze u Ligi nacija i za opstanak u elitnoj diviziji, očekuje ga baraž sa Austrijom, kao i početak kvalifikacija za Mundijal 2026.

Nova dupla kruna Crvene zvezde i plasman u Ligu šampiona

Fudbaleri Crvene zvezde nastavili su dominaciju u srpskom fudbalu. Odbranili su duplu krunu, odnosno osvojili sedmu uzastopnu titulu i četvrti uzastopni pehar u Kupu Srbije. Tako da je ovu godinu obeležila i četvrta vezana dupla kruna.

Sezonu u Superligi završili su sa čak 18 bodova više od drugoplasiranog Partizana, posle 37 odigranih utakmica. U Kupu je u polufinalu ekipa Vladana Milojevića pobedila Partizan, a u finalu u Loznici i Vojvodinu.

Sve je to bilo dovoljno za plasman u Ligu šampiona koja se od ove sezone igra u novom formatu. Do plasmana među 32 najbolje ekipe Evrope stigli su u dvomeču plej-ofa. Prvo je Bode Glimt bio bolji u Norveškoj sa 2:1, ali je u revanšu u Beogradu bilo 2:0.

Mada su godinu završili sa tri boda posle šest utakmica. Milojevićev tim je pobedio Štutgart u Beogradu, a gubio od Benfike, Intera, Barselone i Milana. Tako da minimalne šanse za prolaz dalje još postoje, ali one zahtevaju pobede nad PSV-om i Jang Bojsom, uz još neka „poklapanja“ rezultata.

Kada je reč o Superligi, jesenja titula je u rukama crveno-belih, koji trenutno najvećem rivalu beže 17 bodova, a u ovoj godini posebno ističu ubedljiv trijumf na stadionu u Humskoj, od čak 4:0.

Agonija fudbalera Partizana

Kalendarska godina za nama bila je katastrofalna za crno-bele.

Treba li bolji pokazatelj koliko je bilo loše u Humskoj od broja trenera u 2024. Počeo je Igor Duljaj, koji je sa Partizanom u drugi deo sezone ušao kao jesenji prvak. Ubrzo je došlo do smene na čelu tabele, pa je na prvo mesto stigla Crvena zvezda.

Onda je postojala zebnja da se izgubi i to drugo mesto, pa je umesto Duljaja ekipu preuzeo Albert Nađ. Nekadašnji fudbaler je kao šef struke uspeo da zadrži poziciju broj dva, ali je otišao na kraju šampionata.

Onda je na početku tekuće sezone stigao i Aleksandar Stanojević, što mu je bio i treći trenerski mandat u Humskoj. Ali zadržao se veoma kratko, pošto je ekipa bila očajna na svim frontovima, a usledio je i debakl u „večitom derbiju“ u Humskoj. Tako da je Stanojević podneo ostavku, a na njegovo mesto je došao Savo Milošević, ali reda radi da pomenemo da je prelazno rešenje u „trenerskom vakuumu“ bio Branko Vukašinović. Vodio je ekipu u Lučanima. Milošević je o(p)stao nešto malo više od dva meseca, pa sada ekipu vodi Marko Jovanović.

Nova uprava i dalje traži trenera koji bi bio dugoročnije rešenje, ali za sada Jovanović obavlja funkciju. Treba reći i da Partizan zbog ovakvog izbora plaća i penale, jer je Jovanoviću bilo dozvoljeno da vodi tim samo u dve utakmice jer nema PRO licencu. A taj „bonus“ je već iskorišćen, pa ostaje da se vidi kako i kada će ova situacija biti rešena.

Spomenuli smo i loše rezultate, pa evo nešto i o tome. Pokazatelj loše situacije bila je i činjenica da se uspehom smatrao zadržavanje drugog mesta na tabeli Superlige. Ali je ipak izboreno mesto u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Međutim usledile su tri eliminacije, i iz Lige šampiona, i iz Lige Evrope i iz Lige konferencija, od kijevskog Dinama, Lugana i Genta.

Mada i ovu kalendarsku godinu privode loše pošto Zvezda već beži za 17 bodova, a bilo je i kikseva, protiv Spartaka i IMT-a. Ostaje da se vidi da li će nova godina doneti neki boljitak. mada je kraj godine doneo i probleme kao što su odlasci.

Uz to, na površinu tek sada isplivavaju stari problemi.

Smena vlasti u Partizanu

Ovu godinu navijači crno-belih će pamtiti i po promeni uprave, pošto su predsednika Milorada Vučelića i generalnog direktora Miloša Vazuru posle cele decenije, nasledili neki novi ljudi, sada iz Privremenog organa na čijem čelu je Rasim Ljajić, a najbliži saradnici Predrag Mijatović, Danko Lazović i Milka Forcan.

Doduše, Vučelić je krajem avgusta 2023. godine zvanično podneo ostavku, ali su uprkos ovom činu navijači uporno „terali“ pomenuti tandem jer su smatrali da je Vučelić i dalje itekako prisutan. Bilo je i bojkota, pošto navijači nisu dolazili na jug u Humskoj, a bilo je i protesta.

Ali je Vazura sve vreme bio u klubu, ali je u oktobru održana Skupština, pa su novi čelnici na dužnost zvanično stupili 21. oktobra. Najavili su brojne reforme u funkcionisanju kluba, smanjenje broja zaposlenih, budžeta, preispitivanje nekih prethodnih ugovora… Takođe je najavljeno da će nova Skupština biti bude održana na kraju sezone.

Promena uprave FK Partizan dovela je i do promene odnosa sa JSD pošto je u Vučelićevo i Vazurino vreme postojao sukob. Sada je fudbalska sekcija kluba ponovo pod okriljem Društva i sve funkcioniše kako bi i trebalo.