28 NAJMOĆNIJIH EVROPLJANA Oni će oblikovati 2020!

Briselski portal Politiko napravio je godišnju listu najmoćnijih ljudi u Evropi, odnosno listu od 28 ljudi koji bi u 2020. godini mogli da je oblikuju. Na vrhu liste je francuski predsednik Emanuel Makron, dok je preostalih 27 osoba sa liste svrstano u tri kategorije koje predstavljaju tri vrste moći: ljudi od akcije, ometači i sanjari.

Prvo mesto: EMANUEL MAKRON

Izbor „Politika“ za mesto broj jedan je Emanuel Makron. U uvodnom delu teksta o najmoćnijim ljudima, autori liste Stefan Faris i Stefan Braun napominju da će prvo mesto verovatno izazvati brojne polemike – i verovatno je to istina.

Kako se navodi, Makron je iskoristio vakuum nastao zbog Bregzita i slabosti Nemačke. Francuski predsednik razbesneo je Evropski parlament kada je kritikovao izborni sistem i pokušao da izmanevriše izbor Ursule fon der Lajen, ali i kada se usprotivio dosadašnjoj politici proširenja EU i sprečio pokretanje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

„LJUDI OD AKCIJE“

Između ostalih, kao ljudi od akcije ocenjeni su, Margaret Vestager iz (komesar EK za konkurenciju), Kristin Lagard (predsednica Evropske centralne banke), Boris Džonson (premijer Britanije), Angela Merkel (nemačka kancelarka), Ursula fon der Lajen (predsednica EK), Leo Varadkar (premijer Irske) i Fil Hogan (evropski komesar za trgovinu).

Tri najzvučnija imena na listi su:

Vladimir Putin

Ruski predsednik plasirao se na mesto broj tri ovog dela liste. Napominjujući da je Putin tokom poslednjih pet godina ilegalno napao Krim, umešao se u američke predsedničke izbore, oteo ukrajinski brod, podržavao sirijskog diktatora i da je optužen za trovanje bivšeg ruskog špijuna Sergeja Skripalja, „Politiko“ navodi da je rezultat takve politike više nego zadovoljavajući za njega.

– Rezultat: simpatično lice u Beloj kući, bez prisilnog povlačenja sa Krima, neviđeni uticaj na Bliskom Istoku i promena raspoloženja u Evropi – navedeno je.

Dalje, navodi se da su sankcije koje je EU uvela Rusiji 2014. godine nakon aneksije Krima uzdrmale rusku ekonomiju, ali nisu promenile Putinovu računicu. Čak, EU je ta koja počinje da luta, piše „Politiko“, zaključujući da „je malo razloga da Putin promeni taktiku“.

Angela Merkel

– Za nekoga ko je kancelarka Nemačke već deceniju i po, Angela Merkel je postigla iznenađujuće malo – reči su kojima „Politiko“ počinje priču o jednoj od najmoćnijih žena Evrope koja se plasirala na peto mesto liste „ljudi od akcije“.

Lista napominje da joj pojedini pripisuju da je spasila evro, ali isto tako naglašava da „mnogi ekonomisti tvrde da je učinila više štete nego koristi – držeći se nemačke linije, produbila je krizu u Grčkoj i nije učinila ništa na rešavanju nejednakosti u evrozoni“.

Kako minus Merkelovoj upisana je i migrantska politika.

– Njen odgovor na migrantsku krizu 2015. godine, kada je otvorila nemačke granice i pokušala da postigne dogovor o raseljavanju izbeglica na nivou EU, podelila je vođe kontinenta i podstakla krajnje desničarski preporod u zemlji i inostranstvu.

Dalje se naglašava da je bi kancelarka možda mogla da bude srećna što je njena nekadašnja štićenica Ursula fon der Lajen izabrana na mesto predsednika Komisije, ali „Makron, a ne Merkel, je taj koji je zaslužan za njen izbor“.

Za kraj, navedeno je: „Naredne godine kancelarka će biti u sada već svom standarnom položaju: gledanje sa strane“.

„SANJARI“

U „sanjare“ na mesto broj jedan plasirala se ekološka aktiviskinja Greta Tunberg, a tik uz nju, na mestu broj dva je mađarski premijer. Na ovom delu liste su i Bruno le Mer (francuski ministar finansija), Karola Reketer (Nemica koja je postala poznata zahvaljujući spasavanju migranata kod italijanske obale), Klaus Vele (generalni sekretar Evropskog parlamenta) i Elizabet Denam (britanska komesarka za informisanje).

Na listi sanjara su i nemački pisac i izdavač Gotz Hubiček koga smatraju guruom stranke Alternative za Nemačku (AfD), nemački ministar finansija Olaf Šolc, radnik firme za dostavu „Deliveroo“ Žan Daniel Zamor, koji je na sebe skrenuo pažnju ukazujući na radne uslove dostavljača.

Najzvučnije ime na ovom delu liste: VIKTOR ORBAN

„Politiko“ vidi Orbana kao „standardnog nosioca nacionalizma“ i kao „antitezu onome što Evropska unija opisuje kao nadnacionalno prekrivanje“. Dodaje se da mađarske poruke odjekuju elementima desnog centra u Evropi i napominje da iako je EPP suspendovala njegovu stranku Fides, Orbanovih 13 poslanika i dalje ostaje u Evropskom parlamentu.

„OMETAČI“

Na ovom delu liste široj publici najpoznatija su imena dvojice Matea iz Italije – Salvinija i Rencija. Za prvog „Politiko“ navodi da možda ostao bez funkcije, ali nije izašao iz kadra.

– To ne znači da njegovi neprijatelji mogu da priušte da ga ignorišu. Njegova stranka Liga i dalje je najpopularnija stranka u zemlji, sa Salvinijem koji je dobro pozicioniran da postane premijer na čelu koalicije desnice, ukoliko izbori budu održani uskoro. Ako se to dogodi, očekujte da će se udarni talasi raširiti širom zemlje, Evropske unije i eventualno globalne ekonomije. Mnogo toga će zavisiti od istraga njegovih navodnih veza sa Kremljom i sposobnosti italijanske vlade da uveri birače da se može nositi sa migracijama i ekonomijom – navodi se.

Na ovom delu liste nalazi se i lider nemačke stranke „Zeleni“ Robert Habek koji je uspeo da udvostruči popularnost stranke od kada ju je preuzeo prošle godine i za koga se smatra da bi mogao da postane prvi nemački kancelar iz redova „Zelenih“.

Tu su još i izvršni direktor „Fejsbuka“ Dejvid Markus poznat po tome što pokušava da nametne kripto valutu Libra, zatim škotska premijerka Nikola Stardžeon, šef nemačke agencije za zaštitu podataka Johanes Kasper, francuski levičar Fransoa Rufin i prva slovačka predsednica Zuzana Čaputova.