AMERIKA NA IVICI FINANSIJSKOG HAOSA? Ako se ne dogovori granica zaduživanja, moguć gubitak 7 miliona

Iako su predstavnici Demokrata sredinom prošle nedelje najavljivali kako će postići dogovor s Republikancima o dizanju limita zaduživanja, tokom vikenda postalo je jasno kako se pregovori ne pomeraju s mrtve tačke, pri čemu se sve više otvara ustavno-pravna pozicija američkog predsednika Džozefa Bajdena koji de fakto odbija da prizna da su Republikanci na zadnjim izborima za Kongres dobili većinu te imaju i pravo i moć izglasavanja fiskalnih planova.

Je li u svojoj suštini nedemokratski obrazac ponašanja ako trenutni predsednik Sjedinjenih Država ne želi da prizna odnose snaga u najvišem predstavničkom telu države nego da traži da novi zakonodavac poštuje fiskalne planove bivšeg saziva Kongresa, kao da odluke bivšeg saziva Kongresa imaju demokratsku legitimaciju za sva vremena? Bajden još optužuje Republikance za ekstremizam i tvrdokornost. Tvrdoglavo se ponaša i stvarni lider Republikanaca, bivši predsednik Donald Tramp, koji stranačke kolege poziva da u razgovorima s Demokratima nipošto ne popuste.

„Morate dobiti sve što tražite, nemojte se saviti“, poručuje Tramp jer je svestan da je Bajden taj koji se dovodi u bizarnu poziciju tako što dovodi naciju na ivicu katastrofe, a sve zbog toga što su mu republikanski zahtevi za uštede ideološki neprihvatljivi. Jedini pomak koji je Bela kuća napravila u radikalnoj retorici odbijanja bilo kakvog kompromisa jeste napuštanje ekstravagantnih ideja o kovanju novčića od milijardu dolara za plaćanje obveza ili neprimerenog korišćenja 14. amandmana za premošćivanja ustavne odredbe o limitu zaduživanja. Utisak je da su oko tih pravnih akrobacija u administraciji Bele kuće sve oprezniji jer se čini da haos možda ne bi bio puno manji ako se ne postigne međustranački dogovor o limitu zaduživanja, piše Jutarnji list.

Ne odmiču ni milimetra

Nejasno je zbog čega Bela kuća ne prihvata promenu odnosa snaga u Kongresu nakon demokratskih izbora. Čak se pomalo čini čudnim potrebno naglašavati da su o Sjedinjenim Državama održani demokratski (!) izbori za Kongres na kojima su pobedili Republikanci, koji sada pokušavaju da realizuju ono što proizlazi iz njihove pobede, ali im Bajdenova administracija oduzima to pravo. Čini se da je Bajden lično u potpunosti zaboravio na svoje stare poslaničke govore o problematici limita zaduživanja, koji su potpuno oprečni onome što danas govori kao predsednik.

„Vreme je da Republikanci prihvate kako nema dogovora dve stranke ako se on bazira na isključivo uslovima jedne stranke. I oni se moraju pomeriti…“, poručio je Bajden još dok se ukrcavao na Air Force One kako bi odleteo na sastanak G7 lidera u Hirošimi. Ipak, zasad uopšte nije vidljivo na kakve su to ustupke spremne Demokrate, jer Bajden i njegova administracija ponavljaju kako se od fiskalnih planova ne odmiču ni milimetra te su jedino spremni na razgovore o reduciranju deficita kroz dizanje poreza, ali ne onih koje bi prihvatili Republikanci.

„Ne mislim da je ekstremno ako kažemo da bi trebalo trošiti manje nego što smo ove godine‘“ odgovara im lider većine u Kongresu Kevin Mekarti.

Zasad je potpuno nejasno kakve bi mogle biti posledice krize ili toga što će Sjedinjene Države možda izbeći bankrot tako što će Treasury izbeći plaćanje niza drugih obveza koje sa sobom neće povući tehnički bankrot. Pojedini eksperti tako su primetili da bi umesto X-dana (1. juna) trebali govori o S-danu i D-danu. S-dan je datum kad Sjedinjene države više neće isplaćivati obveze po Social Security osnovi, što znači da će milioni ostati bez pomoći. D-dan je pak pravi ključan dan tj. trenutak kad Sjedinjene Države više neće plaćati dospele obveze prema investitorima, što će, ako dva stara „ovna na brvnu“ nastave da praktikuju svoj „business as usual“, izazvati globalni finansijski haos nesagledivih posledica.

Konzervativna kreditna agencija Moody‘s procenila je kako bi bankrot za Sjedinjene Države značio 7 miliona izgubljenih radnih mesta te skok nezaposlenosti od 8 posto. To što bi prema Moody‘s-ovoj proceni deoničko tržište trenutno izgubilo petinu vrednosti, čak se ne čini tolika drama koliko broj o 7 miliona radnih mesta.

S obzirom na to da između Republikanaca i Demokrata praktično nema suvisle rasprave, fiskalni ekspertima ne preostaje drugo nego procenjivati kad bi se mogao dogoditi X-dan. Procene su vrlo raznolike te sežu od teza kako administracija može duže vremena vrdati i mrdati od neplaćanja do neplaćanja uz uspešno izbegavanje tehničkog bankrota, do toga da se on može dogoditi vrlo brzo i neočekivano.

Bez obzira na to da li Sjedinjene Države mogu manipulisati (ne) plaćanje obveza očekujući talase izdašnijih poreznih prihoda u određenim razdobljima godine te tako izbeći tehnički bankrot, utisak je kako aktuelna politika Republikanaca i Demokrata postaje izvor ekstremnih kratkoročnih i dugoročnih finansijskih rizika.

Da li bi im bilo drago da Tramp u potpunosti ignoriše njihovu izbornu pobedu ili bi ga prozvali za neprimereno nedemokratsko ponašanje, pa možda čak i neku vrstu puča, diktature? Vrlo verovatno. Vrlo je, naime, neobično da demokratski izabrani predsednik apsolutno (100 posto) mesecima negira demokratsko pravo većine u Kongresu da donosi o dugoročnoj fiskalnoj potrošnji, što je posebno ironično u zemlji gde su se pisci ustava mudro pobrinuli da integrišu odredbu o limitu zaduživanja, koji zbog putanje fiskalnih dugova danas ima više nego ikada pre u američkoj istoriji.