BILO JE TO PONIŽENJE I HLADAN TUŠ ZA POLJSKOG PREDSEDNIKA: O ovom Trampovom potezu bruji cela Evropa

Poljski predsednik Andžej Duda želeo je po svaku cenu da bude prvi evropski državnik koji će se sastati sa novim predsednikom SAD Donaldom Trampom. Njih dvojica su imali blisku vezu od Trampovog prvog mandata (2017-2021), tokom kojeg je Duda imao ekskluzivni pristup američkom predsedniku. Čak i tokom predizborne kampanje 2024. Duda je demonstrativno posetio Trampa.

Ali poslednja Dudina poseta Sjedinjenim Državama pretvorila se u fijasko. Tramp je u subotu, 22. februara 2025, ostavio svog poljskog gosta da čeka sat i po, nakon čega mu je dao manje od deset minuta za razgovor. Sastanak nije održan u Beloj kući, već na marginama Konferencije konzervativne političke akcije (CPAC) u blizini Vašingtona.

OVAJ RAT TREBA ZAVRŠITI ALI ZAHTEVAĆE USTUPKE NA TERITORIJI: Majk Volc najavio podršku SAD-a novom vrhu u Ukrajini

Nestrpljivi Duda

Televizijske kamere su uživo prenosile kako je Andžej Duda nestrpljivo čekao u VIP salonu američkog predsednika. Posle toga, poljski predsednik je aplaudirao Trampovom govoru na CPAC-u iz prvog reda. Tramp je tom prilikom Dudu nazvao „fantastičnim čovekom“ i pohvalio ga jer je 84 odsto Poljaka koji žive u SAD glasalo za Trampa.

Ali razlika u odnosu na prijem koji je francuski predsednik Emanuel Makron imao u Beloj kući u ponedeljak, 24. februara, ogromna je: gost iz Pariza je primljen uz sve državne počasti, pred kamerama i novinarima u Ovalnom kabinetu. Nakon toga održana je zajednička konferencija za novinare.

– Bilo je to poniženje i hladan tuš za poljskog predsednika – napisao je Jacek Niznikijevič u listu „Rečpospolita“ („Rzeczpospolita“). Tramp je, tvrdi, Dudu tretirao kao da je „lame duck“ (nesposobna osoba prim. aut), odnosno političara koji napušta vlast i više nema uticaj u svojoj zemlji, piše hrvatski „Indeks“.

„U novom svetu Donalda Trampa, iz američke perspektive, Poljska nije ni subjekt, a kamoli ključni igrač“, navodi list.

Međutim, na konferenciji za novinare posle sastanka sa Trampom, Duda je pokušao da ostavi utisak da je poseta ipak uspela. On je naveo da SAD planiraju da povećaju, a ne da smanje prisustvo svojih trupa u Poljskoj i da mu je Tramp rekao „da se ne brine“ jer je Poljska jedan od najlojalnijih američkih saveznika, piše „Dojče vele“.

Duda je izbegao svaku kritiku Trampa. A šef njegovog kabineta Marčin Mastalerek je po povratku iz Vašingtona izjavio: „Ostvarili smo sve što smo želeli“. On je rekao da je sastanak bio „veoma dobar“. A u odbranu Dude stao je direktor poljskog instituta za međunarodne odnose (PISM) Jaroslav Cvik-Karpovič, ističući da je sastanak važan jer je „kod Trampa svaka sekunda važna“.

Poljska u nezavidnoj situaciji

Za mnoge ova poseta ilustruje dilemu u kojoj se Poljska trenutno nalazi. Kao zemlja na istočnom krilu NATO-a, Poljska vidi Ameriku kao najvažnijeg, ako ne i jedinog, pouzdanog garanta svoje bezbednosti. Istovremeno, Poljska od prvog dana podržava Ukrajinu u njenoj borbi protiv Rusije – bez obzira ko je na vlasti u Varšavi. Jer, u Poljskoj se imperijalni planovi Vladimira Putina doživljavaju kao egzistencijalna pretnja.

Trampov novi kurs prema Ukrajini i njegovi pomirljivi gestovi prema Putinu izazivaju zabrinutost u Poljskoj. Trampova bliskost Rusiji i njegova kritika Ukrajine doveli su Dudinu konzervativnu stranku Pravo i Pravda (PiS) u nezgodnu poziciju – između divljenja Trampu i lojalnosti Ukrajini.

Kačinjski brani Džej Di Vensa

Posle kritika na račun govora potpredsednika SAD Džej Di Vensa na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, lider PiS Jaroslav Kačinjski stao je u njegovu odbranu.

– Poljska ima izbor: ili da postane lider evropskog približavanja Trampovoj administraciji ili da inspiriše antiameričke snage u Evropi – rekao je Kačinjski.

On je dodao da poljski premijer Donald Tusk „pokazuje da bi radije bio vođa antiameričke pobune u Evropi“.

Istina je da se Tuskova centristička vlada teško nosi sa novom američkom administracijom. Zbog toga je 17. februara 2025. Tusk učestvovao na konferenciji u Parizu koju je sazvao Makron, na kojoj su evropske zemlje razgovarale o tome kako da odgovore ako SAD prestanu da podržavaju Ukrajinu. Međutim, poljska vlada ne namerava da prekida dobre odnose sa Vašingtonom.

Poljska – primer u odbrani

Nova američka administracija ipak pokazuje izvesne simpatije prema Poljskoj. Američki ministar odbrane Pit Hegset prvi put je posetio Varšavu sredinom februara i bio je pun hvale. Poljska je, kako je rekao, zemlja koja najbolje razume SAD i koja bi mogla da bude most između Amerike i Evrope.

A američki specijalni izaslanik za Ukrajinu, general Kit Kelog, prvo je otišao u Varšavu, pre nego što je krenuo u Kijev. Poljska ima reputaciju uzornog saveznika u NATO – ove godine planira da izdvoji 4,7 odsto BDP-a za odbranu, a na njenoj teritoriji stacionirano je više od 10.000 američkih vojnika. SAD su takođe glavni snabdevač naoružanjem poljskoj vojsci, dok je Poljska ključni logistički centar za snabdevanje Ukrajine zapadnim oružjem.

Iz poljske perspektive, SAD ostaju ključni garant bezbednosti. Međutim, nedavne izjave lidera nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i verovatno budućeg kancelara Fridriha Merca izazvale su zabrinutost u Varšavi. Posle saveznih parlamentarnih izbora u Nemačkoj, Merc je rekao da mu je prioritet jačanje evropske nezavisnosti od SAD i da je pitanje da li će NATO uopšte opstati u sadašnjem obliku.