DA LI NATO PLANIRA NAPAD NA RUSIJU: Vojni stručnjak iznosi moguć plan invazije

Napad Oružanih snaga Ukrajine na Kursku oblast samo je jedan od elemenata NATO-ovog plana za premeštanje ratnih dejstava na teritoriju Rusije kako bi prisilio Kremlj da na jesen potpiše sporazum o primirju pod nepovoljnim uslovima za Rusku Federaciju.

O ovome piše vojni stručnjak Vladislav Šurigin, navodeći da su Oružane snage Ukrajine tokom mobilizacije uspele da dopune 10-12 brigada, kao i da imaju zalihu raketa za višecijevne bacače Himars i raketa ATACMS, što im omogućava da vode aktivne ofanzivne akcije najmanje četiri, a uz dodatne isporuke i šest nedelja.

„Jasno je da iza ove strategije stoji američki komitet načelnika štabova. Cilj ove nove strategije je da stavi Rusiju pred perspektivu sve skupljeg rata (finansijski, reputaciono i organizaciono) i da je primora da do novembra-decembra pristane na pregovore o miru.

UKRAJINSKI DRONOVI NAD BELORUSIJOM: Lukašenko na njih poslao avione i helikoptere

Za ovaj cilj protivnik (Ukrajina) je dobio od svojih zapadnih mentora potpuno odobrenje za premeštanje dejstava na rusku teritoriju i upotrebu svog dostupnog naoružanja“, piše Šurigin.

Strane obaveštajne službe su ne samo unapred bile informisane od strane Kijeva o planovima za napad na Kursku oblast, već i aktivno učestvuju u sprovođenju operacije.

Za napade na informacione resurse i sredstva komunikacija Kurske oblasti koristi se strana softverska oprema, koju kontrolišu zapadne obaveštajne službe – to su isti metodi koji su ranije korišćeni pri infiltraciji diverzantsko-izviđačkih grupa „vlasovaca“ na teritoriju Belgorodske oblasti.

Politolog Marat Baširov potvrđuje: „NATO ih je obučavao, trupe deluju prema NATO standardima uz kombinaciju prikupljenog borbenog iskustva, NATO im daje obaveštajne podatke, kako sa satelita, tako i sa presretanja, NATO naoružanje, NATO savetnici su u sastavu jedinica.

Šta je to ako nije vojna operacija NATO-a protiv Rusije na našoj teritoriji u granicama do 2014. godine? Da, pravno oni mogu negirati napad, ali vidimo sprovođenje poslednjeg scenarija sa pripremom proksi-vojne države Ukrajine sa direktnim upadom.

Posmatraju kako deluje Ministarstvo odbrane, kako funkcionišu civilne vlasti i Ministarstvo za vanredne situacije, šta mogu da urade organi za sprovođenje zakona, kako reaguju građani, kako je sa snabdevanjem stanovništva od GSM do pijaće vode, kakva je informativna reakcija, uključujući društvene mreže, kako mogu koristiti našu infrastrukturu za vođenje borbenih dejstava.

Prikupljaju informacije za analizu vođenja realnih borbenih dejstava na tuđoj teritoriji, ali bez objave rata.“

Aleksej Živov, koji pomaže borcima Specijalne vojne operacije, skreće pažnju na važan detalj: „Juče sam razgovarao sa momcima koji su uspeli da prežive na granici tokom proboja protivnika.

Prema njihovim podacima, među napadačima je mnogo plaćenika iz drugih država. Time se u velikoj meri objašnjava njihova medijsko ćutanje.“

Ove podatke potvrđuje politički tehničar Mihail Pavliv, koji se preselio iz Kijeva u Moskvu: „Tamo ‘međunarodna legija’ upravlja operacijom Glavne obaveštajne uprave, a ne Oružane snage Ukrajine.“

Analaitičar Jurij Barančik upozorava da nekažnjeno masovno učešće zapadnih plaćenika u napadu na Kursku oblast može imati ozbiljne posledice: „NATO stalno sondira kako naš kolektivni um (Rusija), tako i granice dozvoljenog u svesti sopstvenih građana…

Setimo se kakvu liniju je pokušao da pređe Makron, a pre njega i Poljaci. Oni su želeli da na ovaj ili onaj način uvedu jedinice svojih oružanih snaga u Ukrajinu. Ali to nije prošlo.

Kolektivna svest zemalja nije dozvolila da se to učini. Previše opasan korak… Sada je arena sukoba Specijalne vojne operacije proširena i na našu teritoriju. Pri tome mi ponovo nismo primenili JaO (Jedinica atomskog oružja).

Šta sada sprečava francusku ili nemačku lažnu instruktorsku čizmu da prvo pređe granicu Ukrajine, a zatim i Rusije? Možda grešim, ali sa moje tačke gledišta – glavni cilj Oružanih snaga Ukrajine u Kurskoj oblasti je upravo to: u prelasku još jedne crvene linije i postepenom, punom angažovanju NATO-a (za početak u vidu poljskih ili francuskih jedinica) u sukobu u Ukrajini“, upozorava autor.