DA LI PUTIN OVIM POTEZOM ZADAJE FINALNI UDARAC EVROPI: Noćna mora za zapad!

Sve više evropskih političara poslednjih meseci dolazi do ovog zaključka, što je pomoglo u organizovanju i slanju nove pomoći Ukrajini. Sve više evropskih šefova država, poput francuskog predsednika Emanuela Makrona, otvoreno upozorava da se Putin neće zaustaviti u Ukrajini i da će njegova eventualna pobeda imati katastrofalne posledice po Evropu, prenosi Jutarnji.hr.

Naravno, nisu svi uvereni u takav razvoj događaja. Mnogi ukazuju na (navodni) slab učinak ruske vojske na početku sukoba u Ukrajini i kažu da Putin nije u stanju da se upusti u dalje vojne avanture. Prema njihovim rečima, teškoće ruske vojske u Ukrajini znače da ta zemlja nije toliko velika pretnja mnogo većem vojnom savezu poput NATO-a. Štaviše, ima onih koji smatraju da bi svaki direktan napad na neku od članica NATO alijanse za Rusiju predstavljao samoubilačku misiju.

Ali, taj argument je prilično kratkovid jer ignoriše dubok uticaj koji bi vojni uspeh u Ukrajini imao na sposobnost Kremlja da vodi rat, smatra Piter Dikinson, urednik „UkraineAlert“ na portalu „Atlantic Council“.

Uspeh Rusije u Ukrajini bi drastično promenio geopolitičku situaciju, vojno, ekonomski i strateški ojačao Rusiju, dok bi zapadne zemlje bile znatno oslabljene. U takvim okolnostima, potpuno je pogrešno misliti da Putin posle uspeha ne bi krenuo dalje, prenose mediji ovo upozorenje.

Ruski vojni komandanti naučili su nekoliko korisnih lekcija tokom ovog rata i stekli iskustvo bez premca nijednoj drugoj vojnoj sili.

MISLILI SMO DA JE TERORISTIČKI NAPAD: Prvi snimci posle pucnjave u supermarketu u Grčkoj!

Sa vojskom ojačanom u borbi i brzom modernizacijom zahvaljujući vojnoj industriji koja radi 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji, Putin je sada verovatno u jačoj poziciji od svojih zapadnih protivnika, koji se naoružavaju mnogo sporije od bilo kog ruskog vladara od 1945. godine.

Pobeda u Ukrajini bi dodatno produbila ovaj već alarmantan jaz u vojnim sposobnostima.

Kontrola ukrajinske vojne industrije

Ruska i ukrajinska vojska su trenutno dve najveće i najmoćnije borbene snage u Evropi. Ako Putin osvoji Ukrajinu, on će kontrolisati i jedno i drugo. I dok bi mnogi ukrajinski vojnici nastavili da vode gerilski rat ili pokušavali da se pregrupišu van zemlje, ruska vojska bi bez sumnje regrutovala hiljade Ukrajinaca u svoje redove što je pre moguće, baš kao što je to činila u onim delovima Ukrajine pod kontrolom Kremlja, smatra Dikinson, prenose hrvatski mediji.

I pored ovog velikog povećanja broja vojnog osoblja, Rusija bi došla u posed ogromnih ukrajinskih zaliha vojne opreme, uključujući ogromnu količinu artiljerijske municije, dronova, tenkova i raketnih sistema koje je isporučio Zapad,

Pobeda nad Ukrajinom bi omogućila Rusiji da ponovo integriše u svoje snage ogroman vojno-industrijski kompleks koji je igrao tako važnu ulogu u Crvenoj armiji tokom Hladnog rata. U sovjetsko doba, Ukrajina je proizvodila značajan deo raketa, tenkova, aviona i ratnih brodova tadašnjeg SSSR-a. Ovo kolosalno industrijsko nasleđe bilo je prilično zanemareno tokom prvih 30 godina ukrajinske nezavisnosti i sada je u prilično lošem stanju, ali ako bi u Kijevu bila postavljena vlada lojalna Kremlju, oživljavanje vojne industrije bi svakako bio prioritet.

Povećana proizvodnja bi omogućila Rusiji da se brzo oporavi od gubitaka u trenutnom sukobu u Ukrajini i da prevaziđe mnoge prepreke koje su donele sankcije Zapada.

U ekonomskom smislu, osvajanje Ukrajine bi značajno poboljšalo ekonomski položaj Rusije i ojačalo sposobnost Moskve da oblikuje svetske poslove. Rusija bi se dočepala ogromnih energetskih resursa, kao i mineralnih resursa vrednih trilione dolara.

U slučaju pobede, globalni jug bi spremno čestitao Moskvi

S obzirom na to da je Ukrajina poznata kao žitnica Evrope, Rusija bi praktično preko noći postala dominantna sila na međunarodnim poljoprivrednim tržištima. Putin je već pokazao da je spreman da iskoristi hranu kao oružje i ugrozi globalnu bezbednost hrane blokirajući ukrajinske crnomorske luke. Kontrola ukrajinske poljoprivredne industrije dala bi Kremlju moćna nova oruđa za nagrađivanje saveznika i kažnjavanje protivnika.

Kako Dikinsion smstra, diplomatska neutralnost Afrike i Azije bila bi zamenjena borbom za jačanje veza sa Kremljom. Zemlje širom globalnog juga počele bi da isporučuju oružje i druge vojne zalihe Moskvi, a Zapad više ne bi mogao da uvede sankcije Rusiji. Svuda bi se samo govorilo o postzapadnoj eri u međunarodnim poslovima.

A gde bi tako ohrabreni Putin najverovatnije sledeće udario?

Kako hrvatski medij prenosi , Putin je novodno, već jasno stavio do znanja da sadašnji sukob vidi kao potragu za povratkom „istorijskih ruskih zemalja“.

Osim Ukrajine, postoji više desetina drugih zemalja, uključujući Finsku, Poljsku, baltičke države, Belorusiju i Moldaviju, koje su nekada bile deo Ruske imperije i stoga su, prema novodnoj Putinovoj definiciji, „istorijski ruske“, samatra Dikinson.

„Putin se ne plaši Zapada“

Prema mišljenu Dikinsona, nema mnogo naznaka da se Putin plaši Zapada – upravo suprotno. Ruski vladar je toliko uspešan u zastrašivanju svojih neprijatelja da, skoro dve i po godine nakon sukoba u Ukrajini partneri Kijeva i dalje paze da ne dođe do eskalacije Ukrajini nameću „apsurdna ograničenja kada je reč o sposobnosti da se brani“.

Ako uspe u Ukrajini, Putin bi značajno povećao svoju ratnu mašinu i bilo bi izuzetno teško i skupo zaustaviti ga. Jedini način da se izbegne ovaj katastrofalni scenario je da se obezbedi da se ruska invazija na Ukrajinu završi porazom, kaže Piter Dikinson na kraju svog članka.