ODLIČAN LOVAC SA STRAŠNOM MANOM: Evo šta fali čuvenom LEOPARDU 1 – da li se slažete?

Kijev je mesecima lobirao, moglo bi se reći da je vodio diplomatsku ofanzivu, da nabavi zapadne tenkove. Želja mu je bila da dobije bar 500 primeraka, a ono što Kijev hoće, to (po pravilu) i dobije, pa će dobiti više od 500 zapadnih tenkova. Međutim, ne baš onakve kakve je očekivao.

ZBOG ČEGA JE TENK LEOPARD 2 TOLIKO POŽELJAN? Mogu da otvaraju vatru i dok se kreću punom brzinom?

Za razliku od oklevanja Berlina da dozvoli isporuku tenkova Leopard 2, odluka da isporuči Leopard 1 bila je mnogo lakša. Srazmerno tome, entuzijazam Ukrajinaca za novi tenk je mnogo manji. Na kraju krajeva, reč je o borbenom vozilu čija je serijska proizvodnja počela daleke 1965. godine.

Ukinut je 1984. nakon što je proizvedeno 6.565 jedinica. Naravno, nisu svi pristupili oružanim snagama tadašnje Savezne Republike Nemačke (Zapadne Nemačke). Više od polovine otišlo je stranim kupcima, što je najbolji dokaz da se radilo o veoma dobrom rezervoaru. Danas su Leopard 1 zastareli sa ograničenim mogućnostima borbene upotrebe, ali to ne znači da ih ukrajinska vojska ne bi mogla koristiti i to dobro. Doduše, ne kao ofanzivno oružje.

Tokom serijske proizvodnje Leopard 1 je stalno unapređivan, tako da je napravljeno čak šest verzija. Šesti je bio pokušaj da se ugradi top kalibra 120 mm koji nikada nije ušao u serijsku proizvodnju jer je nemačko Ministarstvo odbrane pokrenulo razvoj Leoparda 2 sa istim topom. Poslednja i najbolja verzija bila je A5.

Od tri osnovna faktora svakog tenka, Leopard 1 ima najbolju mobilnost, koja je bolja od savremenih zapadnih tenkova. Svi Leopard 1 opremljeni su dizel motorima MB 838 nemačke kompanije MTU, najboljeg proizvođača tenkovskih motora na svetu. Kada su instalirani, proizvodili su 830 konjskih snaga, ali to je bilo pre više od četrdeset godina, tako da bi svi motori sada morali da prođu kroz veliki remont da bi povratili snagu i pouzdanost. A to je skupo i oduzima mnogo vremena.

Dobra pokretljivost Leoparda 1 bila je rezultat male mase vozila od samo 42,4 tone. Mala masa značila je i nizak nivo oklopne zaštite Leoparda 1 već po standardima sedamdesetih godina prošlog veka. Zaštita oklopa je donekle poboljšana na verziji A3, koja je dobila višeslojnu oklopnu kupolu koja se sastoji od dve čelične ploče u sendviču između plastike, povećavajući zaštitu od kumulativnih bojevih glava.

Za verziju A5 razvijen je dodatni oklop od polikarbonatnih ploča koje se postavljaju na kupolu. Danas ovaj oklop nema apsolutno nikakvog efekta, pa bi za buduće posade ukrajinskog Leoparda 1 bilo mnogo celishodnije da ugrade eksplozivno reaktivne oklopne ploče. To nije jeftino rešenje, potrebno je vreme za adaptaciju i ugradnju, a povećalo bi zaštitu samo od projektila sa kumulativnom bojevom glavom.

Veoma nizak nivo oklopne zaštite Leoparda 1 A5 odrediće mogućnost njegove borbene upotrebe u Ukrajini. Imaće veoma ograničene ofanzivne mogućnosti jer ne može da izdrži čak ni udare protivoklopnog oružja kao što je RPG-7, a kamoli modernijih. Podkalibarski penetratori ispaljeni iz ruskih tenkovskih topova od 125 mm uništiće ga na udaljenosti većoj od 2000 metara.

Najbolja karakteristika Leoparda 1 je vatrena moć koju pruža top L7 kalibra 105 mm. Uprkos svom malom kalibru, ovaj pištolj je i danas veoma smrtonosan. L7 i njegovi derivati se već nalaze na borbenim vozilima doniranim Ukrajini, od slovenačkih tenkova T55S, preko izviđačkih vozila AMKS-10 RC, do američkih borbenih vozila na točkovima M1128 Striker.

U operaciji Mivtsa Shlom HaGalil (Mir za Galileju) 1982. godine u Libanu, izraelske Merkave sa topovima M68 (američki derivat L7) su lako uništile sirijske T-72. S obzirom da je glavni ruski tenk u Ukrajini i dalje T-72, ​​sa nekim T-80 i T-90, L7 će dobiti još jednu priliku da dokaže svoju efikasnost.

Tajna uspeha pištolja L7 leži u činjenici da je montiran na veoma veliki broj borbenih vozila. Veliki broj korisnika značio je veoma veliku potražnju za municijom, što je zauzvrat povećalo broj kompanija spremnih da ulažu u razvoj i proizvodnju. Tako je stvorena konkurencija u okviru koje je svaki minimalni napredak jednog proizvođača terao ostale da poboljšaju svoju ponudu.

S obzirom na to da širom sveta još uvek postoje desetine hiljada oklopnih borbenih vozila sa topom L7 ili njegovim derivatima u operativnoj upotrebi, mnoge kompanije nastavljaju da proizvode (i unapređuju) municiju za njega. Najsavremenije granate sa potkalibarskim volframovim penetratorima mogu da unište čak i ruske tenkove T-90 na udaljenosti većoj od 1000 metara. Za ratne uslove u Ukrajini ovo je više nego dovoljno.

Da bi se mogao efikasno gađati top, neophodan je sistem za upravljanje vatrom (SUP). Leopardi 1 A5 je za svoje vreme imao veoma napredan SUP EMES 18 iz Atlas Elektronika. Sastojao se od digitalnog balističkog kompjutera, laserskog daljinomera i termovizije. Nakon što su tenkovi povučeni iz operativne upotrebe, sve je demontirano da bi se koristilo na drugom mestu. Zbog toga će svi Leopard 1 A5 morati da budu ponovo opremljeni SUP-ovima pre odlaska u Ukrajinu. Sistem EMES 18 se dugo nije proizvodio, pa će morati da se neki drugi.

Odličan lovac i oružje za odbrambene operacije

Dobra pokretljivost, veoma slaba oklopna zaštita i odličan top iz Leoparda 1 čine ga odličnim razaračem tenkova i oružjem za odbrambene operacije. Odmah nakon vesti da je Berlin odobrio isporuku Leopard 1 Ukrajini, postojale su procene da bi u bliskoj budućnosti moglo da bude isporučeno više od 230 ovih tenkova.