HARIS ILI TRAMP: Sve se vrti oko jedne države, različiti scenariji

Uprkos tome što su demokrate pokušale da poboljšaju svoje izglede na predsedničkim izborima u SAD tako što je Kamala Haris zamenila Džoa Bajdena na mestu kandidata u avgustu, sistem američkog Kolegijuma izbornika i lojalna baza glasača Donalda Trampa čine i ove izbore neizvesnim.

UKRAJINSKI GENERAL: Naš istočni front se srušio, Rusi ušli u grad Selidovo

To je zato što, iako su predsednički i potpredsednički kandidati na glasačkom listiću, Amerikanci  tehnički glasaju za izbornike koji formalno podržavaju njihov izbor kandidata.

Države imaju različit broj elektora u zavisnosti od njihove veličine, ukupno 538. Za osvajanje predsedničkog mesta potrebno je dobiti najmanje 270 (više od polovine).

Istorijski gledano, većina država skoro nikada ne menja orijentaciju. Sabirajući glasove u ovim takozvanim „sigurnim“ državama, Haris je ispred Trampa sa 225 glasova Kolegijuma izbornika naspram njegovih 219.

Osim toga, dve stranke skoro celu kampanju fokusiraju na samo sedam „kolebljivih država“ koje određuju konačan ishod. To su Pensilvanija, Mičigen, Viskonsin, Severna Karolina, Džordžija, Arizona i Nevada.

Odlučujuća država

Sama Pensilvanija često drži ključ Bele kuće. To je zato što ima najviše glasova elektorskog koledža od „kolebljivih država“ i ko god da pobedi tamo verovatno će pobediti i na susednim državama, Mičigenu i Viskonsinu, koji imaju sličnu demografiju.

Aktuelni lider Amerike Džo Bajden osvojo je 2020. sve kolebljive države osim Severne Karoline, ali ove godine ankete nisu toliko naklonjene Demokratskoj stranci.

Harisova sad takođe ne bi morala da osvoji Severnu Karolinu da bi pobedila, ali bi morala da trijumfuje u Džordžiji.

Neke ankete su pokazale da su demokrate izgubile podršku među crnim i latinoameričkim biračima od poslednjih izbora, što znači da su pod rizikom da izgube u Džordžiji i Arizoni, gde raste podrška Trampu.

Haris se takođe oslanja na mlađe glasače.

– Ovaj put postoji neizvesnost oko grupa na koje se Haris oslanja. Mlađi birači obično ne glasaju tako redovno kao stariji i nemamo pravih podataka o ljudima koji prvi put glasaju na izborima – kaže profesor Šon Bouler, politikolog sa Univerziteta Kalifornija Riversajd.

Mnogo lakši put za Kamalu Haris bio bi da se fokusira isključivo na Pensilvaniju i njene takozvane susede „plavog zida“.

Pensilvanija već ima popularnog demokratskog guvernera, Džoša Šapira, a pobedom Džona Fetermana na sredini mandata 2022. jedno od njenih republikanskih mesta u Senatu postalo je plavo.

– Čini se da je sigurnija od drugih kolebljivih država. Pored veoma popularnog guvernera demokrata, ima i uspostavljenu južnoazijsku zajednicu oko Filadelfije – kaže Bouler.

Ali profesor Džon Lapinski, direktor izbora u Skaj-ovoj partnerskoj mreži NBC Nevs, upozorava:

Niko ne zna ko je ispred u Pensilvaniji, zato je ova trka tako neizvesna.

Republikanci su 2016. zauzeli Pensilvaniju, Mičigen i Viskonsin, kao i Džordžiju, Arizonu i Severnu Karolinu.

Trampova popularnost među belim biračima mogla bi da dovede do toga da ponovo zauzme države takozvanog „plavog zida“ na severu.

Takođe se činilo da su ankete namamile demokrate u lažni osećaj sigurnosti duž plavog zida ranije. Hilari Klinton je bila daleko ispred Trampa u susednom Viskonsinu 2016, ali je tamo na kraju izgubila. Uopšteno govoreći, ankete su imale tendenciju da precene podršku demokrata poslednjih godina.

Neizvesno je jedino što je izvesno

Sa najvećim brojem sredstava za kampanju posvećenom Pensilvaniji na obe strane, Tramp bi mogao da pobedi tamo, što znači da će morati samo da osvoji samo Džordžiju i Severnu Karolinu da bi došao do 270.

Do pokušaja ubistva Trampa došlo je upravo na mitingu u Batleru u Pensilvaniji. Ali uskoro je sve zasenila Bajdenova odluka da se povuče i prepusti svoje mesto Kamali Haris.

Džordžija je bila jedna od ključnih država za koju je Tramp tvrdio da je „ukradena“ od njega 2020. i gde se još uvek suočava sa optužbama za mešanje u izbore.

To znači da je borba veoma napeta, jer su tako oba kanidata nesigurna da li će uspeti da osvoje 270 glasova Kolegijuma izbornika.

Tramp takođe treba da pobedi u drugom kongresnom okrugu Mejna, gde ne postoji pristup „pobednik uzima sve“ i glasovi Kolegijuma izbornika su podeljeni između okruga, a tamo je pobedio i 2016. i 2020. godine.

Pobeda na jugu neće sama po sebi obezbediti pobedu Trampa. Bivši predsednik takođe bi morao da osvoji jednu severnu kolebljivu državu.

Ovo bi mogla biti Pensilvanija, pošto je većina resursa za kampanju fokusirana tamo, ili najmanja u smislu glasova Kolegijuma izbornika – Viskonsin.

Viskonsin se, međutim, graniči sa Minesotom, gde je guverner Tim Volc, koji je kandidat za potpredsednika demokrata. To znači da će njegova kampanja imati lak pristup biračima u Viskonsinu, što će otežati stvari Trampu, kaže profesor Bouler.

Postoji alternativni tajbrejk scenario ako demokrate dominiraju na severu, a republikanci na jugu.

Kao i u Mejnu, glasove Kolegijuma izbornika Nebraske dodeljuje Kongresni okrug. Drugi kongresni okrug Nebraske poslednjih godina pokazao se kao kolebljiv.

Ako Harisova pobedi u Pensilvaniji, Viskonsinu i Mičigenu, ali izgubi Nebrasku na drugom mestu, biće izjednačena sa Trampom na 269 glasova.

Međutim, Bajden je pobedio u ovom okrugu sa većom razlikom nego u Pensilvaniji, Mičigenu i Viskonsinu 2020.

Izjednačeno bi bilo i ako Tramp ne bude uspeo da zadrži drugi okrug Mejna.

Iako nijedan od ovih scenarija nije vrlo verovatan, oni se zapravo prevode kao Trampova pobeda. To je zato što bi odlučujući glas tada otišao u Predstavnički dom – gde republikanci imaju većinu, tako da bi, u slučaju da bude izjednačeno, odmah bilo jasno da je Tramp ponovo predsednik SAD.