ISPORUKA BALISTIČKIH RAKETA RUSIJI BI ZNAČILO DRAMATIČNU ESKALACIJU: Direktor CIA podigao prašinu svojom izjavom

Ukrajinska ofanziva na Kursk upropastila je ratni narativ Vladimira Putina i pokrenula niz pitanja među ruskom elitom o svrsi rata, izjavila su dvojica vodećih svetskih obaveštajaca.

STAROSNO OGRANIČENJE ZA KORISNIKE DRUŠTVENIH MREŽA: Australija najavljuje restrikcije na Instagramu i Fejsbuku

Direktor CIA Vilijam Berns (68), rekao je da je ukrajinski upad u Kursku oblast „značajno taktičko dostignuće“ koje je podiglo ukrajinski moral i razotkrilo slabosti Rusije.

„To je pokrenulo niz pitanja među ruskom elitom o tome kuda sve ovo vodi“, rekao je Berns.

On je u subotu učestvovao na „Vikend festivalu“ Fajnenšel tajmsa u Londonu, zajedno sa Ričardom Murom (61), šefom britanske obaveštajne službe MI6.

Ukraine’s Kursk offensive has triggered doubts among Russian elite, spy chiefs say. CIA director Bill Burns and MI6 chief Richard Moore made first joint public appearance onstage at the FTWeekend festival in London.https://t.co/KlxfzB657M via @ft pic.twitter.com/Flg6rI0zYq

— Laurentiu B . 🇪🇺 (@laurbjn) September 8, 2024

Mur je rekao da je ofanziva na Kursk bila „tipično hrabar potez Ukrajinaca, da pokušaju da promene igru“. On je naveo i da je još „prerano“ da se kaže koliko dugo će kijevske snage moći da kontrolišu rusku teritoriju koju su zauzele.

Ovo je prvi put da su se dva šefa pojavila zajedno na javnom događaju u istoriji 77-godišnjeg partnerstva njihovih agencija za razmenu obaveštajnih podataka. To takođe predstavlja najnoviji potez američkih i britanskih špijunskih agencija da izađu iz senke da upozore zemlje kojima služe na sve veće opasnosti sa kojima se svet suočava.

Šefovi špijunskih agencija su govorili o, kako su nazvali, nizu pretnji međunarodnom svetskom poretku bez presedana. Od Putinovog rata u ukrajini i ruske kampanje sabotaža širom evrope, do uspona Kine i brzih tehnoloških promena.

Jedna oblast od posebnog fokusa je sukob na Bliskom istoku. Na pitanje da li će biti dogovora o oslobađanju izraelskih talaca u Gazi, Berns, koji je direktno uključen u pregovore je naveo:

„Ovo se odnosi na pitanje da li su lideri na obe strane spremni da priznaju da je dovoljno i da je došlo vreme da donesu teške izbore i teške kompromise“,naveo je Berns i poručio da ne može da kaže da li će pregovori biti uspešni:

„Ne mogu da vam kažem koliko smo sada blizu dogovora. Potencijalni dogovor između Izraela i Hamasa je bio 90 odsto postignut, ali poslednjih deset odsto je uvek najteži deo“.

Berns je takođe naglasio da je rešenje sa dve države ključno za obezbeđivanje trajnog mira, jer je od ključnog značaja da se ponudi neki osećaj nade za dan posle, ne samo za Gazu, već i za sve Palestince i Izraelce.

„To je veoma neuhvatljiv cilj ali jedino što bih rekao je: pokažite mi šta je bolja alternativa“.

Berns je karijerni diplomata koji sada radi kao špijun, a Mur je službenik obaveštajne službe koji je ranije radio kao diplomata. Obojica su diplomci Oksfordskog univerziteta koji su vodili paralelni profesionalni život radeći na ruskim, bliskoistočnim i azijskim poslovima.

O Rusiji, obojica su rekli da nema znakova da se Putinova vlast smanjila. Ali bilo bi pogrešno „brkati čvrstu vlast sa stabilnim stiskom“, rekao je Mur, posebno pošto je upad na Kursk „doveo rat kući običnim Rusima“.

„Nedavne ruske sabotažne operacije širom Evrope bile su nepromišljene“, rekao je Mur, opisujući ruske obaveštajne službe kao „malo podivljale“.

„U Velikoj Britaniji to nije novost“, dodao je on, misleći na pokušaj ubistva ruskog dvostrukog agenta Sergeja Skripalja u Solsberiju 2018.

Na pitanje da li ruska obaveštajna služba možda sprovodi slične sabotažne operacije protiv SAD podržavajući ilegalnu migraciju preko granice sa Meksikom, Berns je rekao:

„To je nešto na šta smo veoma oštro fokusirani. Deo toga je funkcija tolikog broja ruskih agenata koji su izbačeni iz Evrope. Zato traže gde mogu da odu“.

Uprkos pretnji koji predstavlja Rusija i rizik od požara na Bliskom istoku, i Berns i Mur su istakli da je njihov najveći izazov bio uspon Kine. Berns je rekao da su se sredstva koja je CIA namenila Kini utrostručila u protekle tri godine na 20 odsto budžeta agencije, i da je on putovao dva puta u Kinu tokom prošle godine za razgovore kako bi se „izbegli nepotrebni nesporazumi“.

Mur je opisao redovan kontakt sa svojim kineskim kolegama kao „neophodan“. Obojica navode da bi bilo pogrešno shvatiti olako Putinove pretnje nuklearnom eskalacijom, ali da zapad ne treba nepotrebno zastrašivati.

„Putin je siledžija i nastaviće da zvecka sabljom s vremena na vreme“, rekao je Berns.

Na pitanje da li je Iran isporučio balističke rakete kratkog dometa Rusiji, Berns je rekao da bi to „označilo dramatičnu eskalaciju“.

Mur je rekao da bi, ako bi Rusija koristila iranske rakete u Ukrajini, pored bespilotnih letelica koje je Teheran već isporučio, to bilo „veoma očigledno“.

Berns i Mur su rekli da je jedan od ciljeva njihovog zajedničkog nastupa bio je da podvuku snagu odnosa UK-SAD u vreme neviđenih globalnih rizika.

„Međunarodni svetski poredak  je pod pretnjom na način koji nismo videli od hladnog rata“, napisala su oba šefa špijuna u članku objavljenom u subotu u FT. Borba protiv tog rizika „je u samom temelju našeg posebnog odnosa na koji se može osloniti u narednom veku“.

Najbliži uporediv povod njihovom retkom zajedničkom nastupu u subotu bila je konferencija za novinare koju su održali Ken Mekalum, šef britanske domaće obaveštajne službe MI 5, i njegov američki kolega Kristofer Rej, šef FBI, u Londonu u julu 2022.