IZ EU SANKCIJE ZA TAKERA KARLSONA: Kremlj potvrdio da je Putin odgovorio na pitanja američkog novinara

Karlson je u videu objavljenom na društvenoj mreži „X“ naveo da nije došo u Moskvu zato što voli ruskog predsednika, već zato što je njegov posao kao novinara da informiše ljude.

„Dve godine od kada rat u Ukrajini preoblikuje svet, većina Amerikanaca nije informisana. Nemaju pojma šta se dešava u ovom regionu, u Rusiji ili u Ukrajini. Ali bi trebalo da znaju jer plaćaju za to, na načine koje možda ne shvataju u potpunosti“, kazao je Karlson u videu.

Prema njegovim rečima rat u Ukrajini je ljudska katastrofa, koja je iza sebe ostavila stotine hiljada mrtvih i izbrisala čitavu jednu generaciju mladih Ukrajinaca.

Why I’m interviewing Vladimir Putin. pic.twitter.com/hqvXUZqvHX

— Tucker Carlson (@TuckerCarlson) February 6, 2024

Kremlj je u sredu potvrdio da je bivši voditelj Foks njuza Taker Karlson intervjuisao ruskog predsednika Vladimira Putina u Moskvi.

To je prvi intervju koji je Putin dao američkom novinaru otkako je Rusija napala Ukrajinu 2022.

Ruska novinska agencija Tass javila je da se očekuje da će intervju biti emitovan u četvrtak.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je intervju odobren zato što bivši voditelj Foks njuza nije imao ono što je Rusija smatrala „jednostranim“ izveštavanjem zapadnih medija o ratu u Ukrajini.

Peskov je rekao da Karlson „ni na koji način nije proruski, nije proukrajinski – već je proamerički orijentisan“.

Intervju dolazi kada američka krajnja desnica zauzima skeptičniji stav prema Ukrajini i više se naginje Putinu.

Oni vide blokiranje većeg vojnog finansiranja Kijeva kao korisno političko sredstvo za podrivanje Bajdenove administracije.

FokS Njuz  je otpustio Karlsona u aprilu nakon slučaja za klevetu od strane Dominion Voting Sistems zbog tvrdnji da je lagao o validnosti rezultata predsedničkih izbora u SAD 2020. Slučaj je koštao Foks 787,5 miliona dolara odštete.

Američki predsednik Džo Bajden zatražio je dodatnu pomoć Kijevu kao deo paketa nacionalne bezbednosti, rekavši da je borba Ukrajine protiv Rusije borba za demokratiju.

Konzervativni komentator kritikovao je zapadno novinarstvo u svom videu, tvrdeći da malo novinara ili novinskih organizacija deli rusko viđenje rata.

On je rekao da su novinari u velikoj meri fokusirani na predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog i ukrajinsko stanovništvo, a ne na Putina ili Ruse.

Putin retko daje intervjue – posebno američkim ili zapadnim medijima – a Karlson je tvrdio da se „nijedan zapadni novinar nije potrudio“ da intervjuiše ruskog lidera.

Bila je to pogrešna izjava jer Putin odbija većinu takvih zahteva.

„Da li Taker zaista misli da mi novinari ne pokušavamo da intervjuišemo predsednika Putina svaki dan od njegove potpune invazije na Ukrajinu? To je apsurdno“, rekla je glavna međunarodna voditeljka CNN-a Kristijan Amanpur u objavi na Ks.

„Nastavićemo da tražimo intervju, baš kao i godinama unazad.

Izveštavanje iz Rusije je opasno. Reporteri bez granica rangiraju Rusiju na 164. mesto od 180 zemalja na godišnjem indeksu slobode štampe.

Zapadni novinari su pozvani na Putinovu godišnju konferenciju za štampu u decembru – prvu od početka rata – ali samo dvojica su dobila priliku da postave pitanje.

Putinov portparol Dmitrij Peskov rekao je novinarima da je Karlson izabran za intervju jer „ima stav koji se razlikuje“ od drugih medija na engleskom jeziku.

Peskov je takođe odbacio Karlsonovu sugestiju da nijedan zapadni novinar nije podneo zahteve za intervjuisanje Putina. On je rekao da je Kremlj dobio mnogo zahteva od velikih zapadnih televizijskih kanala i novina koje, kako je rekao, „zauzimaju jednostran stav“.

Evropska unija bi mogla da uvede sankcije američkom novinaru Takeru Karlsonu zbog intervjua sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, objavio je danas Njuzvik, pozivajući se na izjave sadašnjih i bivših članova Evropskog parlamenta. Bivši belgijski premijer i evroparlamentarac Gi Verhofštat, koji je pozvao EU da istraži mogućnost uvođenja „zabrane putovanja“ Karlsonu, opisao je novinara kao „glasnogovornika“ bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa i Vladimira Putina.

„Pošto je Putin ratni zločinac, a Evropska unije saonkcioniše sve koji mu pomažu u tome, čini se logičnim da Služba za spoljne poslove ispita i Karlsonov slučaj“, rekao je Verhofštat. Bivši evroposlanik Luis Garicano rekao je da je saglasan sa Verhofštatom. „Karlson više nije novinar, već propagandista najgnusnijeg režima na evropskom tlu i onog koji je najopasniji po mir i bezbednost Evrope“, poručio je Garicano. Poslanik u Evropskom parlamentu i nekadašnji estonski ministar spoljnih poslova Urmas Paet naveo je da je Putin „predsednik zemlje koja je agresor, optužen za genocid i ratne zločine“.

„Karlson želi da da platformu nekome ko je optužen za genocid. To je pogrešno. Ako Putin ima nešto da kaže, mora to da kaže pred Međunarodnim krivičnim sudom“, rekao je Paet. Dodao je da Karlson „nije pravi novinar jer je jasno izrazio svoje simpatije prema ruskom režimu i Putinu i stalno omalovažava Ukrajinu, žrtvu ruske agresije“. „Dakle, za takvu propagandu zločinačkog režima možete završiti na spisku sankcija. To se, pre svega, odnosi na zabranu putovanja u zemlje EU“, naveo je Paet. Karlson se zasad nije oglašavao ovim povodom.