UŽIVO IZBORI U AMERICI: Glasanje počelo već u ponoć, i Tramp i Kamala dobili po tri glasa (VIDEO/FOTO)

Kako teče izborni dan, kao i prve rezultate glasanja, naši novinari pratiće iz minuta u minut, tako da obavezno ostanite uz naš portal.

*** UŽIVO ***

10.45 – Hitno upozorenje šefova obaveštajne službe SAD: Rusi su se umešali

U zajedničkom saopštenju, Kancelarija direktora nacionalne obaveštajne službe (ODNI), FBI i Agencija za sajber bezbednost i infrastrukturnu bezbednost saopštili su da grupe povezane sa Rusijom podstiču nasilje protiv izbornih zvaničnika i ponavljaju lažne tvrdnje o prevari glasanja.

Agencije navode da su „ruski akteri uticaja“ nedavno objavili članak u kojem se lažno tvrdi da zvaničnici u ključnim državama planiraju da nameštaju predsedničke izbore u utorak tako što će natrpati glasačke kutije.

ODNI dalje kaže da očekuje da će se ovi napori intenzivirati u narednim danima. Takođe, optužuju Iran da predstavlja „značajnu pretnju stranog uticaja“ za SAD.

Teheran i Moskva su negirali pokušaje da poremete izbore.

10.30 – Pribićević:Tramp bi imao veće razumevanje za KiM, Haris na liniji Bajdenove politike

Naučni saradnik Instituta društvenih nauka i nekadašnji ambasador u Londonu i Berlinu Ognjen Pribićević ocenio je danas da će Donald Tramp, ukoliko pobedi na američkim izborima, imati veće razumevanje za unutrašnja pitanja Srbije, odnosno za pitanje KiM od Kamale Haris, a da će kandidatkinja demokrata biti na liniji Bajdenove politike prema Srbiji i regionu. Pribićević je za Tanjug ocenio i da će Tramp mnogo više insistirati da Evropa pokriva rat u Ukrajini, u smislu finansija, i u smislu oružja, i to će, prema njegovim rečima, zahtevati znatno veća izdvajanja od onoga što je on tražio pre pet, šest, sedam godina.

10.17 – TikTok odigao ulogu

I Kamala Haris i Donald Tramp ciljali su na birače generacije Z dok su vodili kampanju, od kojih će mnogi danas prvi put glasati.

„Columbia Magazine“ Univerziteta Kolumbija otkrio je da generaciju Z čini više od 40 miliona glasača, uključujući osam miliona novih glasača.

A uticaj društvenih medija na ove glasače ne može se potceniti, kaže Aidan Kon-Marfi, osnivač grupe za zagovaranje „Gen-Z for Change.“ On je za CNN rekao da je TikTok pomogao u informisanju mnogih mladih ljudi o predsedničkim kandidatima i njihovim kampanjama.

Ključna pitanja za mlađe glasače su klimatske promene, „reproduktivna pravda“, oružano nasilje i Bajdenova neverovatno nepopularna podrška izraelskoj vladi“, rekao je Kon-Marfi.

9.40 – Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je danas da je za Srbiju važno da, posle predsedničkih izbora u SAD, dobije sagovornike sa kojima će moći da unapređuje bilateralne odnose dve zemlje, ističući odlučnost naše države da sa SAD otvori strateški dijalog.

9.35 – Zašto su izbori utorkom

Odlukom Kongresa iz 1845. godine predsednički izbori održavaju se u utorak nakon prvog ponedeljka u novembru.  Sjedinjene Države tada su još bile većinom agrarno društvo, pa je glasanje u novembru omogućavalo mnogim Amerikancima da stignu na birališta nakon jesenje setve i pre zime.

9.05 – Ključ je Pensilvanija?

Docent Fakulteta političkih nauka Stevan Nedeljković ocenio je da će kandidat ili kandidatkinja koji odnese pobedu u američkoj saveznoj državi Pensilvanija na predstojećim predsedničkim izborima na kraju i dobiti te izbore.

Nedeljković je za Tanjug rekao da, prema istraživanjima javnog mnjenja, republikanski kandidat Donald Tramp ima veće šanse za pobedu na predstojećim izborima, ali je dodao da su istraživanja ranije umela i da omanu.

9.00 – Sedam „sving država“

Odluka o predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama, iako tehnički zavisi od glasova svih birača, u velikoj meri će zavisiti od ishoda u samo sedam ključnih saveznih država.  Ove države, poznate kao „swing states“, su one u kojima se političke preferencije često menjaju. To su: Arizona, Mičigen, Džordžija, Nevada, Severna Karolina, Pensilvanija i Viskonsin.

8.30 – Dva sata govora u Mičigenu

Bivši predsednik Donald Tramp završio je svoj poslednji predizborni skup nakon skoro dva sata govora u Grand Rapidsu u Mičigenu.

Ponovio je mnoga svoja predizborna obećanja, kao što je obećanje da će uvesti visoke carine i da će suzbiti ilegalnu imigraciju.

U jednom trenutku je na binu doveo i nekoliko svoje dece i njihove supružnike, koji su izneli kratke komentare, uključujući Tifanija, Erika i Donalda mlađeg.

My daughter is at the Trump rally in Grand Rapids Michigan and she just sent me this video pic.twitter.com/7VsF963CpF

— Donna Speigle (@dinkydonna2) November 5, 2024

08.00 – Prva predviđanja

🚨🚨🇺🇲🇺🇲
US election update

Donald Trump’s chances of winning surge to 61.3% in betting markets following Joe Rogan’s endorsement.#USElection2024 #USAElections #USElections #USElections2024 #USElection #Elections #US #USA #Trump #KamalaHarris #Trump2024 https://t.co/X117W17qiF pic.twitter.com/sCxb3nDSGs

— World Crisis Tracker (@WorldCrisi19621) November 5, 2024

07.00 –  Američki predsednički izbori počeli su glasanjem u sićušnom naselju Diksvil Noč u saveznoj državi Nju Hempšir gde su birališta otvorena u ponoć po vremenu na istočnoj obali SAD (šest sati ujutru u Srbiji).

CNN prenosi da su Donald Tramp i Kamala Haris dobili po tri glasa svako.

U Dičvil Noču su na izbore izašla četiri registrovana glasača Republikanske partije i dvoje neopredeljenih, što znači da se neko od republikanaca opredelio za Kamalu umesto za Trampa.

Po tradiciji od 1960. meštani tu glasaju odmah iza ponoći 4. na 5. novembar.

Izborni sistem u SAD je veoma specifičan, jer predsednika ne biraju građani direktno, već to čini elektorski koledž, što znači da pobednik predsedničkih izbora u SAD neće biti osoba koja dobije najviše glasova širom zemlje, jer svaka od 50 država ima određeni broj glasova elektorskog koledža, delimično zasnovanog na broju stanovnika.

Elektora ima ukupno 538, a pobednik je kandidat koji osvoji 270 ili više elektorskih glasova. Sve države, izuzev dve, imaju pravilo da pobednik uzima sve elektorske glasove.

Kamala Haris ili Donald Tramp?

Pobednik će četiri godine služiti u Beloj kući, počev od januara 2025. godine. Ovo su 60. predsednički izbori po redu, a održavaju se zajedno sa izborima za sva mesta Predstavničkog doma, i 33 mesta Senata.

Predsednik ima ovlašćenje da samostalno donosi neke zakone, ali uglavnom mora da sarađuje sa Kongresom kad je reč o njihovom usvajanju. Na svetskoj sceni, on ima značajnu slobodu da predstavlja zemlju u inostranstvu i da vodi spoljnu politiku, napominju mediji.

Bivši predsednik SAD Donald Tramp dobio je podršku svoje Republikanske stranke sa ogromnom prednošću u odnosu na stranačke rivale. Postao je zvanični republikanski kandidat na partijskoj konvenciji u Milvokiju. Tramp je za svog potpredsednika izabrao senatora iz Ohaja Džej Di Vensa.

Potpredsednica SAD Kamala Haris pridružila se trci za Belu kuću nakon što je aktuelni predsednik Džozef Bajden od nje odustao, a u redovima demokrata ona nije imala protivkandidate. Njen potpredsednik je guverner Minesote Tim Valc.

Specifičan izborni sistem

Izborni sistem u SAD je veoma specifičan, jer predsednika ne biraju građani direktno, već to čini elektorski koledž, što znači da pobednik predsedničkih izbora u SAD neće biti osoba koja dobije najviše glasova širom zemlje, jer svaka od 50 država ima određeni broj glasova elektorskog koledža, delimično zasnovanog na broju stanovnika.

Elektora ima ukupno 538, a pobednik je kandidat koji osvoji 270 ili više elektorskih glasova. Sve države, izuzev dve, imaju pravilo da pobednik uzima sve elektorske glasove.

Elektorski koledž je sistem koji obuhvata sve savezne države i sastavljen je od predstavnika, elektora, koji glasove raspoređuju na osnovu rezultata glasanja u svojoj državi.

U svim državama osim u dve, svi elektori idu pobedničkom kandidatu te države, bez obzira na to koliko tesnu pobedu je ostvario.

Ukupno ima 538 elektora i taj broj se ne menja.On je jednak ukupnom broju članova Kongresa SAD koji čine 435 članova donjeg doma, Predstavničkog doma, i 100 članova gornjeg doma – Senata, uz tri elektora iz Distrikta Kolumbija.

Za pobedu — 270 elektorskih glasova

Da bi pobedio, predsednički kandidat mora da osvoji većinu – 270 elektorskih glasova.

Pobednika na predsedničkim izborima određuje Elektorski koledž, a ne ukupno najveći broj glasova u SAD, a razlog za to je što bi neki od kandidata u pojedinim državama mogao da pobedi sa malom razlikom u broju glasova, dok bi u državama koje je izgubio mogao da izgubi sa velikom razlikom.

To se dogodilo petorici predsednika: Džonu Kvinsiju Adamsu, Ruterfordu Hejsu, Bendžaminu Harisonu, Džordžu Bušu Mlađem i Donaldu Trampu 2016. godine.

Kritičari Elektorskog koledža ukazuju na ove slučajeve tvrdeći da sistem ne predstavlja nacionalnu volju birača, dok pristalice ovakvog sistema kažu da se na taj način štite male države, kao i geografski velike države koje imaju mali broj stanovnika.

SAD nemaju centralnu izbornu komisiju – svaka država organizuje sopstveni proces prebrojavanja glasačkih listića.

Lokalni i državni zvaničnici objavljuju podatke o rezultatima izbora u realnom vremenu, a prvi rezultati se ne objavljuju dok se sva birališta zvanično ne zatvore.

Nakon što se glasovi prebroje, oni se overavaju na lokalnom i državnom nivou. Države potom predaju dokumentaciju u kojoj se identifikuju elektori koji predstavljaju kandidata koji je osvojio glasove u toj državi.

Elektori su obično izabrane pristalice određene stranke ili ih imenuju politički zvaničnici. Oni se sastaju u svojim državama u decembru kako bi dali svoje glasove za predsednika i potpredsednika.

Zatim se Kongres, čiji mandat počinje u januaru, sastaje u novom sastavu, obično 6. januara, kako bi prebrojao elektorske glasove i zvanično proglasio pobednika. Predsednik polaže zakletvu na ceremoniji inauguracije 20. januara.

Moguće je da kandidat osvoji najviše glasova na nacionalnom nivou, kao što je to bio slučaj sa Hilari Klinton 2016. godine, ali da ipak bude poražen.

Većina američkih državljana od 18 ili više godina starosti imaju pravo glasa na predsedničkim izborima.

Sve države, osim Severne Dakote zahtevaju od ljudi da se registruju kako bi mogli da glasaju. Svaka država ima svoj proces registracije birača i rok do kada oni moraju da se registruju.

„Kolebljive države“

Birališta se otvaraju 5. novembra u periodu od 6.00 do 8.00 sati ujutru po lokalnom vremenu zavisno od vremenske zone u kojoj se nalaze pojedinačne savezne države, a zatvaraju se u periodu od 18 do 21 sat.

Birališta će, na primer, biti otvorena od 6.00 sati u Arizoni, Konektikatu, Ilinoisu, Indijani, Kentakiju, Mejnu, Kentakiju, Nju Džersiju, Misuriju i Njujorku. U Njujorku i Severnoj Dakoti birališta će biti zatvorena u 21.00 sat po lokalnom vremenu. U Arizoni i na Havajima ne poštuje se letnje računanje vremena.

Trinaest država ima više vremenskih zona: Ajdaho, Oregon, Kanzas, Nebraska, Severna Dakota, Južna Dakota, Teksas, Florida, Indijana, Mičigen, Kentaki, Tenesi i Aljaska.

Većina država u velikoj meri naginje ka Demokratskoj ili Republikanskoj stranci, tako da je fokus obično na desetak država u kojima bi bilo koji od kandidata mogao da pobedi i one su poznate kao „kolebljive države“ (swing states).

Reč je o državama: Arizona, Džordžija, Mičigen, Pensilvanija, Viskonsin, Severna Karolina i Nevada.

Inače, više od 75 miliona Amerikanaca do nedelje je već glasalo na ranim predsedničkim izborima u SAD.

To je više od 48 odsto od ukupnog broja birača koji su glasali na predsedničkim izborima u SAD 2020. godine kada je glasalo 154,6 miliona, objavio je američki portal „Aksios“, navodeći da ti podaci ukazuju da rano glasanje i glasanje putem pošte postaju sve popularniji metodi glasanja.

Izbor novih članova Kongresa

Birači će sutra, takođe, birati nove članove Kongresa – doma u kojem se usvajaju zakoni.

Bira se svih 435 poslanika donjeg doma — Predstavničkog doma Kongresa, čiji je mandat dve godine, kao i 35 od stotinu članova gornjeg doma, Senata, za šestogodišnji mandat.

Republikanci trenutno kontrolišu Predstavnički dom, koji inicira planove potrošnje. Demokrate kontrolišu Senat, koji glasa o ključnim imenovanjima u vladi.

Ova dva doma donose zakone i mogu da kontrolišu planove Bele kuće ukoliko se stranka koja kontroliše bilo koji od dva doma ne slaže sa predsednikom.

Obično se pobednik proglašava u noći izbora, ali je 2020. godine bilo potrebno nekoliko dana da se prebroje svi glasovi.

Period nakon izbora je poznat kao tranzicija, u slučaju da dođe do promene predsednika. Novoj administraciji to daje vremena da imenuje ministre u kabinetu i napravi planove za novi mandat.

Predsednik zvanično polaže zakletvu u januaru na ceremoniji poznatoj kao inauguracija, koja se održava na stepenicama zdanja Kapitola u Vašingtonu.

Dve glavne stranke, Republikanska i Demokratska, nominuju predsedničke kandidate, koji su prethodno izabrani na stranačkim predizborima.

Bivši predsednik SAD Donald Tramp dobio je podršku svoje Republikanske stranke sa ogromnom prednošću u odnosu na stranačke rivale, a zvanični republikanski kandidat postao je na partijskoj konvenciji u Milvokiju.

Tramp je za svog potpredsednika izabrao senatora iz Ohaja, Džej Di Vensa.

Potpredsednik SAD Kamala Haris pridružila se trci za Belu kuću nakon što je aktuelni predsednik Džozef Bajden od nje odustao, a u redovima demokrata ona nije imala protivkandidate.