KAD PUTIN PROGOVORI CEO SVET SE ZATRESE: Haos na Zapadu! Jednom rečenicom je ceo svet digao na noge!

Novinska agencija Rojters citirala je četiri izvora, u izveštaju dvojice iskusnih i dobro obaveštenih novinara iz Rusije, koji tvrde da je Moskva voljna da razmotri mirovne pregovore koji bi zamrznuli trenutnu rusku kontrolu oko petine Ukrajine,

Putin je odgovorio na ovaj izveštaj sugerišući da je Rusija voljna da razgovara o miru i to na temelju ranijih sporazuma. Nagovestio je da misli na propali dogovor iz Istanbula, neposredno nakon početka rata 2022. godine.

Kijev bi morao da se pomiri sa gubitkom teritorija

Ideja iznesena u Rojtersovom izveštaju znači da bi Moskva odustala od deklarisanog cilja zauzimanja celog Donjecka, ali bi istovremeno značila da Kijev mora da se pomiri sa gubitkom teritorija.

Kontekst Putinovih primedbi bio je ključan. Iznesene su tokom poseta beloruskom predsedniku Aleksandru Lukašenku. U prošlosti je neposredno nakon takvih poseta Kremlj koristio belorusku teritoriju za vojne poteze u Ukrajini, dok je u petak njihov susret održan tokom zajedničkih vježbi sa taktičkim nuklearnim naoružanjem. Putin je govorio o miru u situaciji koja je ukazivala na sasvim suprotno.

Putin je doveo u pitanje legitimitet ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, kojeg je Moskva više puta napadala zato što je Kijev morao da odlaže izbore upravo zbog rata koji je Putin započeo.

Istovremeno su se pojavili nepotvrđeni izveštaji da je privatni avion bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča sleteo u Belorusiju. Proruski orijentisani Janukovič pobegao je iz Ukrajine 2014. nakon što su vladine snage ubile desetine demonstranata u središtu Kijeva.

Sama mogućnost njegove prisutnosti dok se sastaju Putin i Lukašenko dovela je do nagađanja da se Moskva ponovno nada orkestrirati povratak svog saveznika na vlast u Ukrajini.

Rusi su i ranije želeli da postave predsednika, moguće je da im je to i dalje plan

Manje agresivan ruski cilj u Ukrajini uključuje postavljanje predsednika u Kijevu koji se smatra lojalnim i koji će zaustaviti približavanje Ukrajine Evropskoj uniji i NATO-u.

Bila je to nerealna ideja pre napada 2022. godine, a pojavila se i tokom prekinutih pregovora u Istanbulu.

Diplomatija je uvek bila vojni alat Kremlja. Govorilo se o miru i u Siriji 2015. godine dok su ruski avioni gađali civile u područjima pod kontrolom pobunjenika. Pregovaralo se 2015. o miru s Ukrajinom, dok su ruske trupe i ukrajinski separatisti bili usred snažnog napada na strateški ukrajinski grad Debaljcevo.

Sumnjive namere Moskve

Moskva sada možda ponovno razgovara o miru iz dva razloga. Prvo, Ukrajina i njezini saveznici sazivaju mirovni samit u Švicarskoj u junu, gde će se bez Rusije raspravljati kakav bi dogovor mogla da prihvati. Verovatno je samit usmeren na dogovor oko situacije i poteza koje Kremlj može preduzeti kada njegove snage budu konačno vojno iscrpljene ili u pat-poziciji.

Zelenski je rekao kako se nada da će Kina – najmoćniji saveznik Rusije, koji je samo delimično podržava u ukrajinskom ratu – takođe prisustvovati samitu. Putin možda sada govori o miru kako bi sugerisao Pekingu da se ne uključuje u diplomatske razgovore o Rusiji bez prisutnosti Rusije.

Male su ozbiljne šanse da će švajcarski samit okončati rat, ali mogao bi da konkretizuje razmišljanja Zapada o tome koliko ozbiljnu pretnju Moskva predstavlja stvarnom mirovnom sporazumu u smislu štete koju bi Ukrajina mogla da apsorbuje po svoju teritorijalnu celovitost da se zaustavi krvoproliće.

Ukrajina: Putin sabotira samit o miru

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je u petak da su Putinovi nagoveštaji o mirovnim pregovorima jednako usmereni na sabotiranje samta.

– Putin trenutno nema želju da prekine svoju agresiju na Ukrajinu i zbog toga se toliko boji samita u Švajcarskoj – napisao je Kuleba na X-u.

Drugo i najvažnije, Putin šalje poruke vladama na Zapadu i trenutnoj američkoj predsedničkoj kampanji. On pokušava da sugeriše – možda populistima u Evropi ili MAGA republikancima u Sjedinjenim Američkim Državama – da je jednostavan dogovor nadohvat ruke i to onaj u kojem se frontovi, na kojima Ukrajina trenutno gubi uz značajne žrtve, mogu iznenada zamrznuti.