NA DANAŠNJI DAN ISTAKNUTA ZASTAVA SSSR-A NAD RAJHSTAGOM: Rusi prvi umarširali u BERLIN, pa STALJIN izdao sledeće naređenje

Pre 79 godina, na današnji dan, sovjetske trupe su zauzele Rajhstag i postavile Zastavu pobede na krovu zgrade. Borbe su se tada vodile na berlinskim ulicama, esesovci su se očajnički opirali, ali korak po korak, sovjetske trupe su se približavale Rajhstagu. Danas se mnogo spori oko toga ko je i kada zapravo postavio zastavu na kupolu, ali niko ne sumnja u značaj ovog događaja.

Prema jednoj verziji, to su u noći između 30. aprila i 1. maja 1945. uradili vojnici Crvene armije Aleksej Šelest, Mihail Jegorov i Meliton Kantarija. Bilo je nekoliko pokušaja da se zastava podigne, ali je ovaj barjak ostao ponosno da se vijori čak i nakon što su Nemci pokušali da ga obore artiljerijskom vatrom.

Ideja da se pripreme crvene zastave za podizanje nad Rajhstagom doneta je 9. aprila 1945. na sastanku načelnika političkih odeljenja svih armija prvog Beloruskog fronta. Zadatak su preuzeli predstavnici Treće udarne armije, koji su od nemačke crvene tkanine napravili devet jurišnih zastava po uzoru na državnu zastavu SSSR-a.

Umetnik Vasilij Buntov je naneo zvezdu, srp i čekić pomoću šablona i ručno. Među svim tim zastavama, bila je ona zavedena kao „broj 5“, prebačena u 150. streljačku diviziju Idričko-berlinskog reda Kutuzova pod komandom generala Vasilija Šatilova. Upravo je ova zastava bila predodređena da postane Zastava pobede.

Staljin naredio da se zastava istakne na Rajhstagu

Borbe u Berlinu bukvalno su se vodile za svaku zgradu. Napad na policijsku upravu trajao je više od jednog dana. Konačno, 29. aprila, do 15 časova, vojnici Crvene armije su u potpunosti zauzeli ustanovu i zatvor, porazivši garnizon od 2.000 vojnika i podigavši Crvenu zastavu iznad glavnog ulaza.

Istovremeno, zauzimanje Rajhstaga, koji je u SSSR-u proglašen glavnim simbolom nacističke Nemačke, bilo je od posebne važnosti. Nije slučajno što je fotografija podizanja znamenja pobede na zgradi nemačkog parlamenta ušla u svetsku istoriju kao simbol trijumfa sovjetskih trupa nad nacizmom.

Upravo je na Rajhstag ukazao Josif Staljin u odgovoru na apel komandanta prvog Beloruskog fronta Georgija Žukova o tome na kom objektu u Berlinu je bilo potrebno postaviti Zastavu pobede.

Napadi na zgradu parlamenta počeli su 30. aprila, a borbu su predvodili pukovnik Aleksej Negoda i general Šatilov. Prvi pokušaj, učinjen ujutru, odbijen je vatrom protivnika, dok je drugi napad izvela Crvena armija u 13.30 posle snažne artiljerijske pripreme.

Svesavezni radio, koji je emitovan i u inostranstvu, je 30. aprila 1945. objavio neistinitu poruku da je u 14:25 Barjak pobede podignut nad Rajhstagom.

Osnova za to su bili izveštaji komandanata jedinica koje su upale u Rajhstag. U stvari, do tog vremena, sovjetske trupe još nisu u potpunosti zauzele zgradu, samo su odvojene grupe mogle da prodru unutra. Ova poruka je bila razlog da se dugo vremena u literaturi iskrivljuje istorija podizanja Zastave pobede.

„Zastava nad Rajhstagom“

Tek treći napad na Rajhstag bio je uspešan. Borbe u zgradi nastavljene su do kasno uveče 30. aprila. Sa sigurnošću može se reći da je otprilike u isto vreme postavljeno nekoliko crvenih zastava u različitim delovima zgrade.

Ono što je ušlo u nacionalnu i svetsku istoriju, je da su Aleksej Beresta, Meliton Kantarije i Mihail Jegorov podigli jurišnu zastavu 150. divizije 30. aprila 1945. godine u 22.40 po berlinskom vremenu, kada je već 1. maj stigao u Moskvu. Samo ovu zastavu nemačka artiljerija nije mogla uništiti noćnim granatiranjem. Uveče, sledećeg dana preneta je na kupolu Rajhstaga.

Komandant 150. divizije, general Šatilov, u knjizi „Zastava nad Rajhstagom“ objavljenoj 1975. godine, navodi da se vreme podizanja zastave pomerilo na veče.

„Opet je tutnjava neobične snage potresla sve unaokolo. Progovorilo je više od stotinu pušaka divizije i korpusa. Posle deset minuta artiljerijske pripreme, pešadija je jurnula ka glavnom ulazu u Rajhstag. General Neustrojev – u to vreme je već bio na Kenigplacu blizu kanala, poveo je ceo preživeli bataljon u juriš. U međuvremenu, Jegorov i Kantarija, pod okriljem male grupe Beresta, počeli su da se penju“, piše general.

Evo krova, nastavio je Šatilov, išli su duž njega do ogromnog jahača, dok su se ispod njih prostirale kuće obavijene zadimljenim sumrakom, a svuda okolo su se videli bljeskovi eksplozija.

„Gde staviti zastavu? Blizu statue? Ne, ne odgovara. Uostalom, rečeno je – na kupoli. Tada su se borci popeli duž retkih rebara okvira, koji je bio izložen ispod razbijenog stakla. Kretanje je bilo teško i zastrašujuće.  Penjali su se polako, jedan za drugim, hvatajući se za gvožđe smrtnim stiskom. Konačno stigao do gornje platforme. Pričvrstili su transparent za metalnu prečku kaišem – i dole na isti način. Povratak je bio još teži i duži“, naveo je ruski general.

Prema nekim izvorima, zastavu je postavio Ivan Lisenko, učesnik svih tih događaja, sa kojim su stručnjaci razgovarali, koji je rekao da je „barjak smotao i sakrio ispod ruke 19-godišnjeg vojnika Grigorija Bulatova, koji je i postavio zastavu na Rajhstag 30. aprila u 14:25.

Istorijski sporovi o jednom od najvećih događaja u svetskoj istoriji vodili su se i u vreme sovjetske cenzure. Sada se pojavilo mnogo materijala, knjiga i studija koje potvrđuju ili opovrgavaju podvig ruske vojske.

„Koliko je teška ova priča? Ljudi površno počnu ovo da rade i traže ko je ipak bio prvi… Vidim u ovome nekakvu borbu za nadmoć. Ali ovo nije sport, ovo je zajednički doprinos Velikoj pobedi“, rekao je istoričar Dmitri Poštarenko, rukovodilac radionice za izradu panorame „Bitka za Berlin. Podvig barjaktara“. 

Da istorija nije tako jednoznačna i da zahteva ozbiljnije proučavanje, jasno je rekao ruski predsednik Vladimir Putin, koji je predložio da se panorama iz „Lenekspa“ premesti u Muzej Velikog otadžbinskog rata na Poklonoj brdu. Ovaj događaj se može smatrati prvim priznanjem činjenice da se zvanična verzija može dopuniti.

Prema Poštarenku, danas je teško sa sigurnošću utvrditi ko je prvi podigao crvenu zastavu na Rajhstag, ali da to i nije potrebno.

„Važno je sačuvati sećanje na sve vojnike koji su jurišali na Rajhstag“, zaključio je.